Mitomanija, mitohondrija i mitobekrija – 20 godina albuma Sve što dolazi je potpuno drugačije grupe Kristali

Dvadeset godina je prošlo od kako smo ustali i krenuli i prvi put poslušali album Kristala Sve što dolazi. E sad, koliko smo se promenili a koliko se ovaj album zadržao u našim srcima?

9. June 2021

Ne znam koliko se kristalno (hehe) sećate, ali tamo nekad s početka dvehiljaditih, u medijima su se mogle pronaći nebulozne izjave poput rokenrol je pobedio Miloševića ili rokenrol uzvraća udarac. Ljudi su toliko želeli da se uhvate za nešto nakon devedesetih, da su izmislili optimizam koji je, naravno, vrlo brzo zamro. Postojao je čak i ceo pokret Novi optimizam, možda i dalje postoji, ali oni nisu sad tema.

Kristali su devedesetih bili jedan od glavnih vozača power pop struje koja bi u svakom normalnom slučaju trebalo da bude bliža mainstream vodama nego alternativi. Ali, u Srbiji devedesetih nije bilo normalnih slučajeva vezanih za power pop struju. Čak često nije bilo nikakve struje. Eventulalno bi neko snimio prilog o Bibi Struji. U svakom slučaju, bilo je dovoljno da pratite to nešto malo emisija na TV-u ili radiju (kojih je, doduše, tad bilo više nego danas, ali to je sad već druga tema) i znali biste za Osmi dan, Sad se svega sećam, ili Talase.

E sad, kad se spoje težnja ka tome da se živi normalno posle 5. oktobra, i to da smo oduvek imali kristalno jasne (hehe, ok, prestaću) jahače srednje struje, dobijamo situaciju u kojoj za PGP Kristali izbacuju svoje malo pop remek-delo Sve Što Dolazi 2001. godine.

Sve je krenulo kod Kristala još pre 5. oktobra, sa veselom i poletnom pesmom Ustani Kreni, koju je ono nešto malo opozicionih medija prigrlilo kao jednu od himni političkih promena. Ok, nije da ona nema taj neki ambivalentni angažovani tekst koji može da se primeni u svrhe zbacivanja diktatora, ali i u svrhe da se nateraš da odeš po hleb u prodavnicu.

E pošto smo ustali i krenuli, i to se zavrtelo svima u ušima, izašao je album sa nekolicinom hitova u produkciji Mirka Vukomanovića koji je tad probao da se ustali kao vodeći producent pop muzike međ Srbaljem, ali glavni problem je bio što, iako su ti proizvodi ok, solidnog i onako kvaliteta, to nije slušao veći broj ljudi.

Album otvara pesma koja celu svoju kičmu i vožnju gradi na sjajnom basu Neše Japanca (RIP), Menjam se. U tom nekom periodu od mesec dana, za mene kao klinca koji počinje da se ostavlja tvrdih gitara i prigrljava svoju tananu dušu i pop biće u sebi, ovo je bila najveća pesma na svetu. Nakon toga, su usledili singlovi Moje Srce, a i Sasvim Sama, simpa pesme za sve one koji su se sekli na The Verve ili Travis, ili Coldplay, dok je to još bilo ok reći (a verujte mi, bilo je par godina kad je bilo ok).

Super kul spotovi, sa super kul ljudima, voditeljkama tadašnjih zabavnih emisija na rahmetli B92 (Menjam se, Moje Srce), a i po kojom super cicom iz Modelsica (Sasvim Sama). Ta vizionarska filozofija o spajanju „dve Srbije” u vidu dve različite estetike je naišla na negodovanje ovih prvih. Ove druge nisu ni znale ko su ove prve. Dvadeset godina nakon toga, takva estetika spajanja svega jedina i postoji.

Da se razumemo, ovo nije veliki album u smislu nekog velikog uticaja i istorijskog značaja. Iako sam rekao negde u uvodu da je to malo pop remek-delo, i da, danas kad ga zavrtite, to su i dalje biseri pop rok muzike, ali ni tad, kao ni sad, nije to imalo neku preveliku slušanost. Publika je više volela drugačiji zvuk, da l’ tvrđi, da l’ mekši. Gitarski komercijalni zvuk je već bio poslat u penziju, to najbolje vidimo danas. Kad se prave retro žurke iz perioda ekskurzija nekadašnjih klinaca, veći hit je nešto od Lune ili Twinsa. Ne kažem ovo sa nekim bumerskim nipodaštavanjem, samo konstatujem. Mada malo i nipodaštavam, ‘ajde. A kad smo već kod bumera, ovog albuma nema na spotify-ju, deezeru, tidalu i ostalim servisima, zbog čega ćete morati ko kakav praistorijski čovek da koristite jućub.

Dvadeset godina kasnije, ostalo vam je da ustanete i krenete, promenite se i sasvim sami zavrtite ovaj album, jer niko to drugi neće uraditi za vas, a onda, sve što dolazi je potpuno drugačije.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi