Mitomanija, mitohondrija i mitobekrija – 40 godina Paket Aranžmana

Četrdeset godina je prošlo od onda kad su se pojavili klinci što niko nikad nije bio kao oni, u plastičnim odelima što su bežali od krokodila. Kako su oni ostarili, a kako smo odrastali mi što smo ih slušali?
Autor/ka Miloš Dašić

18. February 2021

Tog februara ’81. zaljubila se cica u princa, odnosno princeza Dajana se verila za princa Čarlsa, ali to nije tema sad. Nije tema ni to što se iste godine, i istog meseca, Bugarska javila i rekla da su Makedonci Bugari (istinit podatak, eno piše naVikipediji). Ne, navala novog talasa je obrijala Beograd poput košave tog najkraćeg meseca u godini, kao i ostale narode i narodnosti bivše nam države, mada sem većih gradskih centara, nije ljude puno bolela briga za izlazak Paket aranžmana.

Dakle, tog februara 1981, za Jugoton je rešila da izađe jedna od najvećih, ako ne i najveća, kompilacija domaće rok muzike, Paket aranžman. O njoj verovatno mnogo toga već znate. Verovatno ste i mnogo toga pročitali u proteklih desetak dana, jer ljudi vole da otkopaju ovu temu na svakih pet godina, i da pozovu nekog od učesnika ove pank papazjanije da da intervju, ko je već živ i oran da se slika.

Na albumu je svirao Električni orgazam, možda i najklasičniji bend od ove trojke sa albuma. Pesme sa strofom i refrenom, malo buke, malo energije, malo ironije i neshvaćenog sarkazma. Pa moj ćale je celog života zvao Gileta „Zlatni Papagaj“. Zamisli da se sa dvadeset godina ispišaš u lice šminkerima koji te nerviraju, i onda dobiješ nadimak po istom tom hramu šminke. Only in Belgrade. Zato je valjda Paket aranžman i fina razglednica ovog grada.

Šarlo akrobata je bend kao stvoren u nekoj laboratoriji, od stvari koje ne idu zajedno, i ne bi trebalo da vam se svide. Tipa, zamislite da stavite jagnjeće pečenje na picu. Realno, što biste to radili? Ali kad uradite, e to baš kida. Probao sam. E pa, takav je bio Šarlo. Ali znate kako, ni jagnjeće pečenje na pici se ne jede svaki dan.

Na kraju, tu su Idoli, bend čije kemp čitanje zabavne muzike ljudi ni dan – danas ne razumeju. Ponekad mislim da su sve njihove eksperimente uvijene u omot čokolade ljudi samo kapirali kao a pa da, to je art, i nastavili su dalje sa svojom ustaljenom prolaznošću života. Goran Bregović je, kad je čuo Maljčike, dobio dozvolu da u 80-im godinama prošlog veka radi šta hoće sa svojim zvukom, jer je video da i ova urbana studentarija to voli.

Ovakva ekipa realno je bila kao neka reprezentacija mladog Beograda, koja nije želela da igra za isti tim, ali bukvalno niko ih nije ni pitao šta oni žele. Selektor je bio Enco Lesić, tip koji je imao studio u Svetogorskoj ulici, kod kog su snimale sve veće face tog trenutka. Enco je znao da rok dinosaursi kreću u silaznu putanju i da će biti potrebno nešto novo da se desi. Pa čak i ako to novo znači da će gomila dečkića u sakoima da pevaju nešto o radnicima koji ustaju u zoru da rade u fabrici, ili da nadrkani tip sa afro frizurom i bubuljicama ponavlja da nikad niko nije bio kao on. A tu ekipu je imao priliku da čuje i Siniša Škarica, urednik Jugotona, koji je baš to vreme, dok su ovi drndali u studiju, provodio u Beogradu oblokavajući se u kafani Grmeč, i jureći Riblju čorbu da ih preotme PGP-u i potpiše za Jugoton. Ekipa mladih pankera je bila utešna nagrada. Kao ona devojka iz teen komedije koja na kraju igranke skine naočare i shvatiš da je mnogo bolja riba od čirlidersice.

Nezgodno je sad da četrdeset godina kasnije pričam pojedinačno o pesmama sa ove kompilacije, kad svi imaju mišljenje o njima, i svako je dobrano izlizano. Zamisli boga ti, sad ja kao kažem Ona se budi je jedinstveni primerak belog regea za ove prostore, ili Schwule uber Europa je klasično poigravanje sa provokacijom, pevanjem na nemačkom jeziku, jer se prosečnom stanovniku Jugoslavije još uvek ježila koža od tog jezika. Jako načitano i učeno od mene, nema šta.

Ono o čemu se da pričati danas, a tiče se Paket aranžmana, je njegova zaostavština. Sa jedne strane imamo armiju čuvara vatre, koji u ovoj razglednici Beograda vide neko lepše i srećnije vreme, ali u stvari vide svoju mladost, što znači da je sve bilo po deafultu lepše i srećnije. Da se prostački izrazim, a i citiram onaj dobar film jednog od čuvara vatre, lako vam je bilo dok se kita dizala.

Hvala starijoj generaciji što je svojim popovanjem, kukanjem, i nekad je bilo bolje pričama pokvarila jedino autentično remek-delo jugoslovenske muzike. Doveli su do toga da vam danas, kad pomislite na ovu ploču, prva asocijacija ne bude veličina ovih pesama, već neki Dule Gavonja koji drži štafetu mladosti ispred SKC-a. Jedan od bendova, kog ne bi bilo da nije bilo Paket aranžmana, bi rekao u svojoj pesmi Kakva šteta.

Ali kad ostavimo po strani sve fanove, matore i stare, sve Glavonje i Mudonje koji znaju sve bolje od vas, sve trivije i informacije, sve spotifaje ili gramofone na kojima četrdeset godina kasnije slušate sve ovo, ostaje ono iskonski čisto što je bilo uzbudljivo i tad i danas. Pesme i mladost. Svaka mladost je jedinstveno ista, bolna, bučna, šarena, bezobrazna, i besna. A svaka od ovih jedanaest pesama sa ovog albuma nosi nešto od toga. Ili sve. I to ne može da pokvari nijedan sveznajući beogradski intelektualac. Može, naravno, da se potrudi, a baš su se trudili, ali na kraju dana, od prvog Vdovog udarca u doboš na Ona se budi do poslednjeg udarca na Niko kao ja (ha, tek sad sam provalio da prvi i poslednji ton na ovoj ploči udara jedan čovek), stvoren je jedan prostor koji ne mogu pokvariti čak ni padavičari četrdeset godina kasnije koji tupe stvari o kojima svi sve znaju.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi