Misli globalno, deluj lokalno – Zajednička Akcija blok 70 i 70a

Na koji način udruženi građani iz Zajedničke Akcije blok 70 i 70a doprinose očuvanju svoje lokalne zajednice
Piše: Marija Milić

25. February 2021

Želja za lepšim i zdravijim životnim okruženjem podstakla je građane beogradskih blokova 70 i 70a da se udruže u Zajedničku Akciju radi očuvanje svoje lokalne zajednice. Iz potrebe da odbrane svoj kraj od izgradnje „biciklističko – pešačkog” mosta, građani su se za vreme Kovid pandemije okupili i sa oko 8000 prikupljenih potpisa obustavli izgradnju mosta. Ova akcija ih je pokrenula da nastave da se bore za svoju lokalnu zajednicu. Nakon toga, usledio je niz zajedničkih akcija, kao što su: čišćenje smeća, prikupljanje ambalaže za reciklažu, sadnja drveća, borba za parking mesta u blokovima i plan o izgradnji Zelenog koridora.

Sa ljudima iz Zajedničke Akcije razgovarali smo o novim projektima koji se tiču očuvanja životne sredine, mladima koji učestvuju u njihovim aktivnostima i o tome na koji način građani mogu da unaprede svoje okruženje samostalnim delovanjem.

Kako je nastala ideja da se pokrene Zajednička Akcija?

Ideja da se pokrene Zajednička Akcija nastala je iz potrebe da odbranimo naš kraj od pokušaja gradskih čelnika da sprovedu čin urbanističkog terorizma u našem kraju, urbanistički zaštićenim zonama, novobeogradskim blokovima 70 i 70a.

Šta je bila prekretnica, kada ste odlučili da građani sami moraju da preuzmu inicijativu kako bi zaštitili svoju lokalnu zajednicu?

Prekretnica je bio plan za izgradnju ogromnog, visokog, sedam metara širokog, navodno „biciklističko-pešačkog” mosta, napravljen u sred Kovid pandemije, bez bilo kakvih konsultacija sa nama, žiteljima ovog kraja. Neko ko ne živi i nikad nije živeo ovde, odlučio je da u našem kraju napravi novi ulaz za Adu Ciganliju i pretvori ga u parkiralište za Adu. Ovaj napad gradskih čelnika, na nebrigom i korupcijom već degradiran kraj, izazvao je bes i ogorčenje među mnogima od nas. Vest se brzo pročula, mi smo se okupili pozivom za skup, koji je objavljen na društvenim mrežama. Na inicijalnom sastanku sa komšijama, u jednoj od najlepših novobeogradskih ulica, ulici Omladinskih brigada, u sred Korone i na dan republičkih izbora, okupilo se nas stotinak, svih generacija i „orijentacija”. Posle višesatnog sastanka, na savet pravnika iz komšiluka, odlučili smo da sutradan počnemo sa skupljanjem potpisa na njihov „plan”. Sledećeg dana, napravili smo štand sa stolovima za potpisivanje, tendom, posterima, flajerima… Pozitivna energija je počela da kruži krajem. Svi su hteli da se priključe, da pomognu, da potpišu. Našu borbu podržali su mnogi sjajni, veliki i mali ljudi iz kraja, a i iz drugih krajeva grada.

Potpisivali su stranci koji ovde žive, imali smo čak i liste za (ne)punoletne. Za samo 4 dana skupili smo skoro 8.000 potpisa protiv izgradnje mosta i garaža, uništenja našeg kraja i uništenja predivnog drvoreda lipa i energije koju ovaj deo ulice Omladinskih brigada nosi sa sobom.

Približite nam čime se sve bavi Zajednička Akcija – blok 70 i 70a?

Ova Zajednička Akcija nam je dala snage i vere da možemo stati na put samovolji i preokrenuti stvari. To je bio podstrek da krenemo u rešavanje i ostalih, višedecenisjki nagomilanih problema. Zajednička Akcija je prvo počela da se bavi problemom čistoće i neadekvatnog održavanja. Kao odgovor na nemar javnih službi počeli smo sa sređivanjem decenijama neuređivanih zelenih prostora.

U sledećem koraku, skupljanju ambalažnog otpada radi reciklaže, našli smo partera u jednoj privatnoj firmi. Počeli smo sa odvajanjem limenki, papira, stakla i PET ambalaže u dvadesetak zgrada. Ispilotirali smo projekat par meseci i pokazao se uspešnim. Dok se ne budu doneli pametni zakoni o obaveznom otkupu ambalaže u svim supermarketima, mi odvajamo i prodajemo naš sortiran ambalažni otpad firmama koje se bave recikliranjem. Plastiku, koja je najveći problem i opasnost za nas i našu životnu sredinu, poklanjamo romskim porodicama iz kraja, koje se bave ovim poslom.

Kao još jedan od problema koje smo mi komšije, svi zajedno, definisali bio je nedostatak zelenila kao jedan od prioriteta. Zbog toga smo odmah pristupili planiranju ozelenjavanja našeg kraja. U tom poslu angažovali smo stručnjake sa Šumarskog fakulteta, a za dozvole nadležne iz JKP Gradsko zelenilo. To je rezurtiralo planom sadnje i lokacijama za sadnju.

Novac smo počeli da skupljamo izmedju nas, malim donacijama. Ubrzo su počeli da nam se javljaju i ljudi iz drugih delova grada. Prošle jeseni smo na ovaj način skupili novac za sadnju skoro 500 sadnica i raznog materijala i alata za sadnju. Sada imamo i kolica. Ovog proleća planiramo da posadimo oko 119 sadnica. Paket od 150 sadnica smo dobili na poklon, a studenti Šumarskog fakulteta, sa njihovim prodekanom Nikolom Popovićem i radnicima JKP Gradsko zelenilo će nam pomoći da ih posadimo u novom parku koji planiramo da podignemo na delu Savskog keja u bloku 70a.

Recite nam nešto više o vašem projektu Zeleni koridor Beograda? Koliko i na koji način je taj projekat značajan i za ostale građane Beograda?

Pokušaj pretvaranja našeg kraja u parkiralište za Adu i izgradnja mosta su nas podstakli na pokretanje još jedne inicijative, inicijative za spajanje Savskog keja u blokovima sa Savskim kejom na Ušću. Inicijativu poznatiju kao „Linijski park novog Beograda”, koji uz „Linijski park Zemuna”, „Linijski park Dorćola” i „Linijski park za Adu”, treba da formira „Zelene Koridore Beograda”, biciklističko – pešačke koridore uz obale Save i Dunava. Svim Beograđanima želimo da pružimo mogućnost da se peške ili biciklama kreću kroz najlepše zelene delove grada, uz i do reka. Ovim projektom bi Beograd stavili na čelo gradova sa razvijenom biciklističko – pešačkom infrastrukturom, sjajnim ambijentom za zdrav život i izvanrednim mogućnostima za dalji razvoj urbane održive mobilnosti.

Još jedna od vaših akcija je ZA Beograd na biciklama, u kojoj je akcenat na tome da se sačuva Stari savski most i preuredi u biciklističku stazu. Da li postoji naznaka da će se taj plan u budućnosti usvojiti? Koje su moguće prednosti po životnu sredinu i grad Beograd ukoliko bi se projekat realizovao?

Naša akcija „ZA Beograd na biciklima” je kampanja sa tim ciljem i njome smo predvideli adaptaciju Starog Savskog (tramvajskog) mosta u biciklističko – pešački, kao i Starog železničkog mosta koji već par godina nije u upotrebi, a kojim bi, sa pripadajućom infrastrukturom, povezali Zemun i Novi Beograd sa srcem grada i ostalim delovima grada i, naravno, Adom i „Brdom”. 

Pre par meseci smo počeli sa izradom plana i idejnih rešenja za pomenutu lokaciju od Savskog keja u novobeogradskim blokovima do Savskog keja na Ušću. Naši mladi stručnjaci, arihitekte, urbanisti, pejzažne arhitekte, saobraćajni inženjeri, IT-evci rade marljivo na projektu. U projektu učetvuje čak i arhitektonski biro MB DISENO URBANO iz Santiago De Čilea. Uskoro, dolaskom lepog vremena ćemo imati javnu prezentaciju i stalnu izložbu rendera koja će biti postavljena na više mesta u našem kraju.

Takođe, jedan od velikih problema je i nedostatak parking mesta, te se ljudi parkiraju na nedozvoljenim površinama. Vi ste čak napravili i plan za rešenje ovog problema, da li ste dobili odgovore nadležnih? Ima li nagoveštaja da će se rešenje možda usvojiti?

Problem nedostatka 1.800 parking mesta je nešto čime se trenutno bavimo i radimo na predlogu projekta izgradnje garaža na obodu našeg kraja uz bulevar Jurija Gagarina i predloga regulacije saobraćaja unutar blokova. Uskoro ćemo i njega javno objaviti i staviti na javnu diskusiju, prvo među komšijama, žiteljima blokova, a zatim i opštinskim i gradskim čelnicima sa zahtevom da konačan predlog i sprovedu u delo, jer je zaista neophodno. Prosto, blok je postao mali i za parkiranje stanara, a tek kada „turisti” dođu u naš blok, postaje nepodnošljivo. Parkiraju na trotarima, pešačkim prelazima, pa čak nepropisnim parkiranjem blokiraju i prolaze do samih ulaza zgrada predviđene za hitne intervencije. Nekolicina komšija se organizovala i o svom trošku dodatno obeležila i „pojačala” žute linije, kako se ne bi našli u situaciji da sutra sanitet ne može da priđe do zgrade. Nekome tih par sekindi može spasiti život, a o tome, sada više nego ikada, moramo voditi računa.

Kako ljudi iz vaše okoline, koji nisu članovi Zajedničke Akcije, reaguju na vaš rad?

Nema mnogo ljudi koji danas u našem kraju, a ima nas oko 15.000, ne zna za Zajedničku Akciju. Komšije nam se svakodnevno pridružuju na društvenim mrežama, jer su oduševljeni dosadašnjim radom i rezultatima. Sami žele da doprinesu njegovom uređenju u jednu modernu, zdravu, humanu i za život sjajnu lokalnu zajednicu. Najdraže nam je to što nam se samoinicijativno pridružuju mladi, perspektivni ljudi – koji su još uvek studenti, a budući akademski građani. Prepoznaju nas po vizuelnom identitetu na društevenim mrežama i jednostavno osećaju našu zdravu priču, prepoznajemo se prosto po senzibilitetu. Ti ljudi su u dvadesetim godinama, puni snage i volje da za sebe i svoje najbliže stvore upravo gore navedeno – sjajnu lokalnu zajednicu. Jedino sa takvim majndsetom ćemo uspeti da promenimo loše navike i osvestimo ono što je najbolje za sve nas.

Koliko se mladi iz bloka 70 i 70a interesuju za aktivizam?

Neverovatno je koliko mladih i starijih imamo mađu aktivnim članovima. Deca od godinu dana, do seniora od 80 i više godina, su naši aktivni članovi i svakodnevno nam se javljaju sa željom da se priključe i doprinesu opštem dobru. Ovih par meseci se pokazalo da su upravo mladi prvi odreagovali pozitivno na naše akcije i da su oni najspremniji da se bore i vredno rade na poboljšanju uslova života i stanja životne sredine u našoj lokalnoj zajednici. Oni su jedan od glavnih stubova naše organizacije jer se mi bavimo progresivnim idejama, idejama koje su i starijima, a naročito mladima, bliske i u kojima žele da daju svoj pun doprinos i znanje koje poseduju.

Na koji način aktivirati mlade da se u što većem broju bore za svoju okolinu?

Otvorenošću za nove ideje i predloge, mi smo privukli i svakoga dana privlačimo ogroman broj mladih. Oni u ovakvom tipu lokalnih organizacija vide sebe, jer tu mogu da intervenišu i kreiraju budućnost kakvu za sebe žele. Sigurni smo da je to ključ našeg uspeha kao lokalne organizacije.

Nedavno ste imali problem sa sečom stabala koje je Gradsko zelenilo učinilo u bloku, kako nalazite rešenje u tim situacijama?

Uh, seča je suviše oštra reč kojom bismo opisali nemili događaj koji se desio. O čemu se tu zapravo radi… Radi se o ljudskom nemaru, gde je zbog loših vremenskih uslova i spleta okolnosi stradala jedna nevina sadnica mladog platana koju smo zajedno sa Zelenilom i zasadili. Dešavaju se pehovi i nepredviđene situacije u svakom poslu, to je normalno, a ono što je nas kao zajednicu pogodilo, i što po našem mišljenju nije normalno, je apsolutni nemar i ignorisanje te iste polomljene sadnice.

Dakle, u vlažnoj zemlji, zaglavio se točak kamiona koji je trebalo da odnese neka trula stabla koja su posekli, i napravio blato iz koga je jedino traktor i mogao da ga izvuče. Kako nije lako kontrolisati tako tešku mašineriju, polomili su i sadnicu i veliki kolac koji je štitio istu od nevremena. Mi smo izašli na lice mesta i snimili tragove koji ukazuju na pomenutu situaciju i uz malu podršku medija, posađena je nova sadnica, i novi kolac i pokrpli su brazde koje su napravili. Prigodno smo im se zahvalili na našem profilu i učvrstili saradnju koja je u obostranom interesu uz par razmenjenih mejlova.

Najviše nas je zapravo zaboleo taj pomenuti nemar i čuvena srpska deviza „app” kojom su se očigledno i oni vodili, u nadi da niko neće primetiti. Međutim, stvar je u tome što su građani to finansirali, sadili, negovali i tek će ih negovati. Mora se to poštovati, znate. Ne zbog nas, zbog Prirode. Ako mi nju ne poštujemo, neće ni ona poštovati nas. Svako drvo je važno, a danas možda više nego ikad’ pre.

Pored vaših akcija, veoma ste aktivni na mrežama i kada se govori o problemu zagađenja u Beogradu, koliko se u Srbiji zapravo vodi računa o takvim stvarima? Da li nedostaje još aktivizma u Srbiji?

Problem zagađenja i zagađenja vazduha nije nova vest. Bitno je podizanje svesti kod građana, o tome govori statistika gde je broj žrtava koje umiru od posledica udisanja lošeg vazduha veći od broja umrlih od Kovida. Postoji još jedna psihološka pojava zvana „kognitivna disonanca”, gde pored svih dokaza, čovek jednostavno ne može to da prihvati i živi u poricanju realnosti. To se dešava našem društvu. Upravo. Sada. Mi ne verujemo u to što vidimo. Nije da nećemo, prosto ne možemo, jer smo do juče slobodno disali i dok to ne osetimo na našoj koži ili vidimo promene na ljudima iz našeg bliskog okruženja, mi nećemo stati tome na put jer ne verujemo u to.

Za to vreme, gradske vlasti ne preduzimaju efikasnije mere zaštite. Ne investiraju u unapređivanje tehnologija termoelektrana jer košta milion evra po kilovatu, ali zato na drugu stranu „sipaju novac” u  rupu bez dna zvanu zdravstvo, jer ljudi moraju da se leče od posledica zagađenog vaduha. Ne investiraju u kvalitetne i skuplje filtere koje bi u termoelektranama sprečile prohod PM čestica u atmosferu, nego kupuju jeftinije kineske kroz koje prolazi sve što ne treba. Ne ukidaju korišćenje sirovog lignita kako za javne ustanove, tako i za domaćinstva, već kupuju sebi i bližnjima najbolje osveživače vazduha za prostorije. A to ih neće spasiti. Ni njih ni nas, jer zagađen vazduh pravi zagađen ekosistem. London je imao isti problem. 1952. „Veliki smog” je progutao grad i odneo oko 100.000 žrtava koje su umrle od posledica na direktan ili indirektan način, a onda su ’56. usvojili „Zakon o Čistom vazduhu” i nikada se više nije ponovila takva ekološka katastrofa. Oni su to uradili pre 65 godina. A gde je nama takva jedna regulativa na državnom nivou?

Slika smoga u blokovima

Nama svakoga dana ambalažni otpad zagađuje životnu sredinu sve više i više, zato i radimo akcije #pokupismeće da podignemo svest komšiluka da barem jednom nedeljno počiste svoje dvorište ili blok. Nismo u mogućnost da čistimo priobalje jer je suviše rizično i preteško, ali nas i te kako bole slike skoro pa ekološke katastrofe sa našeg keja.

Koliko je teško da kao građani promenite određene stvari koje su u neposrednom okruženju, a samim tim utiču na kvalitet života?

Teško je kad si sam. Nas je taman bilo dovoljno da osnujemo Udruženje građana i ono što nas pokreće je ideologija o zdravom životnom okruženju kako za nas, tako i za našu decu. Kad kažemo „našu decu”, mislim na svu decu koja dolaze na naš kej i stiču uspomene igrajući se na travi, na snegu ili voziti se Savom do Ade. Čitav projekat Savskih blokova je 70-tih godina zasnovan na tim postulatima da Savski kej bude naselje „po meri čoveka”. Dakle, voda, trava, sport i rekreacija, to je ono što je esencija naših blokova. Nas pokreću svakodnevne, male stvari. Od toga da, kada izađemo da prošetamo psa ili ispratimo dete do vrtića, odemo da gledamo u oblak ili odemo da bacimo smeće. Ako se ti u tim svakodnevnim stvarima ne osetiš komforno, tu postoji neki problem.

Zato radimo sve to što radimo. Nekako smo se se prepoznali mi, kojima je stalo, dok ostalih petnaestak hiljada, koliko nas ovde živi u dva bloka, jednostavno žuri kroz život. Svakako, želimo da im skrenemo pažnju, pa radimo na tome da vizualizujemo naše ideje i predloge za uređenje i unapređenje našeg kvaliteta života. Verujemo da ćemo time osvestiti komšije i uveriti ih u to koliko može biti bolji kvalitet života kada bismo imali linijski park za šetnju i biciklizam do Brankovog mosta i biciklističko – pešački most „Veza sa Gradom i Adom“.

Najteže je, u stvari, pokrenuti tromi i koruptivni državni sistem koji se i dalje temelji na komunističkom režimu, a kada se ta lokomotiva pokrene, onda to ide. Mi se svakodnevno trudimo da prepoznaju naše dobre namere i pomognu nam da zajedno ostvarimo ciljeve koji su dobri kako za nas, tako i za sve naše sugrađane jer se temelje na osnovnim potrebama čoveka za život u zdravom okruženju.

Imate li uvid u to koliko se ostale lokalne zajednice bore za svoja građanska prava?

Nemamo uvid u to, ali imamo potvrdne informacije da smo ih na neki način inspirisali i podstakli da se ugledaju na nas. Jako smo ponosni kada vidimo da je i neka druga opština ili grupa sprovela akciju čišćenja, sadnje, uređivanja smetlišta ili bilo kog drugog unapređenja urbane sredine. Svedoci smo klimatskih promena i porasta broja automobila u našoj metropoli. Prema podacima koje smo prikupili, statistika kaže da je broj registrovanih putničkih automobila porastao za 20% u odnosu na broj od pre 10 godina. A tada nije bilo 3,5 miliona ljudi u Beogradu. Zamislite samo koliko smeća danas pravi toliki broj ljudi!?

Tako da, jedini način da se građanin izbori za svoja građanska prava, jeste da uzme stvar u svoje ruke, da misli globalno, a da deluje lokalno i da svako od nas bude promena koju želi da vidi.

Koji su vaši naredni koraci, čemu težite?

Naredni koraci našeg udruženja su, kao i do sada, u interesu lokalnog stanovništva. Unapređivanje infrastrukture, uređenje kroz pejzažnu arhitekturu i modernizacija i zadovoljavanje potreba urbanog čoveka kome je prioritet da ostane povezan sa prirodom. Možda zvuči apstraktno, a zapravo je jako prosto – težimo ka boljem kvalitetu života, zelenijim blokovima i još lepšem keju. Reke su naše najveće bogatsvo, zato akcenat stavljamo na to da se ljudi vrate jedni drugima kroz aktivnosti na reci i zelenim površinama. Nema to veze sa životnim standardom, već je do vapitanja i vrednovanja pravih vrednosti. Ono što bismo mi voleli je da nam se pridruže svi ljudi otvorenog srca koji bi mogli na neki način da doprinesu našoj maloj zajednici i ostvare se kroz naše akcije.

Fotografije: Lična arhiva Zajedničke Akcije

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi