Koordinantni sistem konfuzije: Bajaga i ja

Srećan rođendan, Momčilo! Svi smo se uz tvoje pesme smejali, đuskali i plakali uvek, pa i ove nedelje kad si primio orden.
Autor/ka Sara Arsenovic

19. February 2021

Odmah da se razumemo – nisam vrsni poznavalac Bajaginog opusa. Njegovu muziku u kući nismo slušali koliko muziku mnogih drugih kultnih ili manje kultnih izvođača i bendova, te Bajagine mahom ne spadaju u onu kategoriju pesama koje znam prosto od kada znam za sebe kao što su najveći hitovi Dorsa, Pink Flojda, Kvina, Sajmona i Garfankla ili Smaka. Jasno se sećam svoje oduševljenosti početkom pesme Money, kako mi je bila neuobičajena i zabavna. Ipak, kako u svakoj priči postoje izuzeci, evo jednog koji se odnosi na one koje bole mali đonovi, jer igraju celu noć.

Mnoge generacije pre moje, kako saznajem iz jutjub komentara, su učili da pevaju pesmu Mali slonovi na muzičkom u osnovnoj školi. Nekada ju je pevao i hor Kolibri i razni drugi srpski i jugoslovenski dečiji horovi. Mi nismo i bi mi nekako i malo žao zbog toga. Bilo bi mi zanimljivije da smo učili Bajagine pesme, nego da smo uporno drndali one metalofone (žali bože para, to uopšte nije jeftino, svi smo ih prezirali, jedan sam slomila). Svakako, i sada mi je jasno u glavi slika mame kako pleše sa mnom po dnevnoj sobi, a ja mislim na to kako me tekst neodoljivo podseća na Išli smo u Afriku i zamišljam male slonove sa leptir mašnama, u cipelicama koje se cakle, kako dižu surle i proizvode nekakve zvukove.

Verovatno nekoliko godina kasnije, na nekoj od prvih rekreativnih nastava ili ekskurzija, sam postala deo vozića uz Moji su drugovi. Nekada sam negde videla da je vozić pojava koju niko ne razume, ali je svi bez pogovora upražnjavaju. Pre nekoliko godina je, na jednom od Bajaginih koncerata, najavljeno i obaranje rekorda u dužini vozića. Neko je na Tviteru napisao da je ideja da vozić skuplja bisere koji su rasuti po svetu. Pa, i ne baš. Neko drugi je izazvao nekoga drugog hajde, kaži, kako da igraš uz ovu pesmu, a da ne izgleda glupo. Pa, i ne baš, može da se đuska na skoro sve Bajagine pesme, pogotovo one brze, kakva je i Moji su drugovi. Naposletku, dođe trenutak u kom ti se smuči sve – i pesma i vozić i preterane emocije. Recimo, moje na kraju srednje škole, kada sam u voziću na maturi počela da plačem, jer mi nešto bi teško zbog rastanka. 80% svojih drugova i drugarica nisam videla više nikada. Bilo je na maturi i Bajage i Lukasa, a pišući ove redove sam se setila i natpisa koji je prošle godine osvanuo u Beogradu.

A kad smo već kod srednje škole i plakanja što da ne pomenemo i srednjoškolske raskide i ulaženja u dubiozu pesme Tišina. Tad smo još skidali pesme sa jutjuba i pravili one winamp plejliste. Šesnaestogodišnja, ostavljena, slomljenog srca ja odlučuje da se dokrajči jedne noći i pušta sama sebi ovu pesmu na ripit. Tinejdžerski veltšmerc je dostizao vrhunac uz stihove:

Hajde, Bože, budi drug, pa okreni jedan krug unazad planetu
Noć je kratko trajala, a nama je trebala najduža na svetu

U mom oku samo hlad, u mom srcu samo stud, inje i prašina
Nisu čvorci pevali dok je iznad krovova svirala tišina

A sa istog albuma, Prodavnice tajni, stiže nam i sledeća zvučna poslastica. Ako neko negde svira gitaru (idealno neko ko zapravo ume) i pita me je l’ hoću neku pesmu, uvek ću reći da hoću da čujem Plavog safira – pesmu koju mnogi ne vole, a mene uvek oraspoloži, pesmu koja me je u par navrata popela na stolicu, pesma uz koju zaboravim da nemam baš nimalo sluha, pesma uz koju se smejem i veselim. To je sve Plavi safir koji i dalje nekada pustim sama sebi dok perem sudove, usisavam dnevnu sobu ili presvlačim posteljinu.

Intimni, sasvim lični, nepotpuni, kratki vodič kroz odrastanje uz Bajagu završavam pesmom Grad koja se sluša noću uz cigaru i čašicu rakije ili crnog vina ili u dugim šetnjama. Mogao bi Grad da bude i pesma za razlaz, koju će domaćin žurke pustiti kada svane kako bi se oni najgori gosti razbudili i napokon otišli kući – na jutarnji autobus ili, ako se nisu popile sve pare, na taksi. Sigurno je Grad kao i Mali slonovi, Moji su drugovi, Tišina i Plavi safir saundtrek mnogih događaja, sastanaka i rastanaka, dobrih i ne baš toliko dobrih provoda kada su nas od igranja boleli mali, a posle, bogami, i malo veći đonovi.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 0.3

Iskustvo: Posao 0.3

Anketar. Prvi dan posla. Septembar 2011, Ćićevac. Prethodno iskustvo: četiri uspešno
urađene ankete