Koordinantni sistem konfuzije: Džepovi

Bliži se čas odlaganja debelih kaputa i (omiljenih mi) bundi sa lažnim krznom u orman i ponovni susret sa tankim mantilima, kožnom i teksas jaknom u čijim džepovima uvek pronađem neko iznenađenje.

2. April 2021

Znate one neobavezne razgovore sa poznanicima ili kolegama o tome da li vam više prija kada je napolju hladno ili toplo, da li volite sunce ili kišu ili sneg (sneg da, ali na planini, ovo u gradu je katastrofa opšta mesta koja svi sa vremena na vreme izgovorimo)? Shvatila sam da mi prija svaka promena vremena – radujem se danima u krevetu kada pada kiša jednako koliko i danima kada se šetam pijacom kada sija sunce. Kad smo već kod opšteg mesta – evo još jednog. Promena godišnjeg doba, pored nebrojenih objava na Instagramu koji je najavljuju i slave, znači i mnoštvo drugih, sitnih promena kroz koje prolazimo, a jedna od njih je i pretres ormana.

Punačke džempere na gornjim policama zamenjujem šarenim majicama na kratke rukave. Sakoe, uvežbano, skoro koreografski, premeštam na ofingere u ćošku, a na njihovo dosadašnje mesto premeštam košulje na pruge, poneki svileni kimono i duge, lepršave suknje koje ću nositi tokom narednih meseci. Slično je i sa obućom. Ove zime sam mahom nosila poluduboke šljašteće bronzane cipele koje bih, sa vremena na vreme, zamenila crnim dubokim čizmama sa pertlama do kolena. Sredinom marta su mi se smučile, pa sam počela da maštam o svojim roze starkama, koje sam godinama razgazila tako da su postale savršeno udobne (neki će reći da su najneudobnije, neki da su najudobnije patike, nema između). I prošle godine, kada sam ih izvukla iz kutije sa tavana, iz njih je ispalo malo peska, što me je podsetilo da sam ih poslednji put nosila jedne večeri na plaži kada sam poslednji put bila na moru.

Oduševe me i iznova iznenade jednom godišnje ti suptilni, sasvim nenamerni podsetnici. Kada iz teksas jakne, koju nisam nosila od prošle jeseni ili proleća, izvučem dvesta dinara, osećam se kao da sam osvojila nešto na lutriji. Umem, kada sam dokona, i da se zapitam. Sećam li se kada sam je poslednji put nosila i od čega je to mogao biti kusur? Ipak, zaboravljeni novac retko je u novčanici od dvesta – češće od pedeset ili dvadeset dinara. To može biti kusur od kupovine cigara, novina ili prejeftine kafe na poslu. Ipak, i od te i takve lutrije još su vrednije bioskopske ili pozorišne karte. Sve postaje smešnije kada ne možete da se setite predstave koju ste gledali (biće da nije ostavila prejak utisak) ili, pak, se setite kako ste jednog popodneva u kafani sreli drugara i otišli da drugi put u bioskopu gledate Bilo jednom u Holivudu i propustili predavanje, jer su vam se jeli oni naćosi sa topljenim sirom. Setite se i kako ste zadremali tokom nekih predugih dijaloga, a naširoko je poznato da nema lepšeg mesta za dremku od bioskopske ili pozorišne sale – kada ste već gledali šta je na programu (ili ono što nije već viđeno na programu pak izaziva dremku).

Dalje, pronaći ćete možda i kartu za ulaz na žurku na koju ste pokušali da uđete za džabe, jer vam se baš nije davalo tih trista kinti za ulaz ili ćete naleteti na zgužvani fiksalni račun. 200 grama žužua, 125 dinara. Pazarila sam doručak u omiljenoj pekari u centru koja se pre par meseci, usred ili usled pandemije, zatvorila, a otvorila se druga – skroz dobra. Naiđeš u nekom džepu i na karticu poznatiju kao svaka šesta kafa za poneti gratis, pa budeš srećan što ti se omiljena kafeterija pored posla ipak nije zatvorila tokom pandemije. Pomisliš kako ćeš je iskoristiti ovih dana, jer sad ionako kafe pijemo u hodu, ne sedimo u baštama kafića.

Možda ove godine namerno sebi ostavim nešto u džepu kaputa da bih se iznenadila u oktobru kad zahladni. Možda neki karmin koji mi je ove zime dosadio, a zamenio ga je crveni iz teksas jakne koji ću upariti sa roze starkama. Baš mi se slažu crvena i roze ovog proleća.

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Јоhn Wick – put u podsvest

Јоhn Wick – put u podsvest

Šta je to što je omugućilo John Wick-u da se u eri filmova stripskih heroja probije sa konceptom za koji smo, možda, već mislili da je prevaziđen?