Nesuptilnost uličnih prodavaca kišobrana, koji se stvore pred vama baš kad padne kiša, premestila se u virtuelni svet.
U 2020. godini posebno je bilo važno da budemo okupirani laganim temama. U trenucima kada smo bili izolovani, internet prodavci su osetili naše potrebe (baš kao ulični prodavci kišobrana) i virtuelni svet kome pristupamo svakodnevno obojili najrazličitijim ponudama.
U ponudi su bili dodatni sadržaji na platformama za gledanje serija i filmova, koji se plaćaju. Kupovali smo lepe zaštitne maske i plaćali ih. Kupujemo vreme, internet druženje, šarene rokovnike za beskonačne planove.
Kada je sve postalo reklama?
Ideje o velikim kupovinama i trošenju novca rodile su se u bogatijim zemljama od naše. Međutim, kako danas svi komuniciramo jedni sa drugima preko interneta, razmenjujemo humor, poglede pa i kulturne obrasce, preuzeli smo i brojne obrasce koji pripadaju kapitalističkom sistemu.
Ekonomski sistem koji se zasniva na privatnom vlasništvu postaje dominantan i u našoj zemlji, a posebno sa osipanjem nekadašnje, socijalističke ideje o državi. Ideja o tome da je u središtu svega materijalno dobro postepeno je dolazila do svih nas. Ipak, kroz odrastanje većine milenijalaca u našoj zemlji provlačile su se dve dominantne teme. Sa jedne strane je komunizam, a sa druge je kapitalizam. I dalje slušamo priče naših roditelja o nekadašnjoj Jugoslaviji u kojoj su svi bili jednaki u tadašnjem sistemu. Poslovi su bili takvi da su sa jednom platom mogli da odu na letovanje. Veliki tržni centri nisu postojali. Kupovalo se provereno u poznatim firmama koje su u svojim nazivima imale neizbežni prefiks „jugo”. Međutim, novo društvo troši i razmišlja drugačije.
Zanimljivo je to što je društvo današnjice odraslo u potpuno drugačijem sitemu. Ipak, čini se da svi jednako nasedamo na dobru reklamu.
Je li sve počelo od Crnog petka?
Petak nakon Dana zahvalnosti koji se slavi u Sjedinjenim Američkim Državama, rezervisan je za vrtoglave popuste i trošenje novca.
Zanimljivo je napomenuti kako se naziv „Black Friday” prvobitno odnosio na kraću ekonomsku krizu na njujorškoj berzi iz 1869. godine.
Danas postoje priče kako su na ideju oko naziva došli policajci iz Filadelfije pedesetih godina prošlog veka, kad su morali da dežuraju usled velike posete turista koji su pravili gužve u saobraćaju i po radnjama.
Dugo smo gledali na filmovima kako izgleda jedna prosečna trka ljudi za proizvodom na popustu. Dočekali smo da Crni petak svane i nama. Poslednjih godina postao je neuništiva karika na listi naših potrošačkih slabosti. Nekad se čini da smo sve akcije od novembra do decembra počeli da naglašavamo kao „Black Friday”. Očekivalo bi se da će ove godine Crni petak biti nešto drugačiji. Međutim, redovi ispred jedne poznate radnje u Beogradu pričaju nam drugačiju priču. Internetom će kratko kružiti osude i odbrane onih koji su bili u redovima. Ipak, ova slika sa sobom nosi i istinu o svima nama. Postali smo deo jedne šire kapitalističke ideje. Ponekad svi ostavimo prizemno rasuđivanje ispred radnje u koju ćemo ući u trci za popustom.
Manipulcije kojima ne odolevmo
U godini koja polako ističe posebno smo bili fokusirani na sadržaj sa interneta, pa se i kupovina, više nego ikad, premestila u virtuelni prostor. U prvim mesecima pandemije koja nas je zadesila Instagram je bio pretrpan reklamama za onlajn dostavu hrane. S obzirom na to da je zatvaranje i ograničavanje radnog vremena uticalo na zaradu onih koji rade u uslužnim delatnostima, jasno je zbog čega je ova opcija postala toliko dostupna.
Međutim, u jednom trenutku počinjemo svuda da vidimo logo dostavljača, a posebno zahvaljujući instagram influenserima. Ponekad se čini da nisu svesni ko je sve njihova publika. Zar je očekivano da prosečan stanovnik Srbije, sa prosečnom platom, svakodnevno naručuje hranu za svoje članove porodice i sebe?
Zanimljivo je kako firme razmišljaju u kriznim situacijama. Učine da se osetimo ušuškanim u njihov popust i besplatan sadržaj. Okruženi smo reklamama za internet platforme na kojima možemo da gledamo serije i filmove. Međutim, besplatni sadržaji koji su najavljeni krupnim slovima nisu baš potpuno besplatni. Naime, dok vam je jedan deo ponude otključan, postoji i onaj drugi deo, koji treba da doplatimo, a koji se posebno reklamira dok ne privuče vašu pažnju.
Jednom mesečno plaćamo svoj hobi gledanja serija ili dopisivanje sa prijateljima. Ukalupljeni smo u taj mesec brojem gigabajta. Ako ništa, bar nas mobilni i internet operateri neće zaboraviti, pa će nas redovno zvati da nas podsete na enormne popuste, minute, gigabajte i poruke. Ne možemo da pobegnemo od njihove uviđavnosti.
Ukoliko ste planirali da kupite komad odeće preko interneta pa ste se predomislili, niz sličnih firmi pronaći će put do vas. Sigurno vam se desilo da nakon jedne pretrage, danima viđate reklame za sličan ili isti odevni predmet. Vremenom počinjemo da mislimo o tome što stalno viđamo. Dok smo tako ušuškani u svoj virtuelni svet, ne ostavljamo sebi mnogo prostora za promišljanje pre klika kada vidimo da je prilika za kupovinu sad ili nikad, jer je baš takav popust sad ili nikad.
Preduzetničko razmišljanje je toliko ukorenjeno u sistem danas da nekad i ne obratimo pažnju na sitne manipulacije kojima se brojne firme služe da bi kupile našu pozornost. Vremenom smo otkrili kako blizu kase u radnjama stoje izloženi proizvodi koji deluju kao da nam baš trebaju, posebno u trenucima dok čekamo red. Reč popust se toliko vidljivo ističe, da ne primetimo kako je razlika u ceni ponekad neprimetna. Kako smo postali deo takvog sistema, zaboravljamo da se zapitamo da li neki proizvod vredi onoliko koliko košta na sniženju ili van sniženja?
Decenijama unazad neko je otkrio da nije teško manipulasati ljudskim emocijama, kako bi se uvećao profit. Setimo se samo brojnih televizijskih emisija koje slave ljubav i humanost, istresajući pred nas sve potencijalne tužne teme, kojima će kupiti masu i prikovati je za televizor. U središtu ovakvog vida manipulacije često je pozivanje na ljudsko saosećanje.
Humanost je i danas posebno velika tema. Međutim, javlja se nova humanost – preduzetnička. Brendovi se neretko oglašavaju povodom humanitarnih akcija. Pozivaju nas na kupovinu, deljenje, lajkovanje, a sve sa višim ciljem – da bi se naš novac preusmerio na pomoć onima kojima je potrebna. I sami postajemo agresivno humani dok kačimo, lajkujemo i učestvujemo u reklamiranju brenda. Nije li tužno da reagujemo humano u zavisnosti o toga koliko je vidljiva i, u cilju samoreklame, predstavljena ljudska nesrećna priča?
Pozitivno razmišljanje i materijalno blagostanje
Kroz sve navedeno provlači se jedno – postali smo deo sistema koji promišlja preduzetnički, a sve u cilju da zaboravimo stvarnost koja nas okružuje. O tome svedoče i brojne internet stranice koje ističu teoriju pozitivnog razmišljanja.
Pozitivno razmišljanje danas se tumači i predstavlja na različite načine. Javlja se u jednostavnim interpretacijama gde se ističe kao princip dostizanja mira. Sa takvim idejama susrećemo se svakodnevno. Međutim, često se susrećemo sa povezivanjem ovog termina sa uspehom. Dakle, uspeh se meri količinom novca i kupovnom moći. Ukoliko ukucamo na pretraživaču „pozitivno razmišljanje” pojavljuje se lista naslova koji uglavnom povezuju ovakvo razmišljanje i uspeh:
Tri koraka do uspeha na poslu, Pozitivno razmišljanje donosi uspeh, Pozitivno razmišljanje za uspeh na poslovnom planu...
Neke od najprodavanijih knjiga u zemlji i regionu jesu one iz oblasti savremene psihologije o ličnom razvoju, a posebno su zanimljive one koje u svom naslovu već imaju reč uspeh ili simbole američkog dolara na koricama. Neke od najprodavanijih knjiga na svetskom nivou naslovom obećavaju razotkrivanje uspeha: Sedam tajni uspeha, Uspeh, što da ne, Kaluđer koji je prodao svoj ferari.
Bez namere da se kritički pristupi čitanju navedenih dela i tumačenju teorija o ličnom razvoju, zanimljivo je istaći zašto su baš ove knjige toliko popularne u našem društvu danas?
Ako bismo pitanje postavili preciznije, ono bi glasilo – Zašto se u našoj zemlji toliko često kupuju knjige o planovima uspeha i dostizanja materijalnog blagostanja?
Još preciznije – Zašto mi toliko želimo novac?
Jednostavno – zato što ga nemamo.
Odgovor se jasno nameće ukoliko obratimo pažnju na brojke koje nam svedoče o ekonomskom položaju stanovništva u našoj zemlji. Posebno je važno istaći mlado stanovništvo. Naime, prema Alternativnom izveštaju KOMS-a o položaju i potrebama mladih za 2020. godinu broj mladih koji su nezaposleni u maju 2020. godine iznosi 104 702 osobe. To znači da jednu petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.
Brojevi ukazuju na to da mladi ljudi stagniraju. Sa druge strane, na internetu postoji pritisak zbog potenciranja ideje uspeha koja povlači materijalni uspeh, dobar položaj na poslu i izvesno zvanje. Dakle, u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti mladih visoka, a životni standard nije na zavidnom nivou, knjige o uspehu i afirmaciji nalaze se neretko među najprodavanijima.
Rastrzanim između ušuškanog roditeljskog doma i pritiska o uspehu, generacijama mladih ljudi koje stasaju za posao posebno se nameće ideja sigurnosti koju će pronaći u novcu.
Na kraju, kupci internet sadržaja, zaštitnih maski, rokovnika, hrane koja se ostavlja na adresu, oni koji doniraju u humanitarne svrhe sms porukama, lajkovima i praćenjem na instagramu često su upravo ti mladi ljudi iz izveštaja. Ovde se vraćamo na početak i temu rađanja kapitalizma u ovim krajevima. Milenijalci, o kojima pre svega govorimo kada ističemo radno sposobne mlade ljude danas, rođeni su devedesetih. Odrastanje u godinama inflacije, ekonomske krize i u postratnom, postrevolucionarnom društvu, uslovilo je kod roditelja strah od nemaštine. U toplini roditeljskih domova rodila se ideja o životu bez stresa. Te želje pogurao je i novi sistem, u čijem središtu je upravo ideja o materijalnom blagostanju kao izvoru spokoja.
Međutim, da li je zaista moguće dostići spokoj na taj način?
Među brojnim izveštajima i prognozama o mladima, važno je istaći i to da mladi danas sve češće pate od depresije i anksioznosti. Prema istraživajima koje sprovodi The Health of America prognozira se i da će najveći uzrok smrti milenijalaca biti upravo stres, anksioznost, depresija…
Čini li nas ovaj sistem srećnima, onda?
Kupujemo i težimo materijalnom radi postizanja sreće i mira, ako je verovati reklamama koje nam to obećavaju. Ipak, rezultati su nešto drugačiji. Stvara se utisak da to nije potraga za srećom, već potraga za skretanjem pažnje sa stvarnih problema. Spremni smo na to da ulažemo i novac koji nemamo. Spremni smo i na to da se okrenemo teoriji pozitivnog razmišljana. Čini se da je sve jednostavnije od života u stvarnosti danas.
Teško je izbeći sve zamke svakodnevice u svetu koji razmišlja preduzetnički. Otvoreno se smejemo svojim potiskivnjima i tome što smo žrtve sistema. Sve je postalo velika internet šala. Međutim, kako i sami ne bismo postali samo šala sistema važno je da iskorenimo probleme koji su duboko u nama kako bismo bili korisniji članovi jednog društva.
0 Comments