Koordinatni sistem konfuzije: Mala preterivanja

Sa svojom bakom, maminom mamom, provodila sam najviše vremena pre polaska u školu. Uvek sam imala problema sa grlom, nisam smela da jedem mnogo sladoleda (čak i tokom najvrelijih meseci), pa smo se pretvarale da je velika žuta kutija za voštane bojice frižider za sladoled, a bojice - sladoledi.
Autor/ka Sara Arsenovic

25. September 2020

Bela je vanila, roze jagoda, crvena višnja, a braon čokolada. Neobjašnjivo mi je bilo zabavno da biram boju/ukus i da se šetam po dnevnoj sobi sa upalom grla, pretvarajući se da sam na moru. Stolica je bila suncobran pod kojim sam ležala, peškir je bio tepih, a bakin ceger za pijacu torba za plažu. Nekada sam birala i po pet „sladoleda” dnevno, pa je baka umela da kaže ne preteruj, treba negde i ručak da stane!

To ne preteruj baka je govorila često. Budi umerena nešto ređe, a najvažnije je biti normalan obično dok je sa tetkom pila kafu ili krckala orahe za kolače. Kako bih joj sad objasnila koliko sam ponekad uživala, jer sam preterivala? Da li bih uspela da joj objasnim da neki od mojih obožavanih rituala počivaju na preterivanju ili da su neke od uspomena koje najčešće prepričavam tako zabavne jer sam u nečemu preterala?

Ne znam kako bih joj, recimo, prepričala putovanje u Barselonu tokom kog sam se jedne večeri toliko dobro provela na žurci da sam prespavala odlazak u Dalijev muzej sutradan ujutru. Petnaest Bakardi brizera na plaži su me ubrzo utešili. Posle toga sam se u moru kupala potpuno obučena, otišla u sobu, zaspala u kadi i dobila temperaturu, te popila po koji analgetik. Moja jedina briga je bila kako će se uveče svi dobro provesti, a mene će sprečiti tamo neka temperatura 38,4. I nije me sprečila.

Ne sumnjam da bih se pomučila i sa objašnjavanjem moje zaljubljenosti do ušiju u drugoj godini srednje škole. Patila sam i patila za jednim momkom, umislila da je misteriozan i pun tajni koje bi trebalo da otkrijem, a on se kao ne da skapirati. Kada se ljubio sa mojom drugaricom na nekoj žurci, plakala sam danima i sastavila mu najdužu poruku na svetu u kojoj mu govorim da me nikada više ne pozove i da me je povredio kao niko do sada. Poruka je bila toliko dugačka da je ispunila čak četiri maksimuma za SMS formu. Sećate se sigurno toga, tada nije bilo WhatsApp-a koji nas ne ograničava u tekstualnim ispadima besa.

Sigurno bih od bake pokušala da sakrijem sva moja bežanja iz škole. Nikada to nije bio samo jedan dan ili jedan čas, kako bih kasnije nekako uspela da izostanak opravdam razrednom starešini, već sam bežala prvi, pa treći, pa peti čas, dobijala neopravdane i večitu jedinicu iz vladanja na kraju godine. Sa druge strane, u redu je nekada ne naučiti za pismeni iz matematike, ali ne baš svakoga puta što dovodi do osam jedinica u dnevniku i odlaska na popravni.

Razume se, uspešno sam preterivala i u slušanju određenih pesama, recimo, svih sa albuma Navika Vlade Georgieva. Lažljva mi se naposletku toliko smučila da nemam strpljenja da odslušam ni ono izblazirano laaažljiva na samom početku. Sigurno ih je bilo i mnogo više. Sećam se i onih odvratnih house pesama koje su svakodnevno puštali TDI i Gradski radio. Možda baš zbog Navike drugarica i ja godinama šaljemo Vladi Georgievu poruke na Instagramu kada preteramo, pa popijemo koje piće više. Nikada nije odgovorio, ali jednom je bio seen. Čekamo trenutak kada će nas spomenuti u nekom glupom talk show-u kao lude fanuše koje mu na svakih nekoliko meseci šalju gde si Vlado, šta ima na Instagramu.

Sada preterujem manje, ali me svako od tih preterivanja raduje. Neću popiti petnaest Bakardi brizera, ali hoću jedno pivo više jer ću lakše i lepše zaspati. Subotom ću popiti čak četiri kafe, od toga dve u zemunskim kafeterijama sa mnogo pene koja ostaje na gornjoj usni koliko god se trudila da ne ostane. Poješću na nekoj proslavi dva parčeta Moskva šnita, jer nema lepše torte i neću se kajati zbog toga sutra. Kupiću tri buketa poljskog cveća na zemunskoj pijaci, posle ih staviti u vaze, po jednu za svaki ćošak moje sobe. Uhvatiću se momku za ruku kada krene od mene i reći mu da ostane još pet minuta, iako sedimo već pet sati. Zapaliću još jednu cigaru da bih se još malo ispričala sa drugaricom koju nisam videla dugo, iako već osetim onaj tupi bol u plućima i ne puši mi se uopšte. Vratiću se dva puta do ulaznih vrata da proverim da li sam sve isključila, sipala mački hranu i zaključala kuću. Dodaću, u dogovoru sa drugaricama, i četvrti krug u asocijacijama, jer nam je malo tri. Malo nam je da nas komšije psuju zbog sat vremena dranja i smejanja, hoćemo još jedan. Naposletku, uzeću dva sladoleda u Crnoj ovci ako dva puta tog dana prođem ulicom Kralja Petra. Neću uzeti tri kugle, već dve – višnju sa čokoladom i pistaće. Ipak se trudim da budem umerena, kako bi baka i volela.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *