Pre nekoliko nedelja smo pisali o društvenim mrežama kojima smo rekli RIP, pa smo se tamo dotakli i nekih koje i dalje postoje, ali su se obraćale određenim vrstama i nišama ljudi. Filmofili nisu baš neka mala grupacija ljudi. Skoro svaki četvrti stanovnik ove planete koji je pogledao sva tri Kuma i jedan azijski film u životu smatra sebe filmofilom i poznavaocem sedme umetnosti. Ipak, oni koji to zaista jesu, a pride vole i da bace svoju ocenu, ali i misao o tek pogledanom filmu, bilo najnovijem hitu ili klasiku, našli su svoje mesto pod suncem – Letterboxd.
Mnogi se sad pitaju šta je to Letterboxd, i to je dobro pitanje. Realno, i tim okupljen oko sajta je odgovarao dugo na ovo pitanje kao da su oni Goodreads, ali za filmove, mada su vremenom možda i nadjačali po popularnosti ovaj sajt za praćenje knjiga i književnosti. U globalu, otvaranjem profila na ovoj filmofilskoj društvenoj mreži beležite šta ste sve gledali, dajete ocene, recenzije, pravite liste, kao na starijem i iskusnijem IMDB-u, ali je ekipa oko vas malo više isproflisana.
Cela priča je nastala 2011. godine. Pokrenuli su je Metju Bukenon i Karl von Randou i, u prvo vreme, vodila ju je mala ekipa na Novom Zelandu. Kao i mnoge druge stvari, i „Letter“ je eksplodirao sa brojem korisnika za vreme korone i sad se procenjuje na oko 9 miliona širom sveta.
Iako je prvenstveno bio fimski dnevnik koji vodiš svakodnevno, sajt ima i taj social network potencijal i momenat, jer pratite druge ljude i njihove filmske ukuse i preporuke. S obzirom na to da su mnogi već odavno svoje Fejsbuke i Tvitere pretvorili u mesta na kojima se svađaju i preporučuju naslove (puno pozdrava za Fejsbuk grupu „PDF iliti Predlagač Dobrih Filmova“), nije bilo teško da pokupe svoje prnje i mišljenja i presele ih na potpuno novu mrežu.
Kod nas se ova zajednica polako razvija. Sve češće primećujem da se filmovi loguju i recenzije pojavljuju, nakon projekcija u Kinoteci ili Zvezdi, ali i posle premijera holivudskih filmova.
Jedna od onih čija sam smatranja prvo zapazio, mada za njegova razmišljanja, stavove i sprdnju na račun filmova znam od ranije, bio je mladi reditelj Goran Nikolić. On, kao i mnogi drugi iz „filmskog posla“ koriste ovu mrežu sa dosta entuzijazma.
„Čuo sam, pre jedno pet godina, za taj neki sajt na kom je malo suženiji, probraniji krug filmskih entuzijasta nego na IMDb-u. Vidim da je, generalno, tu mnogo više ljudi koji bolje razumeju i osećaju film nego na drugim filmskim sajtovima. Ukratko, volim ovaj sajt, sa sve dizajnom, a nerviraju me neke od filmskih kritika (ne nužno mojih filmova), a neke obožavam do besmisla”, ističe Nikolić.
U toj priči ko je dobar, ko dobro piše, a ko ima interesantne upadice, Goran mi je preporučio Milana, kog na ovom sajtu možete pronaći i pod imenom StrogiMacan. Za razliku od Nikolića, on nije „profesionalac“, već samo zaljubljenik u film.
„Za Letterboxd sam čuo još 2015. godine, recimo. Tada sam na Fejsbuku bio u kontaktu sa Markom Backovićem (mislim da se i sad bavi režijom), koji mi je poslao link svog Letterboxd profila. Međutim, u tom trenutku me nije previše zainteresovao sajt, budući da sam na IMDb-u imao profil i tamo zavodio sve što bih pogledao (šta će mi, pobogu, dve iste aplikacije?). No, 2017. godine mi se mišljenje promenilo, prvenstveno zbog same estetike Letterboxd-a. Privukle su me liste koje prave korisnici, pa sam tad i sam napravio profil. Aplikaciju aktivno koristim od 2018. godine. Sviđa mi se što je Letterboxd kao društvena mreža, ali opet ne izlazi iz te svoje matične zone – a to je da se bavi filmom. Verovatno zato nisu ni napravili čet opciju, već funkcioniše kao tematski forum. Moguće su impresije i komentari, što je na kraju i dovoljno za dobru interakciju”, naglašava Milan.
Očigledno ne može da se ne pomene IMDb, kao mesto koje ipak i dalje služi kao ta centralna obaveštajna služba za filmove na internetu. I zaista, sumnjam da će to ikad da se promeni. Ipak, percepcija filmske umetnosti kao takve se pomera u drugačijem pravcu u kom se menja ono šta su ljudi poimali kao klasike. Stalno pominjanje i isticanje nekih filmova realno postaje malo dosadno. I moja dva sagovornika, i ja se slažemo da je ova filmska društvena mreža profitirala isticanjem nekih novih naslova.
„Do pre 2 godine Letterboxd je bio daleko od IMDb-a po relevantnosti ocena. U tom trenutku, Letter su koristili mahom filmofili, ljudi kojima je sedma umetnost posao ili hobi broj jedan. A IMDb je bio za širu publiku, narod, masu, prava ona svadbarska torta sa „korama od orasa”. Pa tako neki filmovi koji su bili u samom vrhu IMDb-ove liste 250 najboljih filmova ikada (Forest Gamp, Zelena Milja), na Letterboxdu su doživeli debakl. Prosto, godine su došle na naplatu, vreme je pojelo melodramatične priče o herojstvu iz devedesetih, a na glavnu scenu stupili su mali arthaus filmovi iz Evrope, Azije, Južne Amerike. Međutim, u poslednje dve-tri godine je mnogo ljudi čulo za Letterboxd i tad se sajt od krajnje pouzdanog, umetnički doslednog pretvorio u mejnstrim (ali i dalje je jači od IMDb-a). Prednosti Letterboxda u odnosu na IMDb: bolja interakcija među korisnicima, informacije o filmu su svedene, zbog čega je sve preglednije, estetika, liste i tako dalje. Manjkavosti u odnosu na IMDb: još uvek slabija baza filmova”, poentirao je Milan.
IMDb vs. Letterboxd
Internet je ipak jedno mračno i grubo mesto, a Letterboxd nije izuzetak. Domaći filmovi bespoštedno primaju udarce. Jedva čekam da se malo pročuje o njemu, pa da vidimo šta će ovdašnji filmski esnaf reći na sve te silne (negativne) komentare. Za sad, pri ruci mi je tu Nikolić, čiji ste film Heroji mogli da uhvatite u bioskopima prošle godine. Zanimalo me je kako on, kao čovek iz posla, gleda na sve to.
„Mislim da je dovoljno okej srazmera grubih i pravednih mišljenja. I ocene su pravednije nego na IMDb-u. Jedino ja, kao filmski radnik, u odnosu na bilo koga drugog, moram ozbiljno da merim i sečem pri pristupanju Letter-u oko toga da li ću biti pravedan prema nekim kolegama iz Srbije”, naglašava Nikolić.
Letterboxd nema inboks, nema chat. Mogu da ostavim komentar nekome ispod njegove recenzije. Ne znam ko su svi ti ljudi koji pišu te stvari, lupaju zvezdice, lajkuju Vendersa, a ne vole Godara. Možda je tako i bolje. U stvari, siguran sam da je tako bolje. Ipak, nisam to skontao, a kako mi je Milan skrenuo pažnju, dobra stvar kod širenja Letterboxd zajednice je odlična stvar za srpski film i njegovo širenje u svetu.
„Primetio sam u poslednje vreme da je sve više ljudi sa našeg govornog područja prisutno na Letterboxd-u. To je sjajna stvar za domaće filmove, koji se retko gledaju van granica naše zemlje. Kada dosta ljudi iz Srbije označi da je pogledalo neki naš film, raste njegova popularnost, što mu omogućava da dopre do šire publike. Ja sam tako saznao za neke male filmove iz Mađarske, Rumunije, Grčke. Letterboxd daje prednost manjim filmovima za razliku od IMDb-a, gde film mora da sakupi 40 hiljada glasova kako bi ušao u opticaj za onu listu 250 najboljih filmova ikada, što odmah znači da će se tu naći mahom popularni holivudski filmovi, eventualno neki evropski i azijski klasici, odnosno da je osnovni parametar pored kvaliteta i popularnost filma. S Letterboxd-om je stvar drugačija, tu je, koliko sam skontao, potrebno svega 5000 glasova, što znači da je mreža otvorena i ka nezavisnim filmovima van engleskog govornog područja. Dolaskom na tu listu, filmovi se popularizuju. Pa kad bi The Fifth Seal (1976) Zoltana Fabrija došao do IMDb-ove liste ili japanski film Eureka”, ističe Milan.
Ipak, preporuke, mišljenja, filmski elitizam – sve na stranu, na samoj mreži se nalaze neki od najsmešnijih komentara na račun filmova koje ste ikad igde videli. Počev od one klasične „this happened to my buddy Eric” koja se sad koristi kao komentar za sve filmove, počev od Džokera do Lepih Sela. Svako ima svoje favorite. Nikolić ih je naveo, a StrogiMacan je samo slao skrinšotove (koji govore više od hiljadu reči).
„Poslednji urlik na Letter-u sam imao pre neki dan, sa recenzijom nekog lika za film Talk To Me: „Ovo je bilo toliko strašno, dobro je što Autralijanci ne postoje”. A od ostalih favorita, tu je raspon od klasike (Film „Black Telephone i citat: „Pustili su priču da im je trebalo 5 nedelja da napišu ovo, kao da je to za pohvalu, ali ja moram da im poručim: možda je trebalo da razmislite o 6. nedelji pisanja.”), preko van-svake-pameti prijava („8 1/2″ – „Tu sam da ocenom zaokružim broj na 9.” ), do mene samoga („The Day After Tomorow” – „Prekosutra.”)”, zaključuje Nikolić.
Nisam siguran na koliko društvenih mreža sam bio navučen pre Letterboxd-a, ali za razliku od ostalih koje su došle, prošle i protutnjale kroz moj život kao krava kroz kukuruze, ova je malo drugačija jer je povezana sa jedinom stvari koju praktikujem bukvalno od kad znam za sebe – gledanjem filmova. Još kad vidim da na istom mestu nalazim srodne „glave“ koje podjednako uživaju u Žikinoj dinastiji i programu Festivala autorskog filma, onda mogu samo da pretpostavim da – „Louis, I think this is the beginning of a beautiful friendship”.
0 Comments