fbpx

Koliko su rasističke uvrede prisutne u svakodnevici u Srbiji?

Da li video u kome doktorka vređa studentkinju na rasnoj osnovi koji je postao viralan može da podigne svest o rasnoj diskriminaciji?
Autor/ka Snežana Pajkić

1. July 2020

Društvenim mrežama rapidno se širi video-snimak nastao pre dva dana u jednoj novosadskoj zgradi na kome se čuje razgovor između dr Milene Šćekić, zaposlene u Kliničkom centru Vojvodine i studentkinje na razmeni afroameričkog porekla. Razlog zbog kojeg je ovaj slučaj izazvao toliku pažnju javnosti jesu rasistički komentari koje je doktorka uputila ovoj studentkinji.

Na pomenutom snimku vidimo doktorku koja prvo insistira da studentkinja izađe iz lifta zbog korone, pritom je vređajući i koristeći psovke („You go out because corona is now! You go out! Fuck you!“). Studentkinja joj je odgovorila da se već vozila sa drugim ljudima, a kada im se pridružila još jedna osoba, studentkinja je upitala doktorku da li i sa njom ima problem. Doktorka je odgovorila da nema, nazvavši studentkinju crnom kravom na kombinovanom engleskom i srpskom jeziku („With you I have a problem because you are a black krava!“).

Kako telegraf.rs prenosi, Klinički centar Vojvodine ovakvo njeno ponašanje i način komunikacije ocenjuje kao neprihvatljivo i najoštrije ga osuđuje. Oni navode i da će kao poslodavac ove lekarke, a u okviru svojih ovlašćenja, o navedenom slučaju obavestiti nadležnu lekarsku komoru radi ispitivanja etičnosti postupanja ove lekarke, odnosno njene dostojnosti za obavljane lekarske profesije.

Nadležna lekarska komisija ima ovlašećenje da lekarima, ako se utvrdi da za to ima razloga, oduzme lekarsku licencu, odnosno zabrani dalje obavljanje te profesije, trajno ili privremeno.

Takođe, u Srbiji postoji Zakon o zabrani diskriminacije, kao jedan od osnovnih postulata demokratskog društva, a za čije kršenje uglavnom sledi novčana kazna u iznosu od 5.000 do 100.000 dinara.

Ovaj događaj je svakako potvrda da se diskriminacija na osnovu rasne pripadnosti ne dešava „tamo negde u Americi“, već i ovde, pred našim očima.

Svakako nije reč o izolovanom slučaju ili, još manje –  slučajnom „ispadu” neke osobe. Rasizam je  prisutan u našoj svakodnevnici, vrlo često prikriven iza „tolerancije“ i „tolerisanja“ određenih grupa. Možda ne možemo sa sigurnošću reći kako se građani Srbije odnose prema afro-amerikancima, ljudima iz Afrike, ljudima tamnije puti i generalno – drugačije boje kože, jer nismo u prilici tome često da svedočimo. Ali, često možemo videti ignorisanje, strah, i s druge strane, neku vrstu „egzotizacije“. Te grupe su skoro uvek nešto „drugo“ , nepoznato, od čega se treba štiti… Ili tolerisati. Ono što je bitno razumeti jeste da čak i termin „tolerancije“ u sebi podrazumeva određenu moć većine, koja je , eto, odlučila da „toleriše“ neke sunarodnike koje je potrebno „tolerisati“, objašnjava Demir Mekić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

 On navodi i da u Srbiji možemo da pričamo o rasizmu kad je u pitanju strukturalna diskriminacija Roma, kao i migranata i izbeglica koji trenutno borave u Srbiji: „Mi ovde govorimo o rasizmu i diskriminaciji  gde se određena zajednica do te mere ne uvažava, da se ni ne uzima ozbiljno ni za uključivanje u život zajednice, smatra se nepodobnom za zaposlenje, obrazovanje… Uz to ide ceo set stereotipa i predrasuda koji „opravdavaju” rasizam. To je opresija nad određenim grupama, koje posledično i same često počnu verovati u predstave o sebi kao bezvrednima, onima koje treba tolerisati..

Osim što nam je snimak iz lifta pokazao da je rasizam prisutan u našoj svakodnevici, on je svojevrstan dokaz i da lična uverenja osobe koja zastupa rasističke stavove nisu u vezi sa stepenom obrazovanja iste.

Naivno je misliti da obrazovana osoba nije sklona rasističkim uverenjima i stavovima, a posebno ukoliko uzmemo u obzir da formalno obrazovanje  često ne daje više od informisanja dece i mladih ljudi o pojedinim činjenicama i prenošenja vrednosti i stavova, bez podsticanja kritičke svesti. Takvo obrazovanje je više indoktrinacija nego što je obrazovanje. Vrlo je upitno koliko zaista znamo o drugoj religiji, etničkoj, verskoj zajednici, rasi (mada smatram da je taj konept sam po sebi upitan) ukoliko je samo obrazovanje usmerno ka većini, koja u tom trenutku ima moć u društvu. Po mom mišljenju, neformalno obrazovanje daje potpuniji pristup edukaciji, a on podrazumeva i podsticanje kritičke svesti, kroz tri komponente: kognitivnu, emocionalnu i akcionu. Takođe, neformalno obrazovanje češće otvara društveno značajne teme kao što su: rasizam, diskriminacija, interkulturalna komunikacija i inkluzija i druge bitne teme“, zaključuje Mekić.

Na društvenim mrežama komentari su podeljeni – mada je daleko više onih koji osuđuju doktorku, postoje i oni koji u njenom ponašanju ne vide ništa loše. Još uvek se ne zna kakav će epilog ova priča dobiti. Podizanje svesti svakog pojedinca o tome koliko je rasna diskriminacija prisutna u društvu i činjenici da je ona ništa drugo do neprihvatljiva, važna je kako zbog razumevanja samog pojma diskriminacije i raznih oblika iste, tako i do sprečavanja da se do sličnih situacija dođe.  

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *