Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve – Stefan Žarić o Gotjeovoj izložbi

Sa Stefanom Žarićem, istoričarom umetnosti, o izložbi „Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve“ Žan Pol Gotjea
Autor/ka Snežana Pajkić

27. January 2021

Već gotovo tri meseca velika pažnja javnosti usmerena je ka izložbi Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve Žan Pol Gotjea u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Od samog otvaranja, polemisalo se o tome da li je ovakvoj izložbi mesto u MSUB, a različite kontroverze vezuju se i za samog Gotjea kao modnog kreatora. Tim povodom, razgovarali smo sa Stefanom Žarićem, kustosom mode u Artis Centru i gostujućim istoričarom mode u MSUB.

Stefan Žarić

„U Srbiji je još uvek, kao što vidimo u studijskom programu istorije umetnosti, umetnost sinonim za visoku umetnost, odnosno prevashodno za nacionalno i evropsko slikarstvo, potom arhitekturu i skultpuru. Primenjena umetnost, dizajn, moda, nakit, nameštaj, fotografija se uopšte ne izučavaju, čak ni kroz jedan predmet koji bi studentima istorije umetnosti ponudio presek istorije dizajna. To dovodi do elitizacije i idolizacije muzejskog prostora i narativ u kom nam je nedopustivo da muzeji poput MSUB ili, recimo, Narodnog muzeja ugoste izložbu mode ili oforme zbirku mode. Tako modu ne smatramo umetničkom pojavom, a kada je smatramo, tumačimo je etno—antropološki, lišavajući je estetske vrednosti, ili je, pak, smeštamo u, za visoku modu prevaziđen koncept dekorativne, odnosno primenjene umetnosti. Da je održana u MPU ili Etnografskom muzeju, izložba ne bi ni približno ostvarila svoj pun potencijal, a to je izjednačavanje mode sa drugim praksama „visoke“ umetnosti i možemo samo da se nadamo da ona predstavlja početak ozbiljnog pristupa modi od strane nacionalnih muzeja“, objašnjava Stefan Žarić, koji muzeje smatra prostorima demokratizacije.

Stefan vikendima u MSUB sprovodi stručna vođenja kroz Gotjeovu izložbu, a teme se menjaju iz nedelje u nedelju, te su tako posetioci na ovaj način imali prilike da se upoznaju sa Gotjeom kao filmskim kostimografom, (de)konstrukcijama njegovih muza, pojmom kulturne aproprijacije, motivima Londona prisutnim u različitim odevnim predmetima, ali i religijskim aspektima o kojima možemo govoriti ukoliko posmatramo određene Gotjeove komade. No, jedna stvar za sva vođenja ipak je zajednička: ona počinju predstavljanjem manekina koji stoji u centru postolja u obliku torte i dominira prostorom koji se ukaže pred posetioce kada se popnu stepenicama Muzeja savremene umetnosti.

Foto: Bojana Janjić

„S obzirom na to da se ipak radi o predstavljanju umetnika u jednom umetničkom muzeju, odnosno u ovom slučaju po prvi put o izložbi jednog modnog umetnika, smatrao sam da bi za publiku bilo dobro da svako od tematskih vođenja upravo započnemo „biografski“, odnosno sa Gotjeom lično. Manekin koji nosi Martinke, suknju, te mornarsku majicu, u svakom smislu – estetski, ideološki, kulturološki – predstavlja Gotjev život i delo. Uticaji Gotjeovog učitelja Pjera Kardena, filma, francuske kulture, Indije i Pakistana, katolicizma, londonskog panka, fetišizma seksualnih subkultura i njujorškog andergraunda su teme kroz koje sam publici približavao Gotjea i modu, a svaka od tih tema prisutna je i na ovom eksponatu“, dočarava Stefan.

I, zaista, već se u ovom slojevitom poimanju svega što Gotje predstavlja nazire pregršt mogućnosti i uglova iz kojih možemo posmatrati svaki odevni komad na izložbi, te tako, ako govorimo o Gotjeu kao kostimografu, moramo poznavati i film „Peti element“ u kome se Gotje krije u uniformisanosti stjuardesa, trakama u koje je obučena Lilu, kontrasta između nje i Brusa Vilisa, mornarske majice…

„Vođenje posvećeno Gotjeu kao filmskom kostimografu mi je, moram priznati, bilo najzahtevnije od svih tematskih vođenja jer je podrazumevalo dve vrlo srodne, a opet vrlo različite umetnosti: umetnost filmskog kostima i umetnost visoke mode. U uniformisanim likovima poput stjuardesa i vojnika vidimo uticaje Kardenovog futurizma i uniformi koje je radio za NASU i različite avio-kompanije, ali i inkorporiranja ultimativno „gotjeovskog“ ikonografskog elementa – mornarske majice, koju gotje pozajmljuje iz Fazbinderovog filma „Kerel“. Likovi Mile Jovović i Brusa Vilisa, odnosno likovi Lilu i Korbena Dalasa predstavljaju Gotjeovu fascinaciju Evom i Adamom. Čuveni kostim od zavoja koji nosi Mila Jovović parira dizajnu majice koju nosi Brus Vilis, dok je upravo njegova majica iste boje kao njena kosa. Lik Rubi Roda, odnosno Krisa Takera je svakako najmodniji, jer u njega Gotje inkorporira estetiku Fride Kalo, Prinsa i Madone“, obrazlaže Stefan.

Ipak, kada govorimo o samoj izložbi, treba napomenuti da nije reč o izložbi venčanica u klasičnom smislu, već da kreacije kontekstualizovane kao „venčana moda” nisu nužno venčanice:

„Od 38 eksponata, svega 8 su venčanice, odnosno kreacije iz kolekcija venčane mode. No, svi eksponati zajedno predstavljaju (de)konstrukciju narativa o venčanju inspirisanu legalizacijom istopolnih partnerstava, odnosno brakova na zapadu. Zato se izložba i zove „Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve“. U tom smislu, ideja venčanja nam se, u modnom smislu, nudi kao vrlo kompleksna, i kao takva ne mora nužno da rezultira u beloj venčanici za heteroseksualnu ženu“, podvlači Stefan.

On objašnjava i da je Gotje je u svoj dizajn uključivao i kulturološke, religijske i spiritualne – te samim tim i modne elemente – antičke mitologije, Indije, Pakistana, Rusije, Mongoloije, Japana, Kine, severnoameričkih domorodaca: „Gojteov „izlet“ u religiju svakako je kulminirao kolekcijom „Device“ iz 2006. godine, to jest, kolekcijom koja je u celosti bila posvećena Devici Mariji, te kolekcijama posvećenim Adamu i Evi.“

Osim manekina koji predstavlja Gotjea, posebno se ističe i manekin koji je odeven u haljinu inspirisanu husarskom uniformom i koji na glavi ima perjanicu inspirisanu severnoameričkim domorodačkim plemenom Kri: „Za razliku od drugih kreacija u koje je Gotje inkorporirao nezapadne, odnosno nebelačke elemente, ova venčanica iz kolekcije „Husari“ iz 2002. godine izazvala je najviše pažnje u kontekstu kulturne aproprijacije. Priznajem da se meni lično ne dopada, ali uprkos tome smatram da je, u stvari, najznačajnija za razumevanje izložbe. Kreaciju koju čine evropski i domorodački odevni kod prati i performans između Gotjea i Kri umetnika Kenta Monkmana u kom se dva umetnika venčavaju – Gotje kao mladoženja, a Monkman obučen u Gotjeovu kreaciju kao mlada. Umetnici nam tako poručuju da čak i kada venčanje razumevamo kao religijsku, rodnu ili pak modnu normu, ljubav i zajedništvo ne poznaju te granice i norme“, naglašava Stefan.

Frida Kalo i Merlin Menson, Madona i Ejmi Vajnhaus… Primećujemo da Gotje nikad nema samo jednu muzu, već da, na neki način, i razbija taj koncept muze a koncept muze je za Gotjea, kako Stefan kaže, jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji: „Gotje nikada ne vrši idolozaciju muze, čak i kada, recimo, Ditu von Tiz predstavlja kao predmet obožavanja, odnosno Bogorodicu. Takođe, za razliku od drugih dizajnera, Gotje nije sklon naročitom istorizmu i biografizmu pojedinih ličnosti, već je više okrenut „živoj istoriji“ kroz koju ponekad filtrira, ili, bolje rečeno, fetišizuje pojedine elemente kulturne istorije poput burleske ili pin-apa. Tako Džejms Bond postaje Andreja Pejić, Devica Marija Dita von Tiz, Frida Kalo Merlin Menson, Madona Ejmi Vajnhaus, a tu su i Boj Džordž, Dejvid Bouvi, Grejs Džouns, Barbika…“

Foto: Bojana Janjić

Tema pretposlednjeg stručnog vođenja bila je London i njegov uticaj na stvaralaštvo Gotjea, dok je poslednje vođenje posvećeno Gotjeu i Tjeriju Mugleru, a sam koncept vođenja Stefan je koncipirao vodeći se metodologijom istorije umetnosti primenjenoj na modu, te ideji izlaganja mode u kontekstu MSUB koji se sada prvi put u svojoj istoriji bavi muzeologijom mode: „Upravo je muzeologija mode bila i tema prvog vođenja, potom muze i umetnička inspiracija, religija, kulturna aproprijacija i nezapadne kulture, film i filmski kostim, London, odnosno ideja grada i nacionalnog identiteta u modi, i, za kraj, odnos dva umetnika, odnosno modna dizajnera čije kreatorske poetike su istovremeno i bliske i različite: Žan Pol Gotje i Tjeri Mugler. Pozabaviću se načinima na koji oba dizajnera pristupaju francuskoj istoriji i kulturi, istim muzama, njujorškoj klupskoj sceni, te samom konceptu izlaganja mode živih dizajnera“, zaključuje Stefan.

Izložbu „Ljubav je ljubav: radost venčanja za sve“ posetioci će moći da vide sve do 14. februara, a poslednje stručno vođenje biće organizovano 30. i 31. januara.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi