Čim smo prošli kapiju festivala uputili smo se ka glavnoj bini. Ove godine Exit je u ponudi imao manje izvodjača koji su privukli našu pažnju, za razliku od prethodnih godina, tako da se nismo trudili da stignemo mnogo ranije na tvrdjavu. Stigli smo baš na vreme, kada su momci iz tehnike pripremali binu za nastup Migosa. Prostor ispred bine već je bio krcat. Tako je moja ideja da se približim što više bini pala u vodu. Odlučili smo se na dobru staru foru, prići ćemo bini sa strane. I zaista, desno od bine još uvek je bilo mesta da se stane bliže.
Foto: Exit Festival
Inače, ove godine šljokice su definitivno u modi. Nema devojke na festivalu koja ih nije nosila na nekom delu tela. Osim šljokica, tradicionalno su ljudi bili okićeni fluorescentnim narukvicama, svetlećim rogovima i naočarima na glavama. Svi su izgledali baš festivalski.
U pet minuta do jedan (kada je prema satnici trebalo da počne koncert), ljudi su još uvek pristizali. Sve je teže bilo videti binu, sve manje mesta za kretanje, pa su neki dolazili do ludih ideja. Nekoliko njih popelo se na drvo. “Sve samo da ih makar malo bolje vidim”, dobacio je jedan od penjača.
Bili smo spremni na to da će kasniti. Tako je uvek sa velikim zvezdama. Pomišljali smo 5-10 minuta, u krajnjem slučaju 15. I tako se publika i ponašala.
Prvo se odužilo nameštanje pulta i miksete. Zatim je počeo mixtape kojem nije bilo kraja. Ali publika je bila još uvek iznenadjujuće mirna i strpljiva. Stajali su ili sedeli, ćaskali i pijuckali piće. Tek bi se poneki zvižduk čuo sa polja. Medjutim, nakon 40 minuta od predvidjenog vremena početka koncerta, polako je počelo da se zahuktava. Nikome više nije bilo zanimljivo da sluša njihove i tuđe trake preko laptopa. Krenulo je negodovanje, podizanje srednjeg prsta, zvižduci, povici “Ua”. Ljudi su izlazili iz gužve, nervirali se i odlazili iz centra dešavanja. Momci sa bine pokušali su da smire situaciju i zagreju atmosferu puštajući još poznatije pesme. Koristili su se i domaćim stvarima, poput “Hodam gradom kao Rambo” od Cobija. I upalilo bi na kratko, ali bi se publika brzo setila koga je u stvari došla da sluša.
Foto: Exit Festival
Na kraju su se organizatori Exita obratili i objasnili da je triu kasnio let i da će se popeti na binu uskoro.
Pogledala sam na sat na telefonu i videla da je dva odavno prošlo. Trebalo bi svakog trenutka da se pojave. Svetlo je ugašeno na bini. Publika se stišala. Ali tenzija se sve vise osećala.
Dim iz topova najavio je njihov izlazak. Tada je krenuo vrisak. Na bini pojavili su se Quavo i Takeoff. Svi u publici podigli su telefone da zabeleže ovaj momenat. A duo je počeo nastup sa pitanjem ”Da li ste spremni da izgubite razum?”.
Očigledno je bilo da su svi spremni. Posle čekanja od sat vremena, i pomisli da mozda ipak neće ni nastupiti, ostalo je snage i želje da se bez prestanka trepuje i đuska uz njihove pesme.
Exit se potrudio i scenski da dočara ovaj vrhunski nastup najpopularnije hip hop grupe na svetu. Po završetku prve pesme sa bine pušten je vatromet. Skoro svaku pesmu pratio je dim raznih boja. A tokom pesme Hana Montana puštene su i konfete u publiku. Možda su samo baloni falili.
Videlo se da momci to rade profesionalno. Nekako sve je bilo savršeno uskadjeno, njihovi pokreti, repovanje, energija… Zaista su zaludeli publiku. Ostvarili su fenomenalnu interakciju sa njom. Iako je bilo teško odrepovati svaki vers sa njima, publika nije odustajala. Ako neko i ne bi znao tekst, još jače bi se mrdao i skakao. Mada sve to sa telefonima u rukama. Izgleda da je trend “doživljavanja stvarnosti kroz ekran telefona” i ovde preovladao, pa je mnogima važnije bilo da snime ili prikažu live nego da dožive nastup.
Foto: Exit Festival
Inače, ovog puta su Takeoff i Quavo nastupali bez Offset-a, jer, kako su objasnili, Offset je dobio ćerkicu i ipak odlučio da ne dođe na festival.
Tvrđavom je odjekivao zvuk tvrdih bitova i brzog, seckajućeg flow-a. Ruke su bile u vazduhu, masa se njihala. A mnoge devojke bile su na ramenima svojih momaka. Ipak najjači utisak ostavio je momak na leđima svog drugara sa maskom glave konja preko face. Ubadao je svaki bit, igrao Dabbing, i izgledao prilično haotično radeći sve to sa glavom konja na ramenima.
Ređala se pesma za pesmom, a najluđu reakciju izazvale su pesme “Hana Montana”, “T shirt”, “Bad and Boujee”, “Stir fry”.
Nastup je zvanično zatvoren njihovim prvim hitom, po kojem su i postali prepoznatljivi, “Versace”. Mada pesma nije išla live, nastavila se ludnica na polju. Očekivali smo da će pokušati da Migos vrate na binu. Ali očigledno je obožavaocima onih sat vremena čekanja bio sasvim dovoljan produžetak.
Ovaj Atlanstki trap trio, koji čine Takeoff, Quavo i Offset, sebe smatraju trendseterima u hip hop muzici, a mnogi se slažu da su unikatni u svom izražavanju. Njihov sleng je prisutan u pesmama, sto ih približava mladima. Pesme kao sto su “Bando”, “Versace”, “Hana Montana”, “Pipe it up”, “Look at my dab”, “Bad and Boujee” utiču na pop kulturu i na Engleski jezik, uvođenjem njihovih severno (ili “Nawf”) Atlantskih korena u mainstream. Popularizovali su plesni fenomen “Dabbing” i sarađivali sa popularnim imenima hip hop-a. Njihovi albumi, prošle godine Culture, ove godine Culture II, dostigli su vrh američke top liste albuma(Billboard 200). Migos će ovog leta u okviru festivalske turneje vezane za svoj Culture II album, obići i mnoge druge evropske gradove.
Autorka teksta: Isidora Panić
Bravo Isidora, mada bih ja to ipak bolje napisao 😉