Mladi Nomadi: Putovanja na drugačiji način

Sa Mladim Nomadima o drugačijem načinu putovanja, sa malo novca i više inicijative
Piše: Marija Milić

19. March 2021

Katarina Ćirković i Marko Banduka su par koji nas na svoja putovanja vodi kroz Instagram stranicu Mladi Nomadi. Bilo je dovoljno svega par poruka da se dogovorimo i subotu provedemo u vikendici kraj Beograda u kojoj se trenutno nalaze. U dvorištu nas je dočekao njihov pas Hugo, koji će ih ubuduće pratiti na putovanjima. Uz domaću kafu i sok od dunja razgovarali smo o tome zašto su odlučili da otkažu stan u Beogradu, kako planiraju svoja putovanja, zbog čega su pokrenuli Instagram stranicu, ali, pre svega – otkrili smo novi način odlaska u prirodu.

Banduka i Kaja su zajedno već tri godine i dele zajednička interesovanja – oboje vole prirodu i uživaju u putovanjima. Marko je pre toga imao više daljih ekspedicija, a kako kaže, ona je imala želju, ali nisu se poklopili ekipa i trenutak.

Da ih ovakav način života zaista ispunjava govori nam i to što su nedavno otkazali stan u Beogradu i krenuli u proputovanja. Oboje rade freelance poslove, pa ih lako prilagođavaju putovanjima i stalnoj promeni mesta. Iako su odrasli u Beogradu, trenutno ih vuče želja za novim iskustvima kojih nema u gradu.

„Svi imamo pitanje egzistencije u trenutku kada završimo fakultet, jurumo da se zaposlimo i obezbedimo novac za život. Onda se zapitaš šta je sa mnom? Svede se život da ti juriš pare, a mi pokušavamo da to izbegnemo“, govori nam Banduka.

Nedavno su se vratili sa Divčibara, a pored uživanja uz kotlić i vatru, dese se i neke nepredviđene situacije koje nam kroz osmeh prepričavaju.

„Prva gajba koju smo rezervisali imala je katastrofa internet, takoreći nije ga ni imala. Morali smo da se prebacimo negde zbog interneta, odnosno posla. Bila je opcija da se vratimo u Beograd, s tim da smo mi otkazali stan ovde.“  U takvim situacijama potrebno je da se što pre nađe rešenje koje odgovara svima, a evo kako ga oni nalaze: „Tog prepodneva, bila je opcija da se ode u Čajnič u Republiku Srpsku kod Šćepe koji je tada bio sa nama, pa možda do Sarajeva, jer i tamo ima neki stan, a i blizu nam je Jahorina.“ Inače, to se sve dešava u nekih sat vremena, govore nam, pa nastavljaju: „U jednom trenutku shvatimo da Hugo nema pasoš, još uvek.“ Stoga, nema izlaska iz Srbije. Na kraju su ipak pronašli novi smeštaj na Divčibarama, a kažu nam da taj momenat opisuje neke njihove dnevne i vikend akcije.

Vikendom odlaze na izlete, iako preko nedelje rade, te nam govore kako je posao samo izgovor da se ne promeni sredina ili ode u prirodu na makar dan – dva. „Ljudi su, generalno, mnogo ušuškani u zoni komfora, bezbedno im je, sigurno. Na putovanju sam pre par godina sreo devojku koja je sa osamnaest godina sama došla tri meseca u Nepal. To sada da kažeš nekom roditelju ovde bio bi u fazonu „Je l’ si ti normalan?“. Nije nam blisko, porodice ne shvataju da ti ne treba puno para da odeš negde, da pokreneš neke stvari…“, objašnjava Banduka.

„Kada smo krenuli da idemo na putovanja, ljudi su primetili to što radimo. Interesovalo ih je kako i koliko para je potrebno za takav put“. Tada su poželeli da od svojih putovanja i ličnog zadovoljstva naprave nešto više. „Na gomili tih tura na kojima smo bili nismo sretali mlade ljude. Lepo je videti i ljude u četrdesetim na planini, ali šteta je da nema mladih ljudi. Uglavnom misle da im treba puno para i ne znam koja organizacija. Tada smo i poželeli da krenemo sa ovim.“

Ideja je da instagram profil koji vode bude dnevnik koji prave od svojih putovanja i da ujedno sa pratiocima dele i informacije kako krenuti, gde, zašto otići baš tamo, zbog čega te patike…

Usledio je proces smišljanja imena i kontenta, o čemu su, kako kažu, razmišljali skoro godinu dana. „Imali smo gomilu materijala sa prethodnih putovanja koji nam ostaje na kompjuteru. Pune se hardovi, a nigde se to ne objavi. Pričaš svojim prijateljima, vidiš reakcije ljudi, vidiš da imaš neku priču.”

