Marko Vuković (Svemirko): Ako se danas baviš muzikom, onda si ili lud ili glup

Sa tvorcem benda Svemirko, Markom Vukovićem, razgovarali smo o novom albumu, muzičkom stvaralaštvu i budućnosti benda
Autor/ka Marina Zec

2. December 2020

Skalamerija (grč. skalenos) je predmet, sprava, građevina koja je napravljena nevešto, sklepana, gomila predmeta koja treba da ima neku svrhu. Skalamerija je, takođe, naziv trećeg studijskog albuma benda Svemirko, koji je objavljen sredinom prošle nedelje. Album, nastao za vreme karantina, ali i pre pandemijskih okolnosti, donosi nam devet drugačijih, veselijih numera i upotpunjuje -ija triologiju (koju čine i Vanilija i Tunguzija). Upravo ta skalamerija bila nam je povod za razgovor sa Markom Vukovićem, tvorcem Svemirka.

Kako je nastao album? Da li je nastajao u karantinskim uslovima ili ranije?

Marko Vuković: Neke stvari su nastale ranije, a neke pre dva – tri mjeseca. One psihotične su nastale u karanteni, a ove veselije su nastale prije.

Kako izgleda stvarati veseli album u situaciji izolacije?

Pa, ja ne znam drugo nego ono veselo ili polumelanholično. Tako da, meni ova korona nije općenito utjecala ništa posebno na psihu. Ja doslovno živim taj život izolacije cjelo vrijeme, meni to nije predstavljalo nikakvu veliku promenu.

Zvuči kao da je album više za neku žurku ipak, a ne za sedenje kod kuće, zar ne?

Nisam ga išao sa namerom raditi da bude za žurku ili slušanje doma. Možda sam ga više radio da bude za live dobar, da možemo malo žešće svirati na pozornici. Nije sad tu bilo neke posebne namere, stvari su takve kakve jesu, radio sam ga kao i svaki drugi album.

Koliko se razlikovao rad na ovom albumu od rada na prethodnim?

Jedina veća razlika je u tome što sam ovde snimao prave bubnjeve, a na prethodnim albumima su bili tipkani, virtuelni bubnjevi. Malo sam više truda uložio u aranžmane i tako neke stvari, neke dionice gitarske, bas deonice, bubnjeve i tako dalje. Iskreno, generalno je meni ovaj album definitivno bolji, za nekoliko puta, od ovih ostalih. Znam da se mnogim ljudima ne sviđa i da im je prevelika promena, ali je ovo album kakav sam htio i mislio do sada napraviti i totalno odražava mene sad u ovom trenutku.

Zbog čega je bolji, u kom smislu?

Ovaj album je bolji zato što su bolje pjesme, bolje su razrađene, bolje su mi ideje, manje je ziheraški, ima manje tih nekih jeftinih emocija i bolji je za lajv. Generalno je meni osobno sad, iz ove perspektive, definitivno nešto najbolje što sam do sada napravio. Mnogim ljudima se ne sviđa, što je uvijek tako, jednostavno kada nastaje neka promena, ljudi su se navikli na neki početni sound i sad je to teško ispraviti, a meni se to ne da više tako raditi. Ne želim raditi svaki put isti album.

Fotografija: Paola Dodić

Zašto si mu dao ime Skalamerija, ako je najbolji?

Pa zato što je dobro ime. Trebalo mi je nešto na -ija i zvuči zanimljivo. Skalamerija, mnogo ljudi ni ne zna šta je to. Meni zvuči dobro, zanimljivo je i zvučno i dosta odražava sam album, u smislu da su pjesme dosta različite, dosta varira od nekog hc panka, do neke 90s tech-house elektronike, dosta je raznolik, šaren i skalameričan.

Na albumu se čuju različiti uticaji – od poređenja sa zvukom sastava King Gizzard & the Lizard Wizard, do toga da prva pesma zvuči kao prog Bijelo Dugme, a neke pesme zvuče kao da su iz igrice ili anime filmova. Šta je sve uticalo na tebe pri radu na albumu? I da li je išta?

Pa, ovaj album je možda najmanje napravljen pod uticajem ili drugih artista, ili droga ili cuge. Znači, ovaj album je totalno, ono, bez ikakvih uticaja, nisam baš slušao ništa posebno u tom trenutku, u tih 8 meseci dok sam radio na albumu. Mogu reć da je ovo definitivno rađeno bez ikakvog uticaja. Prije sam znao radit stvari kao čujem neku pjesmu, kao hm ovo nije loše, mogao bih probat nešto tako. Onda ti probaš napraviti nešto slično, a u biti ispada nešto drukčije. A te neke usporedbe sa raznoraznim bendovima, to ću ostavit za ljude, nek to sami rade. Nekad budu u pravu, a nekad budu toliko u krivu da ja ne znam. Evo, neko je komentirao za pjesmu Dok ja spavam da mu je jako velika sličnost spota i same pjesme sa nekom stvari od Zdravka Čolića, što realno ja u životu slušao nisam niti sam ikada vidio. Ali, poštujem, ljudi imaju pravo na to da im to bude slično i šta da radim. Zaključak: album je nastao doslovno iz moje glave, nemam pojma odakle sam šta pokupio i ispao je takav kak je i za sve sličnosti, ono, nisam kriv.

