Komšije sa Dorćola – udruženje građana protiv netransparentnih radova

Sa Lenom Cvetković, predstavnicom udruženja „Komšije sa Dorćola“ razgovarali smo o radovima koji se dešavaju u ovom delu Beograda, kao i uticaju koji će imati na ostatak grada

27. February 2021

Bitka za Košutnjak, Pešaci nisu maratonci, ZaNašKej, Sačuvajmo Gardoš i Zemun, Blok 70 – zajednička akcija, Srce Grada, Sačuvajmo Cetinjsku i Zetsku, UG Petlovo brdo, Sačuvajmo naš parkić, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Kreni-Promeni samo su neke od mnogobrojnih inicijativa i udruženja nastalih sa ciljem da reaguju na negativne promene koje se dešavaju u njihovim lokalnim zajednicama, a srazmeran broju problema je broj inicjativa koje, čini se, nastaju gotovo svakodnevno.

Jedno takvo udruženje jesu i „Komšije sa Dorćola“ koje su nastale kao odgovor na postavljanje nove mreže trolejbuskog saobraćaja pre više od godinu dana. Planirani radovi na izgradnji trolejbuske trase nisu usaglašeni sa Generalnim urbanističkim planom, a imovinsko-pravni odnosi na prostoru planiranom za izgradnju terminusa „Dunavska“ još nisu rešeni. Međutim, to nije sve što „Komšijama sa Dorćola“ smeta. Ovi radovi višestruko utiču na svakodnevicu svih građana – ne samo onih koji na Dorćolu žive.

„Za početak, problem je estetski. Na više mesta su iskopane rupe i oko njih stoje kavezi. Gundulićev venac, na kome i ja živim, je jedan jako lep kraj Beograda, prepun lipa, zbog kojih cela ulica miriše. Oni su ga uružili. Zbog tih kaveza ne može nesmetano da se prolazi i ljudima je nemoguće da se mimoiđu na trotoaru. Ukoliko se u istom momentu tu zateknu baka sa štapom, čovek u kolicima i komšije sa psom, neko od njih će morati da ode na ulicu jer na trotoaru nema dovoljno mesta. A ulica je zakrčena zbog saobraćaja“, objašnjava Lena Cvetković, jedna od članica udruženja „Komšije sa Dorćola“.

„Radovi su i u Skadarliji i Dušanovoj, ljudi se vrte okolo-naokolo, parkiraju svuda, a nema dovoljno parking mesta. Ulice Dorćola nisu predviđene da trpe tu količinu saobraćaja. I sada, na sve to, oni uvode i trole. Ne treba da pominjem koliko ima starih zgrada koje se tresu jer infrastruktura ne može da izdrži toliku količinu saobraćaja. Pa, evo, meni se prvoj kada prođe autobus trese plafon. Ako sprovedu sve što su zamislili, na kraju će nama trebati gondola da nas sprovede negde jer ćemo biti potpuno blokirani“, nastavlja Lena i ističe kako ovo nije samo problem Dorćolaca, već i celog grada.

„Ako se dešava problem na Dorćolu, to će se osetiti i u drugim delovima grada. Već sada saobraćaj ne funkcioniše normalno. Ako se na Dorćolu desi čep, to će se odraziti i na Kneza Miloša i na druge ulice. Ljudi i dalje nisu dovoljno svesni toga i misle da su ti problemi isključivo lokalni. Zbog toga želimo da udružimo inicijative kako bismo ojačali.“

Međutim, građani kao da još uvek nisu toga dovoljno svesni. Zbog toga su „Komšije sa Dorćola“ želele da, osim protesta, kroz različite radionice i edukaciju podignu svest o postojanju ovog problema:

„Mi smo vrlo udruženi i skoncentrisani jedni na druge i na akcije. Osnovali smo udruženje, imamo redovne skupštine i sastanke, kao i pravni tim koji stoji iza nas. Zahvaljujući građanima koji plaćaju članarine imamo finansijska sredstva, a takođe smo dobili veliku donaciju i podršku Act-e. To nam je pomoglo u realizaciji treninga i obuka kako delovati na terenu i kako možemo da unapredimo naš aktivizam. Najveći problem sa kojim se susrećemo jeste nedovoljna masovnost, jer postoji mnogo problema u gradu i veliki broj inicijativa i udruženja koji se bore da te probleme reše. Da bismo organizovali neku veću akciju, potrebna nam je medijska podrška, podrška javnih ličnosti i što veći broj okupljenih građana. U svemu tome dosta nas usporava situacija sa pandemijom i skok broja zaraženih. Plan nam je bio da imamo masovnije i učestalije proteste, kao i radionice i edukacije, međutim, korona nas onemogućava u svemu tome.“

Korona, s druge strane, izgleda da nije omela izvođače koji su radove sprovodili i za vreme policijskog časa, na samom početku pandemije:

„Desilo se da su u sred noći, negde oko 2 ujutru krenule da rade mašine i da nešto kopaju. Onda smo svi izašli na ulicu i protestovali. Želim da napomenem da tada nije bilo nikakvih incidenata, iako je rečeno suprotno i u javnost je puštena informacija da smo mi prebili neke radnike. To nije tačno. Izašli smo jer smo hteli da vidimo šta se dešava u pola noći u sred policijskog časa. Međutim, šta su oni radili, mi i dalje nemamo pojma. Gasili su i palili mašine, ali nismo videli nikakve promene tada na osnovu kojih bismo mogli da zaključimo da je tu nešto rađeno“ ,govori Lena i podvači da sve više stiče utisak da oni „rade“, u stvari, figurativno, da bi se prikazivalo kako nešto rade, a kao da stalno otrpavaju i zatrpavaju jedne iste rupe i to se ponavlja u krug. U poslednjih nedelju dana postavili su dve bandere, a postoje i rupe koje stoje prazne.

Taj događaj nije prošao bez posledica: „Nedavno su naša dva sugrađanina dobila pismo da treba da se jave prekršajnom sudu zbog kršenja policijskog časa, na osnovu svedočenja trojice policajaca koji su ih navodno legitimisali, a zapravo nisu. Ponavljam, mi smo tada izašli na ulicu da bismo, pre svega, mogli mirno da nastavimo da spavamo, niko od nas nije bilo legitimisan, a njima je na adresu stigla identična prijava. Mi to ne tumačimo nikako drugačije osim kao meru zastrašivanja, pogotovo što su ove prijave stigle sa šest meseci zakašnjenja“, kaže Lena.

Još jedan problem koji se javlja jeste netransparentnost ovih radova, a čini se kao da ni sami izvođači nemaju jasan plan, jer po rečima jednog od njih, instrukcije i radne zadatke dobijaju na dnevnom nivou:

„Mi stalno dolazimo do novih informacija, ali nailazimo na problem jer se stvari obavljaju netransparentno. Pre nešto manje od godinu i po dana, izvođač je krenuo sa kopanjem rupa. Tada smo se prvi put pobunili. Posle toga smo išli da razgovaramo sa ljudima koji predstavljaju grad i različite sekretarijate, kao i sa gradskim arhitektom, Markom Stojčićem. Rečeno nam je da oni imaju sve dozvole.

Međutim, mi smo krenuli da istražujemo i „kopamo“ i došli smo do informacija da to nije tako i da ne postoje sve potrebne dozvole da bi se ovi radovi sprovodili. Na osnovu toga smo uspeli da pokrenemo pravne postupke zahvaljujući kojima smo uspeli da na neko vreme zaustavimo radove. Međutim, nama je rečeno da će to biti samo kontaktna mreža, što bi značilo da će se na Dunav stanici trole parkirati i okretati i da će se to dešavati u ranim jutarnjim časovima, dok će preko dana funkcionisati kao i do sad i da će se kretati svojim putem. Onda su odlučili da nešto promene, a šta – ne znamo jer dokumenta nisu transparentna i šta god da rade, ne postoji uvid javnosti, niti nas neko obaveštava o odlukama koje donose. To nije u skladu sa zakonom, jer mi kao pravno lice imamo pravo da znamo o čemu se tu radi.

Zvanično ne možemo da od njih saznamo ni o kojem je broju trola reč, gde će prolaziti, čemu će služiti i čemu sada one tu. Dakle, nešto se radi, a šta – to niko ne zna. Čak mislim ni da izvođač radova ne zna šta radi, jer su to tehnička lica koja izvršavaju neke zadatke koje, kako su nam rekli, dobijaju na dnevnom nivou.“

Zbog svega navedenog, „Komšije sa Dorćola“ prigovor Upravnom sudu nisu poslali prvi put, ali on je ponovo odbijen. U tom prigovoru, oni su tražili donošenje privremene mere odlaganja radova na postavljanju mreže. U obrazloženju, između ostalog, traže da dokažu štetu koja bi nastala ako do postavljanja mreže dođe, kao i da je u javnom interesu da se ti radovi obave. To znači da u javnom interesu izgleda nije da se zaštiti kulturno dobro koje je pod zaštitom države, a što u Zakonu piše. Ponovnim odbijanjem prigovora, „Komšije sa Dorćola“ dovedeni su u situaciju da ne mogu ponovo da podnesu isti prigovor, već im jedino ostaje da podnesu žalbu u postupku suđenja.

Nejasno je, takođe, šta će se desiti i sa drvećem koje postoji na mestima na kojima se obavljaju radovi: „Za sada su obrezali jedan broj stabala i rekli da je to neophodno, ali kada postave tu mrežu koju planiraju, ne znam da li će morati da dodatno seku drveće, iako su obećali da neće. Da postoji studija izvodljivosti, znali bismo šta možemo da očekujemo, ali mi sada, iz ove pozicije, nemamo tu viziju“, zaključuje Lena.

Udruženje građana “Komšije sa Dorćola” su rešile da pokrenu peticiju Želimo parkić! za primenu vazećeg plana iz 2004. godine po kome je predviđena izgradnja parka na uglu Mihizove ulice i Herceg Stjepanove. „Nedostaju nam zelene površine. Dosta nam je saobraćajnih gužvi, zagađenog vazduha, želimo da dišemo! Hoćemo park za sve naše komšije“, poručuju ovi građani koji stoje kao poslednja odbrana od netransparentnih radova koji stanovnicima Beograda ne donose ništa dobro.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi