fbpx

Marko Radojković: Omiljenih 10 mesta u poslednjih 10 godina

Štafetu za pisanje prvog teksta o stvarima koje su obeležile prošlu deceniju uzima Marko Radojković, jedan od članova kolektiva Kišobran, koji već 11 godina organizuju istoimene žurke. Upravo zato nismo mogli da zamislimo boljeg sagovornika za mesta u Beogradu koja su obeležila noćni život, izlaske i dnevnu rutinu u deceniji za nama.

Nikada nisam nešto posebno voleo izlaske, a naročito uveče. Dosadašnji život vidim kao večnu borbu mene i sebe u svakodnevnom ubeđivanju da li ostati kod kuće uz komp/knjigu/frižider ili okušati se još jednom u toj uvek bolnoj praksi - interakciji sa ljudima. Vremenom sam donekle izgradio sposobnost da mi ne bude totalno neprijatno među ljudima, a onda sam kasnije uspeo i da interakciju dovedem na nivo gde je donekle neprepoznatljivo da sam zapravo u konstantnom grču. Moj posao je usko vezan za izlaženje baš zbog tog straha od provođenja vremena na javnim mestima. Zli plan je uvek bio da pokušam da koliko toliko oblikujem te prostore u kojima provodim vreme sa drugim ljudima onako kako ja želim, te da olakšam sebi. Baš sebično, ali pomalo i mazohistički. Kako verujem da vas (koji ste se zeznuli i rešili da čitate ovaj tekst) baš i ne zanimaju moje unutrašnje borbe već želite da ubijete par minuta skrolujući kroz listu omiljenih 10 mesta za izlaske u poslednjih 10 godina i vidite koliko tih mesta se poklapa sa vašom imaginarnom listom, predlažem da pređemo na stvar.

 

1/10 One dve klupe jedna pored druge što gledaju na senku od vojvode Vuka na zgradi u parku kod Palasa:

Svaka ekipa imala je svoje mesto, a verovatno je više ekipa imalo isto mesto, ali smo svi bili fini pa kad ti je omiljeno mesto zauzeto ti nađeš drugo pa sedneš, ili rešiš da to veče samo stojiš ili sedneš na topli beton. U suštini meni je sve to malo mutno kako je tačno bilo, ali znam da sam voleo da blejim u parku jer je prometno i tako sretneš sve i svakoga, retko kome se javiš, retko ko te i poznaje, ali skupljaš tračeve i smišljaš nekakva lažna scenarija o potencijalnim ishodima nekakvih druženja. Mi smo imali dosta veliku ekipu za bleju (iako sam u proloj rečenici rekao da me retko ko poznaje, shvatite to kao istinu, jer je ključno pitanje bliskosti i ko vas pa zapravo stvarno poznaje??) i onda je nekako bilo normalno da kad god prođeš pored Palasa naletiš na nekoga. U suštini, čovek bi pomislio da nema šta posebno da se izdvoji kod raspadanja po parkovima - klinci se leše na klupici i onda kad ne mogu da sede - oni legnu, pa možda idu kući, a možda idu dalje, a možda nekad sačekaju jutro. Ja mogu da izdvojim meni dva zanimljiva dešavanja iz perioda kada sam blejao po parkovima. Prvo dešavanje zvalo se Zaokret na baterije. Napravimo event na last.fm-u (društvenoj mreži koja nam je bila omiljena u periodu od 2007. do 2012. na primer) i pozovemo ljude da ponesu jedan audio disk i jednu bateriju. Mi ponesemo boom box i par diskova i onda tako ko god rendom da naleti ako nam da bateriju pustimo njen / njegov muzički izbor. To je baš bilo zabavno jer suštinski niko i nije slušao muziku pošto je taj boom box bio baš slab, a dolazilo je stalno dosta ljudi i onda je graja nadvladavala sve. Radili smo to jednog leta samo, ali bilo je baš dobro leto. Drugo dešavanje su oni protesti kada je grad ukinuo prodaju alkohola posle 10 sati uveče što je omladina videla kao direktan atak na parkovske bleje. Ljudi su masovno sa piva prešli na rakiju i u suštini svi su bili samo mnogo pijaniji i to je bio baš šašav period. Sećam se da sam ponekad izlazio sa ruksakom u kom sam imao flašu dve tri vina i one plastične vinske čaše, kao od tvrde plastike pa sam nešto glumio ludilo, a ponekad sam furao flašu vinjaka. Ne znam, ljudi su baš podržali te proteste bilo je zabavno pošto je jesen isto bila blaga, pa su se te bleje odužile sve do sredine novembra, al ja ih pamtim po tom prelasku sa piva na kratka pića, popularni kratež.

 

02/10 Bife Ventil četvrtkom

Sve je u životu na kraju samo broba za teritoriju i mesto za šankom. Zaokret je nastao 2009. kao barsko veče četvrtkom u Ventilu i tako je bilo sve do 2015. To suštinski znači da sam svakog četvrtka u tom periodu od 7 godina uvek bez izuzetka bio tamo. Izlazili smo mi i drugim danima u Ventil, ali četvrtak je bio standard. Nas četvorica drugara smo se smenjivali u puštanju muzike tako da sam jednom mesečno dobijao priliku da kao dodatno utičem na atmosferu. Uvek smo se nervirali jer smo mislili da je bio loš zvuk pa kad pojačamo samo krči, a kad nas utišaju imamo osećaj da sve što radimo nema smisla, ali imalo je smisla i na kraju dana, živeli smo za te četvrtke, koji su nekako bili neformalna okupljanja Kišobrana i ljudi okupljenih oko Kišobrana. Nekad smo cimali bendove da rade tajne svirke, nekad smo cimali drugare da rade izložbe, nekad samo ništa, nekad cimali gostujuće puštače muzike, popularne plejlistere, nekad klasična bleja. Neretko nakon gašenja muzike, što je bilo oko 1-2, kako kad, produžimo dalje iako nismo planirali (šatro) pa onda ujutru kad se probudimo, a ne znamo kako smo se vratili kući, onda kao kažemo da smo bili napravili Zaokret. To nam je bila fora, neplanirani Zaokret u ludilo umesto kontrolisani haos pešačenja do kuće je nešto što je moralo spontano da se desi, pa smo se onda tako godinama zavaravali da kao spontano rešimo da ipak ne idemo kući nego negde dalje. Fun times.

 

03/10 Pab Brod

 

Kad nisam bio u Palasu

ili Ventilu - bio sam u Brodu. Glavna svar za nas bez para je bio taj happy hour koji moraš da uhvatiš da zvekneš 4 piva po ceni dva za sat vremena pa onda posle imaš fore u novčaniku za eventualno još jedno ili dva. A u Brodu je bili Indie-go ekipa i oni su tu bili glavni, a mi smo bili indie klinci Kišobran, a Indie-go su bili tate indie partija i onda nam je uvek bilo super da blejimo u istoj prostoriji sa njima. U Brodu smo se ipak uvek malo osećali kao na stranoj teritoriji jer je Brod imao svoje dežurne blejače, kao što smo mi bili dežurni blejači u Ventilu. Srećom, vremenom smo se svi zbližili i sad na primer Mimi i Denča koji su imali baš kul veče u Brodu koje se zvalo Dazed and Confused, sada puštaju cigansku muziku u hodniku kod wc-a na Kišobran žurkama i zovu se Disko Buvljak. Bio je tu i kul kviz na koji su se svi ložili, ali mi kao ekipa nikad nismo postigli zapaženiji uspeh jer je nekim drugim ljudima bilo previše stalo do pobede tako da nam je uvek bilo žao, a i objektivno smo stvarno bili lošiji i nismo ništa znali, ali nema veze. Vremenom su se bife Ventil i pab Brod promenili, tj. Ventil je postao Brod, Brod je prestao da postoji, a Ventil je sad drugi Ventil (i dalje jako dobro mesto btw), ali smo u čitavoj toj tranziciji mi ispali iz rotacije i prešli u Zaokret…

04/10 KST

Haha, nekako imam osećaj kao da nije kul pričati o KST-u u nekim normalnim krugovima kao o kul mestu, ali šta je zapravo kul? Objektivno kao samoproklamovani kapetan kuloće možda baš i nije megakul, ali dok si student i nemaš neki jasan cilj šta ćeš sa svojim životom, možda je baš dobro da postoji mesto gde imaš veče roka, veče metala, veče domaćice, veče skandala, gde je pivo duploo jeftinije nego na bilo kom drugom mestu gde izlaziš (osim Palasa), gde je uvek krcato i svi su prilično vedri i bez predrasuda, jer pobogu, odakle ti predrasude ako si taj lik koji redovno izlazi u KST haha. Mislim, KST je više možda moje omiljeno mesto za izlaske u “nultim” godinama 21. veka nego u ovim “desetim”, ali opet, zaslužuje da bude na listi. Trudim se da barem jednom godišnje odem do KST-a i dalje, iako iz godine u godinu imam sve više predrasuda pošto sam tamo bukvalno pandur u civilu, ili jedan od onih par matoraca što su uvek u nekom ćošku đuskali dok sam ja izlazio tamo, ali ok. Ove godine sam već bio dva puta, možda ću i treći da nabodem u decembru, ko zna. Živeo KST!

 

 

05/10 RIP Šipražje, Povetarac, Lajka, Geca Disko Šteker, Francuska Sobarica

Jedno mesto za sva bivša mesta, jer šta će vam pojedinačno, ako ne možete da idete tamo?

Povetarac je najčešće bio meta četvrtkom na igranke koje je radio DJ Ognjen (i dalje ih radi btw). Zveknemo se u Ventilu na Zaokretu pa pravac Igranka! Peške preko mosta, taman oko dva pola 3 stignemo i kulturno do 4 pola 5 se pozdravimo sa životom, pa nazad preko mosta. Šipražje je bilo omiljeno jer smo mogli da sretnemo sve bendove na svetu kako leže mrtvi pijani za šankom. Onda smo u jednom periodu (baš baš početak “desetih”) dobili priliku da radimo Kišobran žurke tamo i bili smo najsrećniji na svetu. Sobarica je realno “desetih” već odumirala, ali to je bilo jedno od retkih mesta gde uvek kao naletiš u prolazu, malo izđipaš pa idemo dalje. Obično smo u sobaricu išli na dabstep i dram, nešto ponedeljak utorak sreda nemam pojma. Geca je baš bio disko šteker, doduše za naš džep malo skuplje mesto, ali super lokacija i bio je zanimljiv program malo raspadački, a malo i fensi, radili smo par Kišobrana tu, baš dobrih! Lajka - bar na krovu zgrade! Prvi put kad sam otišao tamo sam već bio lagao društvo da sam bio, pa me je bio blam da ih zovem da im kažem da ne mogu da nađem, pa sam jedno 2 sata čekao da vidim poznata lica pa da ih pratim i kao sa njima se popnem gore, jer nije nigde bilo obeleženo, a mogao si samo liftom.

06/10 Na groblju + Kvaka 22

Ponekad najviše volim da prošetam do groblja sa nekom dobrom knjigom. Ja volim Novo, ali može koje god. U povratku sa groblja najviše volim da odem do Kvake. To je retko lepo mesto gde se uvek nešto dešava, čak i kada se ništa ne dešava. U poslednjih par godina većina bendova kako stranih tako i domaćih pronašlo je utočište u ovom lepom skvotu. Publika je uvek puna podrške, a atmosfera je toliko dobra da su čak i afirmisaniji bendovi, sposobni da popune dosta veće prostore, radili svirke ovde. Pored toga, galerija neretko ima jako zanmiljive izložbe, piće je jeftino, a ekipa nasmejana. Kvaka je jako aktuelna i živa zajednica i ako probijete tu inicijalnu barijeru da blejite u skvotu, verovatno će i vama postati jedno od omiljenih mesta za bleju.

 

07-08-09/10 Kc Grad-2044-Dragstor

Sveto trojstvo klabinga nas nekolicine mučenika koji kukamo kako nema više mesta za klabing, a u stvari smo samo malo više snobovi nego što želimo da priznamo pa filtriramo sva ostala mesta koja su više ili manje fensi. Ljudi se stalno nešto žale i pokušavaju da pronađu mane mestima na koja izlaze. Grad i stubovi, nova generacija klabera koja ga zaobilazi ili ne zna ni gde je, brod sa skupim pićem ili Dragstor sa lošim zvukom. Srećom neke stvari se menjaju na bolje, a srećom, neke stvari se nikad ne menjaju. Ne znam šta pametno da kažem osim što volim da idem na ova mesta. Možda najviše volim Kc GRAD od ova tri, najčešće u poslednje vreme idem u Dragstor, a na Brodu kad se pojavim uglavnom se baš kaznim, pa mi je to i najbolje i najgore.

 

 

10/10 Zaokret

U suštini objektivno, iako mi realno ne treba verovati, Zaokret je najbolje mesto na svetu.

 

Ostavi komentar