Da li si sam radio na albumu ili je još neko učestvovao u radu na njemu?

Sam sam sve radio. U biti za ovu jednu stvar, Tanekoko, ovaj početni deo je moj cimer dragi smislio, Dino. Ima još nekih sitnica možda. Imamo novog člana benda, svira perkusije zove se Mate, pa je on isto snimao neke bekove, kao i Branimir, naš bubnjar. Bilo je bekova u Mažemo se bolje i Nikad više ništa. Ali, generalno sam ja to sve sam napravio zato što sam tako navikao raditi, ne znam kako bi drukčije to moglo ispast.

Zašto Vanilija, Tunguzija i Skalamerija čine triologiju? Kako je nastala ta ideja?

To je onako, usput, prvo je bila Vanilija, pa onda Tunguzija, pa sam mislio da možda neću i više pravit albuma. Pa, evo, sad još ovaj i to će biti ta retro triologija i ako išta budem, više neće bit ni blizu ovome. Stvarno mislim da više posle ovoga, to je 27 pjesama, ako to nije dosta za jedan žanr, onda ne znam. Mislim da je 27 pjesama dovoljno za svakoga.

Da li to znači da, ako si zaokružio ovu triologiju, to može da znači i kraj Svemirka?

Pa, lako moguće. Ako me baš udari neka šema da radim nekakav album ili ako baš budem imao nešto za reć, neki novi đir, nešto što bi moglo biti zanimljivo, onda će biti i dalje, ali ovako više mi se ne da radit ovake albume i na ovakav način i mislim da je sasvim dovoljno ovo što je sada vani.

Šta bi drugo pravio?

Ne znam, nisam još došao do toga. U biti, ti nikad ne znaš, pre nego što ideš pravit, kako će to točno ispasti. U tome je i cela čar rađenja albuma. Ti ulaziš sa nekim inputima, možeš otprilike htjet i nešto zamišljat kako bi to moglo biti, ali taj krajnji proizvod nikad ne možeš predvidit. Uvek ispadne to nekako sasvim drukčije i to mi je cjela čar i lepota toga što se događa. Ali sad bih htjeo ući sa nekom sasvim drugom energijom i nekim drugim principom. Htio bi da to zvuči sasvim, sasvim drugčije sad. Idući materijal koji napravim, ako smatram da bi mogao ić pod imenom Svemirko u nekom fazonu, možda i hoću to izdat kao Svemirko album, ako ne, onda ću napravit neki sasvim drugi projekt, pa ću ići sa njim. Neki bendovi ne znaju odustati i onda naprave 50 albuma, a realno, najbolja su im bila prva tri ili prvih pet.

Šta je, po tvom mišljenju, dobra muzika? Recimo, koja tri albuma smatraš dobrim?

Ne znam. U zadnje vrijme slušam ovaj Video Age, album Pleasure Line. Baš je ono razrađen, produkcija super, pjesme tak-tak. Ja općenito slabo i slušam glazbu. Ima tipa Gang of four, prvi album, to je dobro, onda Joy Division. Ma ja u biti uopće ne bi trebao pričati o muzici jer slabo jako slušam glazbu. Najviše slušam glazbu kroz prijatelje svoje.

Fotografija: Paola Dodić

Zašto onda imaš potrebu da je stvaraš, ako ne slušaš muziku?

Mislim ja sam prije jako puno brijao na muziku, više nego sad, baš mi je to bila ljubav i strast. Sad mi je to postao posao onak i onda to izbegavam kad god mogu. Pokušavam ne slušati muziku. Ja znam kako to zvuči i nije to dobro, al šta da sad radim.

U jednom intervjuu si rekao da možeš da živiš od muzike. Kakva je trenutno situacija, s obzirom da je ova godina donela brojne izazove?

Nije tolko sada alarmantno, da je užas, ali nije baš dobro. Ukinuli su nam doslovno preko noći sve planove i prihode, kompletno sve. Niko ne zna šta bi moglo bit, svi se samo prave pametni, a zapravo niko ništa ne zna. Ti ne možeš ništa planirati, ne možeš dogovorit svirku, imaš probe, ali ne znaš zbog čega. Ajde to što nema svirki i love, ali ta celokupna konfuzija je najgora. Skužiš koliko se ljudi gube i koliko nemaju pojma u biti. Misliš da živiš u nekom ozbiljnom svijetu, ali ti u biti ovakva neka situacija pokaže da živiš u lakrdiji. I šta onda, ostaje ti samo da se smiješ.

S ozbirom da je trenutno ograničena mogućnost promocije albuma, zašto ste se odlučili da ga sada objavite?

Nema to veze. Album treba stajati jedno pet, šet mjeseci da se to ukiseli ljepo, da otfermentira među ljudima i onda tek treba ić promovirat. Tak je bilo i sa Vanilijom, pa se pokazalo kao dobro. Mada, ko zna, možda poludim pa izbacim još jedan album pre ljeta. Videćemo, ne znam.

Zašto nikada ne pišeš socijalno angažovane tekstove?

Pa, to mi je nešto najgore. Kad vidim te bendove, kao socijalno angažirane, koji su postali sami sebi svrha, koji su za borbu za ljudska prava, pa onda odu i rade pjesme za reklame i sviraju na predizbornim skupovima. To mi je dosta, dosta jeftino.

A tekstovi koje čujemo na novom albumu su ili nerazumljivi ili na izmišljenom jeziku.

Da, Tanekoko je na izmišljenom jeziku. U biti, moja svaka stvar zvuči kao Tanekoko na početku, prvo napravim tu neku vokalnu melodiju, onda kasnije stavljam riječi na to i ovo sam htjeo namerno ostavit jer mi se učinilo zgodno, čisto da ljudi vide kako je to kada je nedovršen tekst.

Da li sebe kao bend shvatate ozbiljno?

Ne. Mislim da općenito sebe ne bi trebalo svaćat preozbiljno. Mislim da, kad se bend krene svaćat preozbiljno, onda postanu, ono, Arctic Monkeys.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočava bend?

Lude obožavateljice.

A najveća privilegija?

Lude obožavateljice. One su nam najveća radost i teret. Ja sam se počeo muzikom bavit prvenstveno zbog treba, sve ostalo je, ono, samo pretvaranje. Šalim se, ne znam koji bi bio izazov, nismo se našli pred nekim posebnim izazovom. Možda je ova korona najveći izazov koji još uvijek moramo prevazići.

Ali, sa druge strane, izazov je, verujem, bio i naći bend i snimiti album?

Nama je bilo lagano zato što je takav sistem kojim radimo i onda je nama sve to išlo od ruke. Nije teže imat bend nego radit išta drugo u životu. Isto je kao i sa bilo kojim drugim poslom. Šta god treba napravit u životu, moraš se potrudit oko toga, moraš naći prostor za probe, napravit stvari, pronaći ljude, sve držat na okupu. A to je u današnje vrijeme jako teško, zato i nema puno bendova. Jako je teško nać ono troje, četvoro, petoro ljudi koji imaju svi slične ciljeve i svima se da radit nešto za šta nije sigurno da će dobiti ikada išta, da će imati ikad išta od toga. Mi smo imali sreće što sam ja to sve krenuo radit sam i u biti sam već napravio taj prvi album bez da sam imao bend i onda je to sve to izašlo i pokazalo se da postoji neko interesovanje, pa sam lako našao ljude koji su za to. Mislim da je to možda neki najbolji princip. Prvo napravit nešto, pokazat da ide i onda polako naći ljude.

Zašto misliš da je danas teško naći ljude koji žele da se bave muzikom?

Muzika je sve manje i manje bitna u sferi ljudskih života. A onda tek na red dolazi ova kao bendovska muzika. Ljude je briga za muziku, a pogotovo za ovu koja je bendovska, autorska. Današnji pojam muzike je dosta digitalan, sjedneš na komp i radiš, pa šta ispadne. Staviš to na Youtube, možda prođe, možda ne. Ako prođe, onda super, idemo dalje, ak ne – onda ništa. Ljudi ne žele ni svirat instrumente, to je još jedan od problema. Gitaru je teško naučit svirat, klavir takođe. Ljudima se to ne da, bolje im je otić na neku stranicu, skinut neki sempl, ili tipkat pesmu na midiju dok sve ne ispadne nekako. Danas bavit se muzikom, to moraš bit ili jako lud ili jako glup.

Šta si ti od ta dva?

Oboje vjerojatno.

Kada govorimo o stanju u muzici, da li je to pitanje koje se odnosi na svet ili na region, da li bi bilo drugačije da negde drugde radiš?

Pa, ne znam, mislim da ne bi bilo drukčije. Mislim da je isto jer svet je sad postao doslovno jedno globalno selo i mislim da bi bilo gore da radim negde u Evropi ili u Americi jer je puno veća konkurencija, a ovdje doslovno ne postoji konkurencija neka posebna. Mislim da je ovaj prostor dobar za muziku unatoč svemu jer ljudi čak i prihvaćaju svašta i nismo mi toliko zatucani kao što se možda misli. Mislim da je ovo plodno tle za muziku.

Prvi singl je pratio i spot. Da li su u planu spotovi i za ostale pesme?

Bit će nešto, da. Ovo smo na brzaka smislili da bude. Ja bih voleo da budu malo razrađeniji spotovi, malo da uložimo više truda u to. Biće, a mislim da će biti čak i dobri.

Kada bude bilo moguće, da li nas očekuju i novi koncerti i ozbiljna promocija albuma?

Naravno. Mi planiramo čim se bude moglo odmah pičit i videti gdje se može i šta se može. Samo da se „poboljša epidemiološka situacija”.

Naslovna fotografija: Paola Dodić

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi