Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Marijana Janković: Ljudi umeju dobro da ignorišu sve oko sebe

Sa mladom umetnicom o predstojećoj izložbi Psychic Driving

10. November 2021

U četvrtak, 11. novembra, u Transform Art galeriji biće otvorena prva samostalna izložba veza na platnu Psychic Driving mlade umetnice Marijane Janković u organizaciji Kulturforuma. Marijana je rođena u Valjevu 1997. godine, diplomirala je Nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu, ali se oduvek bavila fotografijom. Poslednjih godina svoj izraz pronalazi i u drugim medijim, poput tekstila, pa je tako nedavno nastala ova serija radova. Sam naziv njene prve izložbe ukazuje na psihijatrijsku proceduru korišćenu tokom pedesetih i šezdesetih godina, ali, kako kaže autorka, sami radovi nisu toliko inspirisani njome. Naglašava da svojim radovima želi da prenese optimizam, a ne bojazan i tegobu.

Povodom njene prve samostalne izložbe razgovarali smo sa Marijanom o tapiserijama, inspiraciji i samom stvaralačkom procesu.

Kako si počela da se baviš tapiserijama?

Marijana Janković: Kao za toliko mnogo stvari u životu, moje interesovanje za ovu temu krenulo je od rečenice mog brata u stilu ej jesi čula za ovu stvar?

Koliko je zahtevan proces?

Zahtevan je u smislu vremena. Pošto toliko dugo traje, zahteva mnogo strpljenja. Ja ga nemam, nisam taj čovek. Zato je za mene osim vremenski, zahtevan i mentalno. Sedim satima i provlačim vunu kroz platno, a onda se osvrnem na površinu koju sam popunila i uvek mi je nedovoljno velika ili ispunjena. Onda pomislim kako jedva čekam samo da bude gotova.

Opiši mi stvaralački proces – od ideje do realizacije.

Najčešće čujem ili pročitam nešto što mi je mnogo smešno, ironično ili deprimirajuće. Onda zapišem tu frazu ili rečenicu na prvo na šta naiđem. U suštini su to zabavni proizvodi iz internet univerzuma, ali ponekad su i reči prolaznika. Sliku koju sam zamislila uz te reči skiciram na papir i skoro uvek nemam strpljenja da je doteram, a i želim da verujem u da je prvi rešenje u ovom slučaju najbolje. Skicu projektujem na platno, precrtam i onda je spremno za vez.

Radovi na predstojećoj izložbi su inspirisani psihijatrijskom procedurom korišćenom tokom pedesetih i šezdesetih godina. Šta te tu najviše inspirisalo?

Ne bih rekla da su radovi preterano inspirisani baš tom procedurom. Za Psychic Driving sam saznala manje-više slučajno u jednom podkastu koji sam slušala dok sam pravila neku od prvih tapiserija. Sve u vezi sa tim mi je bilo neverovatno. Procedura je podrazumevala neprekidno slušanje jednog istog sadržaja, nekakve mantre koja je trebalo da reprogramira ljude – da im promeni karakter, da od njih napravi bebe. Ovaj eksperiment je u najbolju ruku bio polu uspešan, prekinut je posle samo nekoliko godina. Ja mislim da pipke ideje koja stoji iza ove procedure ljudi iskušavaju svakodnevno, stalno slušaju iste poruke koje onda utiču na njihovo razumevanje realnosti. Kao nekakva mikrodoza Psychic-Driving-a.

Primetno je da je facijalana ekspresija na radovima uvek ista ili slična i lajtmotiv je izložbe. Zbog čega?

Htela sam da likovi izgledaju odsutno i neopterećeno situacijom koja ih okružuje. Ne želim da prenesem neku bojazan ili tegobu. Više želim da prenesem optimizam, da kažem da je sve to tamo banalno i nebitno i da ljudi imaju mehanizme za sve. Ljudi stvarno umeju dobro da ignorišu sve oko sebe.

Koju reakciju bi želela da pobudiš kod ljudi koji vide tvoje radove?

Volela bih da se ljudi zabave. To mi je bitno. Ne pokušavam nikoga da kritikujem, korigujem ili nečemu podučim. Ne mislim da je to moja uloga. Samo sam tu i možda dajem neki komentar.

Završila si nemački jezik, kako je došlo do toga da se baviš umetnošću? Da li je bilo oduvek tu ili se vremenom razvijalo?

Mislim da studije nisu definisale moj karakter, niti moje afinitete. Odrasla sam na miksu televizije, filmova, stripa, video igrica, literature; i to je izgradilo moj senzibilitet. Tu se nije mnogo šta promenilo do danas. Rekla bih da je sve oduvek tu, ali da su mi poslednje godine izgradile dovoljno samopouzdanja i pružile mi prostor da te ideje koje se krčkaju u Koralovu mog mozga materijalizujem.

Imaš li neke umetnike/umetnice čije radove posebno voliš?

Da! Ali ne mogu da napravim odabir, a da nekoga ne zaboravim ili da ne preteram. 

Sa kojim umetnicima bi volela da sarađuješ?

Sarađivala bih sa svima. Sto puta sam napisala i obrisala odgovor na ovo pitanje. Ali stvarno je tako, sve kategorije u umetnosti se nekako urušavaju jedna u drugu i zabavno mi je da zamislim sve scenarije, ali povezivanje tekstilne i digitalne umetnosti možda najviše.

U kom prostoru bi nekada u budućnosti volela da izlažeš radove?

U virtuelnom i kod svih vas kući.

Smatraš li da tapiserije izlaze iz domena primenjene umetnosti već da se mogu posmatrati kao deo likovne umetnosti?

Prvo, mislim da naziv tapiserije ne radi mnogo dobrog za njihovu reputaciju u svetu savremene umetnosti. Teško je zamisliti ih van konteksta kućne radinosti, mada postoji jedan talasić mladih umetnika koji stvaraju neočekivane stvari ii pomeraju granice tekstilne umetnosti.

Kako bi opisala svoju estetiku u tri reči?

Breakfast TV channel!

Koliko ima prostora, po tvom mišljenju, za mlade neafirmisane umetnike u Srbiji?

Ne razmišljam mnogo o tome. Volim da verujem da sve može. Mladi neafirmisani umetnici se možda neće složiti.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!