Koordinantni sistem konfuzije: Januar, januar, januar

Najčešće ćemo čuti prva nedelja prođe brzo, druga malo sporije, a poslednje dve traju kao februar i mart zajedno.

13. January 2021

Tu nesnosno dugu drugu polovinu, u pauzama od pripremanja ispita, jedenja ostataka sarme, podvarka i ruske salate, nekada sam umela da popunim pisanjem spiskova koji uključuju odluke za sledećih 12 meseci. Poslednjih godina one su dosadnjikave – završi faks, završi master, zaposli se, nađi stabilnu vezu, kreni na trening, odradi detoks, smanji kafu i cigare. Ove Nove godine i ovog januara kao da nema odluka. Ima samo želja i nadanja. Samo konačnog prihvatanja svih malih nedostajanja uz ponovnu misao da smo i više nego srećni ako nam posle 2020. fale samo te male stvari.

Želim nam susrete.

Da se vratimo u bioskopske i pozorišne sale, da se naježimo kada posle dobre predstave glumci tri puta izlaze na bis ili da u tajnosti brišemo suze tokom onih nekoliko sekundi pre nego što se uključe svetla posle završetka dobrog filma.

Da se družimo na otvaranjima izložbi, jer kao što znamo, nikada ne idemo samo na otvaranje izložbe – idemo da pušimo cigare i pijemo pića ispred galerije sa dragim ljudima, idemo da osetimo gužvu i zagušljivost prostora, idemo da natrontani ćaskamo sa poznanicima koje nismo dugo videli.

Da se šetamo na Sajmu knjiga, natrpani reklamnim materijalima, zbijajući šale na večitu pojavu Šešelja, sa rukama punim kesa i cegera (nekad i kofera). Da se sretnemo sa omiljenim piscima i izdavačima, da razgovaramo dok horda dece tokom Školskog dana sedi na podu i gleda u telefon.

Želim nam i da se srećemo na festivalima – filmskim, pozorišnim, književnim, muzičkim. Da jedva čekamo da se završi program kako bismo mogli da sedimo i pričamo o večito istim temama. Želim nam nova poznanstva i nove saradnje.

Da se guramo na koncertima, dok pljujemo kapljice piva jedni drugima u lice. Da skačemo, glasno pevamo, pa promuknemo. Da budemo znojavi i gadni. Da se posle koncerta smrdljivi prošetamo do Zore da pijemo ono gadno pivo i još gadniju industrijsku rakiju.

Želim nam i dobre žurke – boemske, antiboemske, slučajne i namerne, sa seljačkom, ali i nekom finom muzikom. Pristala bih i na one loše sa kojih jedva čekam da pobegnem. Želim nam i sedeljke, karaoke, maskenbale, partije jambova, pokera, mau mauova, Monopola.

Da u noćnom prevozu jedemo bajatu kiflu, kupljenu kao najsvežije što ima.

Želim nam masovne svadbe – hipsterske i pod šatorom (ja bih obe).

Želim nam dobre proslave rođenja dece. Želim nam da taze tatama cepamo majice i pelcere vezujemo oko ruke da bismo slavili još rođendana.

I opet – želim nam susrete. Da sa krivicom ili bez nje od srca zapevamo januar, januar, januar, ponoć je ljube se svi glasno. I da proslavimo još jedan januar koji nema kraja.

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Avatar

    Super tekst! Napravite opciju lajka za članke 👍👍

    Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi