Koordinantni sistem konfuzije: Pismo šesnaestogodišnjoj sebi

Sigurno ste već čuli za onaj sajt preko kog možete sebi da pošaljete mejl u budućnost. Stići će za godinu, tri ili pet.

10. May 2021

Bez greške će iznenaditi – stiže tokom vožnje autobusom ili taksijem, dok kupujete ručak, plaćate račune. Prikrade se kada ga ne očekujete, kao sasvim ozbiljan ili potpuno besmislen podsetnik na prethodnu godinu. I zaista – koliko god da je godina bila uzbudljiva ili sasvim prosečna – mejl će te iznenaditi. Prošle godine u ovo vreme nisam razmišljala o deci svojih prijatelja koja su rođena ili će tek biti rođena, nisam znala da ću ići na Fest u maju i planirati odmor sa momkom u kog sam zaljubljena, nisam znala da ću sebi praviti kikice i lakirati svaki nokat u drugačiju boju. Nikako nisam znala da ću, potpuno nepripremljena, ostati bez još jednog prijatelja. Napisaću sebi još jedan mejl ovde, što da ne. Rastužiću se ili razveseliti sledećeg maja.

Ipak, tema ovog teksta nisu ti mejlovi koji stižu u budućnost. Ovo će biti pokušaj nastavka trenda koji se već dugo širi mrežama. Šta bi, u nekakvom pismu koje nisam pisala od srednjoškolske zaljubljenosti, napisala samoj sebi iz tog perioda? Da probam ovako.

Nije kraj sveta što si pala popravni iz matematike, pa ne možeš na Zakintos sa ostatkom ekipe iz škole. Razumem tvoje suze i lupanja vratima, ali profesorka te je oborila jer si imala osam kečeva. Baš nijednu dvojku. I nemoj da se brineš – nećeš više nikada pasti na popravni, ali ostaćeš loš đak u gimnaziji. Nije kraj sveta ni što ćeš celo leto ići na časove matematike kod divnog profesora Radeta. Naučićeš mnogo od njega što nećeš zaboraviti. Naučićeš i tautologiju koju hoćeš. Nije kraj sveta ni što si ostala to leto u Beogradu, iako, znala si i tada – leto je baš gadno u Beogradu, pogotovo kraj jula. Provešćeš van grada svaki kraj jula ubuduće.

Znam koliko te nerviraju roditelji, ali nemoj baš svaki put da započinješ svađu. Ispostaviće se da su skoro uvek bili u pravu. Ne teraj inat. Nemoj ići u sred februara na žurku u sandalama. Znam da ti se nose, ali boleće te jajnici danima kasnije, a i noge. Ne moraš da nosiš najviše štikle, dovoljno si visoka, a i nije ti udobno. Ti ne voliš štikle. Od dvadesete ih skoro uopšte nećeš nositi.

Nemoj više bušiti nos, ne ide ti sa pirsingom u nosu. Jednostavno ne umeš. Ispadne ti svaki put kad kineš i istreseš nos. Probušićeš ga ipak još jednom i izgubiti jednog junskog popodneva na Adi Ciganliji. Tad ćeš konačno odustati, ali će ti se bušiti jezik. Uplašićeš se bola, pa ipak nećeš. Dobro je ispalo, ne ide ti bušenje pirsinga, ko zna šta bi se sa tim dogodilo.

Zaljubićeš se u druga svog druga, pisaćeš dnevnik o njemu noću kad se vratiš kući posle par popijenih piva koja su te ošamutila. Bićeš sigurna da si našla svoju srodnu dušu, ljubićeš se sa njim po uličicama u kraju. Plakati što se ljubio sa tvojom drugaricom na nekom rođendanu, misliti da je i to kraj sveta. Uvući ćeš se u neku usku, na sve strane otvorenu haljinu i duboke crne čizme da pokažeš da ti nije stalo. Spremaćeš se satima za taj susret i biti tužna. Nemoj biti, neće se ništa dogoditi. Popićeš malo više piva i otići tužna kući. Ipak, sve je u redu, nazdravljaćeš sa njim godinama kasnije raznim povodima – kada ti kaže da je položio vožnju, diplomirao, masterirao, našao posao, uselio se sa devojkom negde na Novom Beogradu.

Slomićeš i ti srce prvi put, neko će sa tobom satima razgovarati noću na fiksni sa željom da se ljubite po kraju. Tebe neće biti briga. Reći ćeš sebi da ćeš sledeći put nekome otvoreno odmah reći da je bolje da budete prijatelji. Nećeš. Nema veze, neko je i tebi to trebalo da kaže.

Nemoj da se porediš sa svojim prijateljicama.

Nemoj da te bude sramota svojih odluka.

Nemoj da se plašiš i nemoj biti razočarana – ići ćeš na more, zaljubiti se opet (već za par meseci), uraditi (skoro) sve što treba.

Budi radoznala i hrabra – jeste opšte mesto, ali je sigurno najvažnije.

A i neka si išla na tu žurku u sandalama. Super su se slagale na onu plavu haljinu.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Јоhn Wick – put u podsvest

Јоhn Wick – put u podsvest

Šta je to što je omugućilo John Wick-u da se u eri filmova stripskih heroja probije sa konceptom za koji smo, možda, već mislili da je prevaziđen?