Njihova svakodnevica već godinama unazad je upravo ono što prikazuju na mrežama: boravak u prirodi, planinarenje, kampovanje, penjanje… Sa druge strane, mnogim ljudima to nije normalnost. „Još uvek nemamo naviku da stvaramo taj kontent, sa time se borimo. Posebno je teško kad si u frci, seliš se šesnaest puta, nemaš tuš, dođeš kući mrtav umoran, nemaš vremena da se kako treba posvetiš svakom postu“, govori nam Katarina.

Cilj im je da mladima prikažu pravu stranu njihovog boravka u prirodi, a da pritom i oni uživaju u tim trenucima.

„Većina ljudi koja proizvodi takav format ima dosta priča koje su iscenirane. Mi se trudimo da pređemo taj momenat „Dešava se nešto, ‘ajde da zabeležimo“, a da pritom i mi doživimo taj momenat. Tu je problem jer i ti želiš da uživaš u trenutku. Zalazak sunca traje čitavih par minuta, želiš da doživiš to, a ne da gledaš preko objektiva“, ističe Katarina.

 „Nikad nećemo imati ovoliko godina i ovu slobodu.“ dodaje Banduka, rekavši i da je korona dodatno pogurala celu tu priču. „Ja sam konačno uskladio posao i putovanje. Putovanjem definitivno obogaćuješ sebe i neka svoja razmišljanja. Ponekad jeste teško i naporno, poželiš da imaš kuću i da dođeš tu gde ti je sve namešteno, što mi trenutno nemamo. Ali opet, imaš tu čar da se danas probudiš ovde, sutra onde.“

Često ćemo svi reći kako je potrebno puno organizacije da se na par dana ode negde, međutim, Banduka i Kaja su tu da nas razuvere, te nam govore kako izgledaju njihove pripreme pred put.

„Ne izgledaju (smeh). Mi se jako brzo organizujemo za ta putovanja, takav smo tip ličnosti. Dosta improvizacije, ali za neka ozbiljnija putovanja mora da postoji plan. Na primer, spuštamo se kajakom od Novog Sada do Beograda, tada moraš da spremiš opremu, plan puta, šta ćeš da jedeš… Jednostavno, ne idemo na piće po gradu.“

Već su uigrani, unapred znaju šta im je potrebno i koju opremu nose, u zavisnosti od akcije. „Imamo opštu sliku o tome šta radimo. Krenemo da se pakujemo u petak oko četiri popodne, znamo otprilke šta nosimo od garderobe i opreme“, objašnjava nam Banduka, na šta se Kaja nadovezuje: „Ja ne znam da l’ smo jednom putovali da smo sedeli svi normalno na sedištima, svaki put ispadaju stvari.“ Govore nam kroz smeh da su uvek spremni za akciju, ali tu je najmanje garderobe. 

Što se hrane tiče, Katarina je ta koja planira šta će se nositi na put u zavisnosti od toga koja je akcija u pitanju. „Ako idemo negde gde možemo kolima da dođemo, možemo da ponesemo bilo koju hranu i kotlić, onda pravimo pasulj, gulaš, paprikaš… Kada idemo, na primer, da kajakamo, moramo da imamo tačan plan šta ćemo da jedemo, jer kajak ne može da izdrži veću težinu od određene. Tada znaš, za doručak jedeš tunjevinu, za ručak nudle, za večeru opet tunjevinu”. U tim slučajevima najbolje je nositi konzerviranu hranu jer zauzima malo prostora i težine, a može i dugo da traje, savetuje nam Katarina.  

„Mora da se vodi računa jer se fizički trošiš, tada treba da unosiš ono što ti je potrebno. Ako idemo na neke hajkove uvek nosimo voće, koštunjavo voće, dovoljno vode, power barove, jer ti to stvarno daje energije.“

A o tome šta je njihov starter pack za putovanja i kako lepak može da ti spase život objašnjava nam Banduka: „Uvek nosimo prvu pomoć, to nam je pod jedan, nikada ne znaš šta može da se desi, takođe i lekove.“ Poučen iskustvom iskusnih avanturista savetuje nam da uvek pri pruci imamo superlepak kao dobro pomagalo u nepredviđenim situacijama. „Imao sam i ja situaciju da sam se posekao, tada su mi i pokazali šta se radi superlepkom. Zalepiš ranu, jeste nehigijenski, ali od jednog korišćenja neće ništa da ti bude, a može mnogo da ti pomogne.“

Još nešto što može da ti spase život je svakako dobar nož. „Ko nije imao dobar nož, patio se.“, prjateljski nam govori Banduka. Pored toga, uvek nose i čeone lampe, jer nikad se ne zna: „U šumi je veliki problem ako se nađeš bez bilo kakvog svetla.“ Zatim primus, lončiće sa vodom i moka pot. „Bilo šta što ti daje neki topli napitak, da te povrati u slučaju da se nađeš negde. Sa prirodom se ne treba zezati“, zaključuje Kaja.

Za praćenje rute koriste offline mape i dodatne aplikacije, i ističu da, ukoliko idemo sami, obavezno javimo barem jednoj osobi. „Postoji odlična aplikacija koja ti pokazuje track rute, a ne treba ti internet (Fatmap i Maps 3D). Pokazuje ti visinu, kako izgleda to brdo, gde je šuma, gde se nalaze izvori vode, planinarski dom… Mape prate sve puteve sa markacija tako da su odlična stvar i lake su za čitanje.”

Nakon što ste o osnovnim stvarima naučili, spremni ste za odlazak na putovanje. Za početak, preporučuju da se krene od letnjih akcija, tada je toplije vreme i možeš da spavaš gde god, a za te uslove je i oprema jeftinija. „Bitno je da imaš šator, vreću i podlošku, što je dosta pristupačno. Ako ti se to svidi, onda ideš u dalju kupovinu opreme. Naravno, što ideš u teže uslove, to je oprema skuplja i teže se nalazi. Oprema traje dosta dugo i vredi uložiti. Za početak, ne treba puno, svega par hiljada dinara. Sve što ti zapravo treba je inicijativa i želja da probaš.“

Katarina je više za letnje akcije, zimogrožljiva je, dok Marko ipak bira zimu. „Naša preporuka je da uvek imaš dobar šator i obuću – prvenstveno duboku, koja ne propušta, dobru jaknu i da znaš da upališ vatru“, kaže Kaja.

„Prvi put se verovatno i nećeš naspavati, biće ti hladno, ali već posle par puta to ima neku drugu dimenziju“, govori nam Banduka i dodaje: „To su zapravo aktivni odmori, ustaješ u sedam ujutru, akcija je ceo dan, zaspiš u deset, jedanaest… Stvarno se ne odmoriš fizički, već psihički, vratiš se pun utisaka, ali si mrtav umoran.“

Preporučuju kampovanje kao dobru opciju jer se smeštaj u tom slučaju i ne plaća. Turizam po Srbiji se dosta razvio, ima dosta seoskih kuća, te se može naći smeštaj po veoma niskoj ceni, objašnjavaju nam. „Najveći problem je možda prevoz, ali i to može da se prevaziđe. Ima planinarskih domova koji su jako jeftini – od 500 do 1000 dinara po prenoćištu. Nalaze se na najboljim lokacijama, prilagođeni su planinarima i uvek pripremaju jako dobru hranu po pristupačnim cenama.“

Uprkos tome što se sve više mladih ove godine uputilo u prirodu, što raduje ovaj par, postoje i problemi koji idu uz to, a to je nebriga ljudi o okolini. Mladi Nomadi se trude da ukažu na te probleme. „Svima je drago da ljudi idu u tom pravcu, ali opet postoji momenat da nemaju kulturu ponašanja u prirodi. Svako đubre treba da poneseš sa sobom. Pokušavamo da podstaknemo ljude da idu u prirodu, ali i da ostave čisto za sobom, da bi neko drugi mogao da uživa kao što su i oni uživali.“

Ljudi im se često javljaju sa željom da sa njima idu na ture i Katarina i Marko imaju u planu da tako nešto pokrenu u budućnosti, a do tada predložili su nam neke od najlepših destinacija u Srbiji.

„Stara Planina je jako lepa i divlja, tu je blizu i Zavojsko jezero koje je netaknuto, ima jako lepu priču. Borski stol, takođe, ima i planinarski dom koji je oko 500 dinara, možeš da penješ, usponi nisu preteški. Ima i jezerce za kupanje, a i kamp mesta. Za početak, odlična lokacija.” predlaže Marko.

Katarina izdvaja Peščana ostrva na Dunavu, za koje mnogo ljudi ne zna, ali, kako kaže, izgledaju lepše nego Ada Bojana. „Dunav stvarno nudi nestvaru prirodu.“ Bela crka i Deliblatska peščara sa izlazom na Dunav, takođe su njena prekoruka, zatim, Suva Planina, Rtanj i Rzav za letnju varijantu. „To je najčistija reka koja neće postojati, već deset godina se gradi velika brana i postaće ogromno jezero na nivou Uvca. Svakog leta se trudim da odem tamo, ima prelepe kanjone, a u blizini je i Visočka Banja u kojoj izvire topla voda u kanjonu. Baš mi je žao što će nestati, uprkos naporima ljudi da odbrane reku“, ističe ona.

Sa avanturistima, morala je da se pokrene i tema o najzanimljivijim događajima koji su im se desili tokom putovanja, a, kako kažu – ima ih bezbroj. Kaja nam je otkrila da su zapravo najhladnije noći bile u Sahari i da je, uprkos lepim slikama koje viđamo na mrežama, Sahara jedno oskudno mesto, ali su ljudi jako zabavni.

Zanimljiva situacija zadesila ih je i u Srbiji. Naime, kajakom su krenuli duž Dunava, nakon osam sati kajakanja, napravili su kamp uz obalu, da prespavaju i odmore. Kada su se probudili čuli su kako neko čupa travu, a oko njih je šuma i Dunav: „Otkopčavamo šator i zatičemo krdo krava, a tu je i bik. Bilo je oko pedesetak krava, nije nam bilo svejedno, znamo da nije opasna životinja, ali u slučaju da se uplaši može da krene da trči nekontrolisano. Krenuli smo da pakujemo šator, izgubili interesovanje za njih, a tako su i oni za nas. Bilo je veoma neobično, budiš se, šest je ujutru i oko tebe pedeset krava“, Kaja nam kroz osmeh prepričava.

Banduka se nadovezao pričom iz Indije: „Sećam se jedne scene kada sam bio u Indiji, u Vranasiju, svetom gradu. Ide krava i ona u pokretu kreće da piški, zena prilazi i gura ruke da ih opere tom svetom vodom.“

Na putovanjima se dešavaju lepe, ali nekada naporne i pomalo bizarne priče. „Naravno, nije svako za to, nije svako spreman da radi neke ekstremnije stvari od dolaska u hotel, ali postoji velika grupa ljudi koja bi zelela to da radi, ali ne zna odakle da počne. Kod nas to nije toliko popularizovano.“ Žele da pokažu ljudima gde mogu da otputuju, samim tim, da inspirišu i pokažu da postoje i druga mesta osim Kopaonika i Zlatibora.

Ističu da je cilj Mladih Nomada prkazivanje drugih lokacija, ali na način da treba da ih održavaš. „Tu smo da pokažemo opremu i osnovne stvari za te akcije. Da pokažemo da ti ne treba puno, ali neke osnovne stvari treba da imaš. Planiramo da učestvujemo u nekim ekološkim akcijama. Uglavnom, cilj je neko osvešćivanje ljudi da ne moraš sa mnogo para i truda da proživiš nešto mnogo lepo.“

Trenutno su u potrazi za kombijem koji planiraju da kupe do leta, kako bi napravili kuću na točkovima. „To će nam dati dodatnu pokretljivost i vetar u ledja za duže akcije.”

Kako je sunce polako krenulo da zalazi, tako smo i mi privodili ovaj zanimljiv razgovor kraju. Od Kaje i Banduke naučili smo da na putovanja gledamo na drugačiji način, da superlepak i dobar nož mogu da ti spasu život. Pre svega, da ti za putovanje nije potrebno mnogo novca, već inicijativa. I da ne zaboravimo da za sobom ostavimo prirodu čistu.  

Fotografije: Privatna arhiva Mladih Nomada

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!