fbpx
STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Manonija – o borbi, odmoru i otporu

Sa Milošem Miletićem, jednim od osnivača brenda, o antifašističkoj borbi i osnivanju Manonije

29. December 2022

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Ukoliko pratite lokalnu scenu različitih malih brendova, sigurno ste zapazili male teftere sa ilustracijama partizanki, cegere sa krilaticom Odmor je otpor ili majice sa motivima ugroženih i zaštićenih životinja sa teritorije Srbije. Iza ovih proizvoda stoji umetničko-dizajnerski tim koji čine Miloš Miletić i Mirjana Radovanović koji su zajedno pre četiri godine pokrenuli brend Manonija. Glavni motivi koje susrećemo na njihovim proizvodima su upravo antifašistička borba i radovi koji ilustruju revolucionarni period Jugoslavije, zatim ekološka borba i skretanje pažnje na prekomerni rad i pravo na odmor. Na svom Instagram profilu transparentno prikazuju i način proizvodnje njihovih prozvoda ukazujući na problem kršenja radničkih prava koji je postao normalizovana svakodnevica u kapitalističkom potrošačkom društvu. Od prošle godine imaju i liniju solidarnog proizvoda od čije prodaje deo novca doniraju različitim organizacijama koje se bore za bolje i pravednije društvo od onog u kome živimo. O pokretanju brenda, reakcijama ljudi i prodavnici koju su nedavno otovorili u Čumićevom sokačetu razgovarali smo sa Milošem Miletićem, jednim od osnivača brenda.

Kako je nastao brend?

Krenuli smo 2018. godine sa prvim proizvodima, u pitanju je bila prva serija majica i malih teftera. Pokretanje Manonije je bila zajednička odluča Mirjane i mene, sa kojom već godinama imam umetničku praksu kao KURS. Doneli smo odluku da ne konkurišemo više sa projektima i da se udaljimo od tog projektnog finasiranja, jer nismo više mogli da se bavimo birokratijom više nego umetničkim radom. Hteli smo da pokušamo da kroz stvaranje naših proizvoda sa tematikom koju inače radimo u našim umetničkim radovima, zarađujemo jedan deo sredstava za život. Na neki način, Manonija je krenula kao brend udruženja KURS, to je bio projekat koji smo hteli da napravimo da bude samoodrživ i sada je izrastao u samostalni brend.

Koja je simbolika naziva?

Nema neke simbolike, ne treba u to nešto učitavati, više je moja lična priča. Davno, tokom srednje škole, sam jedno vreme bio aktivan na grafiti sceni i tada je moj potpis bio Mano i jedno vreme Manonija. Mano ima svoje značenje jer na latinskom jeziku znači nešto ručno, ruka, tako da je to jedina simbolika, ako neko želi nešto da učitava. Sada je to preraslo celu tu priču moje tinejdž grafiti opčinjenosti i tadašnjeg razmišljanja o tome.

U radovima imate dosta jugoslovenskih motiva, kako je došlo do toga?

To je, na neki način, tematika kojom se kao KURS bavimo jako dugo tj. obrađivanjem revolucinarnog perioda Jugoslavije na razne načine – od oslikavanja murala u Beogradu preko različitih ilustracija do velikog istraživanja koje se bavilo kulturno umetničkim radom u Narodnooslobodilačkom pokretu. Objavljene su dve knjige i to je bilo naše najveće arhivsko istraživanje. To je tematika koja nas zanima i o kojoj imamo dosta znanja i zato i ilustracije, koje koristimo na prozvodima, imaju objašnjenje zašto se tu nalaze. Iako nas ljudi povezuju sa nasleđem SFRJ, mi u stvari nemamo ni jedan proizvod i ilustraciju koja bilo kako obrađuje SFRJ, sve što radimo se tematski završava 1945, dakle sve su motivi ili iz narodnooslobodilačke borbe ili iz perioda tridesetih kada je postojao jak revloucionarni pokret u Jugoslaviji. Uvek mi je zanimljivo kako ljudi percipiraju da je to nasleđe SFRJ, ali nas zanima nešto drugo – borbeni period gde je angažovanje naroda bilo mnogo jače i mnogo je više tada narod bio deo samog pokreta, postojala je mnogo veća veza između rukovodećeg dela i naroda što se posle u SFRJ lagano gubilo, ali to je neka druga priča.

Zašto vam je važno da se bavite prošlošću?

Postoje dva odgovora na to pitanje. Iz ugla naše umetničke prakse – kroz ponovno razmišljanje o prošlosti i o praksama koje su bile pozitivne ili negativne, pokušavamo da razmišljamo koji su pozitivni primeri za budućnost. Nije samo stvar nostalgije i žaljenja za prošlošću, već žaljenje i za nekom budućnošću i kako bi ona mogla da bude bolja. Iz ugla Manonije, pored svega što sam rekao, postoji i jedan drugi momenat – naši motivi prezentuju stavove sa leve političke scene, dosta je tu antifašističkog sadržaja i dosta je jasno politički pozicioniran brend. Tu postoji kritika zašto od emancipatorskih politika pravimo proizvode. Ja ne mislim da je to problem, jer u suprotnom ćemo samo još jedno polje borbe, a pošto živimo u kapitalizmu, tržište je jedno od njih, prepustiti desnici i imati majice sa samo desničarskim sadržajem. Mi pokušavamo da napravimo proizvode koji su kvalitetni i neće nužno biti apolitični ili sa nekog desnog spektra.

Kroz ponovno razmišljanje o prošlosti i o praksama koje su bile pozitivne ili negativne, pokušavamo da razmišljamo koji su pozitivni primeri za budućnost.

Jeste li zbog toga imali neka negativna iskustva?

Jesmo, na sreću ne nekog ličnog – u smislu, nije nas niko za sada fizički i verbalno napao, ali na društvenim mrežama jeste. Tu ima svega, napadi su i sa desnice i sa levice. Od strane desničarskih nacionalističkih grupa imamo stalno napade, čak smo imali jedan suludi botovski kada smo objavili ilustraciju za Osmi mart i u roku od dva sata imali preko 80 komenatra zbog rodnosenzitivnog jezika i napada da smo antisrpski i slično. Takođe, kad god objavimo planer Jugoslovenka sa ilustracijom pratizanki, tu imamo ili kritiku desnice u komentarima da smo zli komunisti ili pitanje šta će ženi puška. Ljudi koji se osećaju kao levičari kritikuju kako mi sa takvim sadržajem imamo tako skupe proizvode. Nemam problem da uđem u dijalog sa tim ljudima, ali mislim da je besmislen, iako vrlo jasno mogu da objasnim zašto toliko košta, koliko bi realno trebalo da košta i koliko košta proizvodnja. Ono što je teško ljudima da prihvate je da nisu cene naših proizvoda, kao i drugih malih brendova, toliko velike, koliko su u realnosti nama svima male plate. Ljudi ne mogu da priušte neke stvari koje im se sviđaju, ali to nije zato što mi kao brend ili neki drugi zarađuje ogromne pare, već zato što, nažalost, živimo tu gde živimo. Mali brend ne može da ima cene niže od velikih brendova koje možete naći u šoping centru. Njihova proizvodnja je ogromna u poređenju sa našom. Svi brendovi, kao i mi, se u Srbiji trude da te cene budu konkurentne, to nije realno. Tako da je i to borba – i ta edukacija publike o svemu tome.

Imate i praksu solidarnog proizvoda, reci mi nešto više o tome.

Najpre smo tokom pandemije uradili jedan poster, od čije prodaje smo deo namenili Združenoj akciji Krov nad glavom. Onda smo u februaru 2021. objavili prvi solidarni proizvod – majicu sa ilustracijom koja je jasno povezana sa Solidarnom kuhinjom i dogovorili smo se sa njima da će pola sredstava od cele prodaje ići njima kao donacija i to je bio početak solidarnog proizvoda. Ove godine smo uradili solidarni proizvod sa motivom ugroženih životinja i deo sredstava ćemo donirati  BirdLife Srbija i deo konjušarnici Medoks iz Jagodine, koja se brine o konjima koji su spašeni iz klanice. Ove godine se od svake majice donira 650 dinara, jer je, nažalost, proizvodnja poskupela, pa više nismo u mogućnosti da to bude 50 posto. To je način da neka sredstva, deo profita kojeg možemo da se odreknemo i damo udruženjima za koja znamo šta rade i želimo da ih podržimo.

Solidarni proizvod iz 2022. godine

Imate i liniju posvećenu ekologiji. Kako je sve to krenulo?

Liniju koja se bavi ekologijom smo nazavili Priroda i borba i sve ilustracije su vezane za ugrožene ili zaštićene vrste u Srbiji. Imali smo balkanskog risa, dabra, a prvi proizvod koji smo radili je jagorčevina. To na prvu loptu deluje kao nešto skroz drugačije od druge tematike koju imamo, ali u mojoj glavi su to sve priče koje teže jednom istom cilju, a to je normalnije društvo koje se bolje odnosi i prema ljudima i prema prirodi. Moramo da promenimo način života i da se dobro odnosimo i prema ljudima, prirodi i životinjama i ne treba profit da nam bude jedina stvar o kojoj razmišljamo kada nešto radimo.

Mali brend ne može da ima cene niže od velikih brendova koje možete naći u šoping centru. Njihova proizvodnja je ogromna u poređenju sa našom. Svi brendovi, kao i mi, se u Srbiji trude da te cene budu konkurentne, to nije realno. Tako da je i to borba – i ta edukacija publike o svemu tome.

Bitna vam je i sama proizvodnja i u kontekstu radničkih prava, ali i materijala koje koristite. Reci mi nešto više o tome.

To su dve komponente – izbor materijala i način na koji se sve to proizvodi. Mi kao mali brend nemamo naše proizvodne hale, ono što radimo je osmišljavanje proizvoda, izbor materijala, dizajn, ilustrovanje, a jedan deo tog proces je i izbor saradnika tj. gde će to da se proizvede. Što se tiče štampe, tu imamo dosta iskustva i sarađujemo sa jednom štamparijom iz Zemuna. Ono što nam je drago i važno je da možemo da uđemo u proizvodne hale, da nije naša komunikacija sa proizvodnjom samo preko mejla, nego insistiramo na tome da kada krećemo sa novim proizvodom dođemo u proizvodnju i proverimo i iskontrolišemo sve. Nama su otvorena vrata da odemo kod radnika i radnica, pričamo sa njima, vidimo kako sve ide i tu zaista vidimo da ti ljudi imaju normalan tretman, nisu vezani za stolice, mogu da popiju kafu, odu na pauzu, imaju normalno radno vreme. Ono što je važno je da za ove četiri godine nisam primetio da radnici odlaze iz te štamparije – da izgore i odu, već su i dalje tu i ima čak i novih zaposlenih. Poslednje dve godine radimo i sa jednom krojačnicom iz Zemuna čije su vlasnice jako prijatne i otvorene za naše predloge i one nisu imale nikakav problem kada smo pitali da li možemo da posetimo i uđemo u deo gde radnice šiju i da uradimo fotografije procesa proizvodenje.

Leva fotografija: Nemanja Knežević za Before After

Otvorili ste prodavnicu, koliko je to vama bitno i koliki vam je to bio izazov?

Moram priznati da je mnogo teže nego što sam mislio, makar u tom nekom birokratskom delu, jer dosta stvari ne može ni da vam padne na pamet da vam treba dok sve to ne krene (smeh). To sa prostorom se kuvalo već neko vreme iz više razloga: nekada je ljudima hitno da neki proizvod dobiju odmah, recimo traže neki poklon, odmah sutra putuju i slično, a druga stvar je da je rad od kuće katastrofa, jer nama to nije nova stvar izazvana pandemijom. Kada si ceo dan kod kuće nije lako organizovati vreme i ceo taj prostor i odvojiti se od posla kad je sve tu, a sa razvojem Manonije se dodatno stvorio problem sa lagerom proizvoda i postojala je potreba za novim prostorom. Sada se stvorila prilika za to. Nije bilo lako, ali nije ni najteža stvar koju smo uradili u životu. Nije ništa nemoguće, to je sve stvar vremena i uhodavanja i mislim da će samo da doprinese rastu i vidljivosti Manonije.

Šta je sledeće što bi poželeo Manoniji?

Ono što bih još voleo da unapredim je prodaja u inostranstvu. To već postoji i ima neki svoj ritam, ali ono što još uvek nismo uspeli je prevod sajta na engleski. Ta prodaja koja do sada postoji su uglavnom ljudi koji su carevi, pa se snađu sa prevodom ili neki ljudi koji su sa prostora bivše Jugoslavije, pa razumeju jezik. Naši proizvodi i cenom i kvalitetom jesu konkuretni sličnim brendovima u Evropi, tako da to jeste nešto što bih voleo da dodtano razvijem u nekom narednom periodu. Definitivno želim da Manonija postane prepoznatljiv brend po kvalitetnim proizvodima i odgovornom poslovanju u čijem je središtu dobar odnos prema ljudima i prirodi. 

Fotografije: Manonija

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *