STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Ljubiša Stojanović Louis – vodič za početnike

Pod parolom free your mind and your ass will follow, sastavili smo mali vodič kroz karijeru velikog, a nedovoljno cenjenog, Ljubiše Stojanovića Louisa

25. June 2022

U ovo neko doba, tačnije 25. juna, navršava se sedamdeset godina od rođenja Ljubiše Stojanovića, čoveka koji, kad je krenuo sa radom, verovatno nije imao pojma šta je world music, ali je danas mogao da bude među gigantima ovog crossover žanra. Samo je trebalo da se kockice slože u nekom trenutku i možda bi njegov jedinstveni spoj džeza i kafanske muzike Leskovca, Egeja i Bosfora bila najbolja muzika koju su ovi prostori mogli da izvoze.

Mnogo pre nego što su Peter Gabriel i Paul Simon krenuli da se igraju sa muzikom sveta i stavljaju je u pop kontekst, mali Louis je trčkarao po jugu Srbije sa pločama omiljenog mu imenjaka Armstronga, po kom je i dobio nadimak. Već u srednjoj školi je shvatao da sve etno, čoček, i teške narodnjake koje je čuo sa radija i na proslavama, može je da peva u drugačijem, džez fazonu.

Sa 19 godina je dobio i prvu nagradu, i to zato što je drugačije aranžirao staru sevdalinku U stambolu na Bosforu. Završio je srednju muzičku školu u Nišu, a u Beogradu je završio Fakultet muzičke umetnosti. Kao poslednji dodatak koji će svakako pomoći njegovoj karijeri, koja je sama po
sebi u startu obećavala da će biti anomalija na celoj jugoslovenskoj sceni, desio mu se i drugačiji fizički izgled. A sve je krenulo potpuno spontano i, u stvari, krajnje svrsishodno. Naime, Ljubiša je na prvim nastupima imao dugačku kosu i nastupao u farmerkama sa tregerima, a na nogama je imao zepe, obuću koja je sa donje strane imala gumu. Međutim, pošto u klubu u kojem je imao svirke nije bilo ventilacije, tuširao bi se po nekoliko puta u toku noći, za vreme pauza. Onda su mu iz Egipta doneli galabije, iliti one haljine po kojima je postao poznat, ispod kojih nije nosio ništa. Kosu je prvi put obrijao u vojsci, a pošto je video da mu ok stoji, rešio je i to da donese u svoj nastup. Ćelavih likova sa minđušom nije bilo
tad nešto mnogo, tako da je takav, sa sve sandalama koje je krenuo da nosi i zimi i leti, bio i vizuelna atrakcija.


Neviđeno je sa koliko lakoće i prirode je on izbacivao svu svoju muziku iz sebe, od tih dečjih dana, pa do kasnog doba. Džez sketovanje preko sintisajzera koji imitiraju zurle i vokal koji treperi kao zastava na vetru su odista jedna potpuno neponovljiva stvar, ali ono što je najfascinantnije je što nijedan trenutak nije bio proračunat, već je najprirodnije tekao iz negovog uma i srca. Pored toga, Louis je neopterećen mogao da stvara svoju umetnost, jer nije imao ni sa kim da se takmiči u estradno-tržišnoj utakmici. Bio je žanr za sebe.

To vam je kao priča sa Dugmetom, i ko je bolji pevač – Bebek ili Tifa. Svako ko se malo više razume u muziku, objasniće vam kako je Tifa bio bolji pevač, ili, isto tako, tih nekoliko godina koliko je pevao u bendu, morao je da se dokazuje kao novi klinac, a i živeo je u konstantnom strahu da će se Bebek i Brega pomiriti, i tako je prsao. Sad zamislite čoveka koji nema s kim da se takmiči i nema od koga da se plaši, a pritom ima sto pedeset kilograma sirovog talenta. Nebo je bilo granica.

Neki od njegovih albuma su sam vrh muzike ovih prostora, i stvarno moraš da budeš gluv i zadrt, pa da ga proglasiš za čistog narodnjaka, da bi pokušao na taj način da mu oduzmeš legitimitet. Podelili smo albume u tri grupe, po njihovom kvalitetu, ali i nepodnošljivoj lakoći slušanja.

Albumi sa kojima treba početi

Louis je čovek koji je obišao pola sveta. Svirao u Rusiji, Japanu, Americi, i to su sve bile uspešne turneje. U Srbiji je znao da ima nastupe u džez klubovima u kojima je ful svirao pop, rok i džez standarde. I taj materijal je zabeležen na albumima My Way (1986) My Way 2 (1987). Dva albuma koja može da posluša i ekipa koja se grozi svega što imalo zamiriše na orijent. Ovde nema toga, samo The Beatles, Nina Simone, Stevie Wonder, i ostalo. Da nema njegovog vokala, ne biste mnogo razlikovali sve ovo od klasičnog gaža benda. Ipak, prava preporuka je album The Last King of the Balkans, izašao 2011, na godinu njegove pogibije. Na albumu je izdžezirao do maksimuma svoje najveće hitove, i one svadbarske, i one koji su već od ranije imali svoju fank i džez podlogu. Album koji stoji rame uz rame sa kultnim albumom Šabana Bajramovića, Romano raj, s tim što je Šabanov album imao podršku i države i medija i Exita i čega već sve, a Louis je za tu ekipu uvek bio samo estrada.

Pravi dijamanti

Kada slušaš prva dva albuma danas, nije ti jasno kako je ovo nastalo. Ne kuni me ne ruži me majko (1980) i Dudi s puno ljubavi (1984) zvuče kao da u kafani, nakon višesatne tezge, za svoju dušu sviraju Demis Roussos, Barış Manço, Bootsy Collins, Herbie Hancock, Orkestar Fejata Sejdića i tri neimenovana Roma iz Makedonije koji bolje sviraju od svih njih zajedno. A Louis peva. I sve se dešava daleko od publike, samo za njihovu dušu, s tim što je neko slučajno ubacio snimač zvuka u prostoriju i pustio rec. Pritom, drugi album se zove kao posveta njegovoj bivšoj supruzi. Koliko to nestvarno zvuči, da neko samo tako napiše ljubavnu poruku kao ime ploče. Nakon njih, pojavljuje se i album Srcem i Dušom, na kojem se nalazi nekoliko tih narodnjačkijih hitova, koji će mu otvoriti šira vrata estrade.

Pesme na tom albumu su i dalje bolesno dobro odsvirane i aranžirane, samo što ih vi znate u pojednostavljenim izvođenjima svadbarskih bendova, koji su skinuli samo osnovne akorde.

Za one najhrabrije

Saradnja Louisa i Mileta Basa, odnosno Južnog vetra, ostaje jedan od vrhunaca i najvećih eksperimenata ove narodnjačke produkcije. Ovo nije za svakoga, i ovo ne preporučujem onima kojima se na pomen narodnjaka diže kosa na glavi, onima koji se boje za pad sistema vrednosti i uticaj otomanske kulture na našu Mokranjcem zadojenu naciju, i fanovima Partibrejkersa. Dva studijska albuma, prvi je Kamerav (1988), i sem naslovne pesme, koja, kao, čeka da je neki Acid Arab remiksuje i odvede u klupsku večnost, ostatak albuma su hard core narodnjaci. Zurle, sintovi, gitarske solaže kao iz pakla, pardon – džehenema, i Lousiov glas koji i dalje vibrira, samo u drugom štimu. Ostaje sjajan spot za pesmu Evo me opet, gde Louis kao čarobnjak u svojoj haljini bos šiba kroz neke snežne gudure. Drugi album izlazi sledeće godine, Hajde da se pomirimo, koji je nešto mekši. Ima čak dve rege pesme, naslovnu imaginarnu Herbie Hanckok – Mile Bas kolaboraciju, ali i dva mega narodnjaka uz koje su se ljudi sekli ko Satan Panonski na nastupima, Dunjo moja i Lele lele ne idi od mene. Kao da je Louis za jednu godinu uspeo da obrlati ceo Južni vetar da priđu njegovom izrazu, ali i dalje je to hard and heavy priča koja nije za svakoga.

* Ovaj tekst nema u sebi nameru da revitalizuje istoriju, da pronalazi nešto čega nema i nikad nije bilo, niti da vas ubeđuje u nešto što ne postoji. Nije tu da vas ubedi da je Južni vetar pank bend, Aca Lukas najveći singer songwriter, ili da Vera Matović radi pod uticajem Radioheada. Postoje ljudi koji to znaju da opišu i urade bolje od mene. Ovo je samo poziv da se za rođendan jednog velikog umetnika setimo nekih nestvarno dobrih pesama i stvarno jedinstvenog umetničkog stila, a ako budete dovoljno otovrenog srca, vi ćete sve ovo čuti.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *