fbpx

La jeunesse, la folie, l’ abomination

Lakog koraka, namirenih želja

Iskoračio sam iz taksi vozila

Privatnika, mog starog poznanika

Pred sobom ugledah znanu pozornicu

Znamenit most, znamenitu tramvaj stanicu

Znamenitih 700 metara između skvera i tuđih, tuđih

Solitera.

Oh, kad bi duša mogla da preboli

Što soliteri nisu moji

Što soliteri nisu moji

Na poznatom milom predelu

Nestalne prilike okupirale su tminu

Iz dalekih svetova invaziju sprema

Gomila što kandiše na znoj i prasetinu

Oh, kako je to zgodna i uvek sveža tema

Kužnim načiniti drugog jer neko nešto nema

Oh, kad bi duša mogla da preboli

Što soliteri nisu moji

Što soliteri nisu moji

Pesma i fotografija: Pisful Bulit

Ivan Radisavljevic

Leave a reply