fbpx

Mladi žele da glasaju, ali ne veruju u značaj izbora

Demokratija je zasnovana na ideji da svi građani mogu slobodno i jednako da učestvuju u političkom životu, ali zbog čega onda mladi odbijaju da u njemu učestvuju?
Autor/ka Anđela Đukić

28. June 2020

Opšte pravo glasa u Srbiji uvedeno je 1888. godine, po ustavu koji je usvojila Velika narodna skupština, a važilo je za sve muškarce starije od 21 godine, koji plaćaju najmanje 15 dinara poreza godišnje, dok su žene pravo glasa dobile znatno kasnije. Iako su Jugoslaviji i Srbiji formalno dobile pravo glasa Ustavom FNRJ 1946, odnosno Ustavom Narodne Republike Srbije iz 1947. godine, žene su tek ustavom iz 1990. godine i praktično mogle da ostvaruju to svoje pravo, jer su principi građanske demokratije i višestranačja počeli da važe tek od Ustava 1990. godine.

Danas svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (iz Ustava Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 98/2006).

U novijoj istoriji politička participacija mladih najčešće se u javnosti povezivala sa učestvovanjem na protestima. Od devedesetih do danas mladi su najglasniji bili na ulicama – što je često negativno konotirano u medijima.

U jeku izborne kampanje koja je trajala doskora, zanimali su nas odgovori na pitanja: Šta mladi misle o trenutnoj političkoj situaciji? Koliko su informisani o političkim dešavanjima? Da li se pronalaze u obećanjima političara? I na kraju, da li glasaju?

Kako bismo pokušali da odgovorimo na ova pitanja udružili smo glasove mladih i razmišljanja ljudi koji prate, tumače i bave se pitanjima koja su žnačajna za mlade i njihovo izborno pravo. Oni su: politikolog Boban Stojanović, koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava Nevena Nikolić i direktorka CRTE Vukosava Crnjanski.

Mladi u izbornoj kampanji

Pred prošlonedeljne izbore Krovna organizacija mladih sprovela je monitoring izborne kampanje. Podaci do kojih je Krovna organizacija mladih Srbije došla, govore da na izbornim listama imamo 580 mladih kandidata od ukupno 3419, što statistički predstavlja 17% od ukupnog broja kandidata.

Prema njihovom istraživanju, tokom trajanja kampanje svi akteri obratili su se mladima 123 puta. Od ukupno 21 izborne liste samo se 9 obratilo mladima. Pri obraćanju mladima, politički akteri, naveli su samo 14 konkretnih rešenja i mera i 34 obećanja upućena mladima.

Fotografija: Stefan Knežević

U prilog ovim brojkama ide i istraživanje koje je Krovna organizacija mladih sprovela među mladima, kako bi ispitali odnos prema politici, izborima, pravu glasa. Istraživanje je otkrilo da čak 52,6 odsto mladih uopšte ne prati izbornu kampanju, dok 82 odsto njih smatra da im se političari ne obraćaju, a 88 odsto njih smatra da problemi mladih nisu zastupljeni u medijima.

Na ove podatke nadovezuje se i kratka anketa koju je Oblakoder sproveo među studentima pred prošlonedeljne izbore, na ulicama Beograda: 11 od 12 mladih reklo je kako je do sada izlazilo na izbore, međutim, kada su upitani da li će izaći na predstojeće izbore najviše ispitanika je reklo da neće, zatim da će izaći jer je to naša dužnost i na kraju, da još uvek nisu odlučili. Pitali smo mlade i da li smatraju da je glasanje dobar metod političke participacije, na šta je 10 od 12 ispitanika odgovorilo potvrdno. Ipak, više od polovine ističe kako u našoj zemlji situacije nije idealna po tom pitanju.

Među odgovorima onih koji izlaze na glasanje, ističe se kako izlaze na glasanje jer je to naša građanska dužnost.

Za početak, pitamo se, šta su naša prava, a šta obaveze?

Zašto je glasanje naše pravo, a ne obaveza?

„Ustav Srbije proklamuje narodnu suverenost i opšte i jednako biračko pravo (čl. 2 i 52). Građanin, odnosno građanka koji/ja je napunio/la 18 godina života i ima poslovnu sposobnost, ima pravo da bira i da bude biran, odnosno birana u državne organe (čl. 52, st. 1). Izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično (čl. 52). Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građane i građanke da glasaju, da ih poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njih traži da se izjasne za koga su glasali, odnosno nisu glasali. Zaključak je dakle da je izborno pravo, baš to, pravo i da mi imamo pravo da nijedna politička ponuda u trenutku kada se izborni proces realizuje bude naš izbor ”, objašnjava Nevena Nikolić.

Nevena Nikolić

Zanimljiv je podatak da se u pojedinim evropskim zemljama i starosna granica za glasanje spustila na 16 godina. Prva država van Evrope koja je starosnu granicu za izlazak na birališta spustila ispod 18 godina bila je Nikaragva, koja je aktivno biračko pravo mladima sa navršenih 16 godina života dala još 1984. godine. Sledi Brazil. U Evropi je prva bila Estonija. Slede: Kanada, Novi Zeland, Argentinakao i 19 država u Sjedinjenim Američkim Državama. Švajcarska i Nemačka spustile su starosnu granicu za glasanje na lokalnim izborima na 16 godina, dok je Austrija, kao prva zemlja u Evropskoj uniji, mladima koji su napunili 16 godina omogućila da glasaju na izborima na svim nivoima. U decembru 2019. godine u Skupštinu Srbije dospeo je predlog predsednika Zelene stranke, Gorana Čabrade, o smanjivanje starosne granice. S obzirom na trenutan odnos mladih u Srbiji prema glasanju, otvara se pitanje – da li bi ovakva promena bila delotvorna ili bi otvorila vrata većoj manipulaciji odluka mladih?

„Ja sam iskreno protivnik te inicijative. Mislim da u tom dobu mladi još nisu dovoljno obrazovani i informisani. Prvi korak te inicijative bi morala da bude reforma obrazovnih programa, pre svega Građanskog vaspitanja i Ustava i prava građana, a tek onda spuštanje granice za glasanje. Možda bi imalo smisla razmisliti o toj inicijativi za npr. lokalne izbore, ali bi i tu prvo trebalo reformisati izborno zakonodavstvo, uvesti direktno glasanje i pre svega odvojiti lokalne od parlamentarnih izbora. Na taj način bismo sve, a posebno mlade učili demokratiji i učili učešću u odlučivanju i mogućnosti da se aktivno deluje na političke procese”, naglašava Boban Stojanović.

Boban Stojanović, Fotografija: Krik.rs

Kome se obraćaju političari?

Mladi se najčešće informišu preko interneta, o čemu svedoče i rezultati Oblakoderove ankete o mladima i medijima. Učesnici ankete čija je prosečna starost 25 godina kada se kaže „mediji prvo pomisle na onlajn portale, a zatim na televiziju i štampu. Ipak, u političkim kampanjama kod nas najmoćnije sredstvo komunikacije sa glasačima je i dalje televizija.

„Televizija je i dalje dominantan medij u Srbiji ukoliko posmatramo celokupnu populaciju. Po broju sati provedenih ispred TV-a, Srbija je u svetskom vrhu. Ipak, kao što podaci na koje se pozivate pokazuju, mladi se uglavnom informišu na internetu, posebno putem društvenih mreža. Današnji mladi su generacija tzv. digitalnih urođenika. Oni mnogo bolje od starijih razumeju logiku komunikacije u digitalnom ambijentu. U našim istraživanjima se sve veći broj ljudi izjašnjava nezainteresovanim za politiku. Mladi u tome prednjače. Politika je na lošem glasu, jer je uglavnom poistovećujemo s demagogijom. Prirodno je da mlade ne privlače demagozi ”, ističe Vukosava Crnjanski.

Vukosava Crnjanski, Fotografija: EWB

Jedna od dominantnih tema današnjice u našoj zemlji jeste fenomen „odliva mozgova”, koji se često koristi i u izbornoj kampanji. Boban Stojanović govori zbog čega je ovo problematično.

„Važno je staviti fokus na mlade iz više razloga. Prvi je taj što sve više mladih želi da ode iz zemlje ili aktivno radi na tome i ako ne dobiju neku nadu da će se ovde nešto promeniti na bolje u bliskoj budućnosti, suočićemo se sa ozbiljnim demografskim problemima. Mladima je politika u velikom delu ogađena, a političari verovatno znaju da mlade nije lako zloupotrebiti, pa ih onda izbegavaju kao ciljnu kategoriju iako skoro šestinu birača čine upravo mlade osobe do 30 godina”, kaže Boban Stojanović.

Mladi iz osetljivih grupa i glasanje

U Nultom izveštaju o pravima mladih 2019. godine ističe se kako Mlade osobe sa invaliditetom u Srbiji nailaze na barijere u ostvarivanju svojih prava i sloboda. Tada je preporučeno da svaka politička partija ima dokument kojim se određuju procedure kojima se dostiže pristupačnost partijskih objekata, informacija i komunikacije, kao i važnost procene pristupačnosti svakog objekta u kome se organizuje glasanje. Važno je da napomenemo i kako mlade osobe čine 20 odsto populacije osoba sa invaliditetom.

„Ne smemo zaboraviti da mladi nisu homogena grupa. Iako je mladost starosna kategorija, među mladima ima onih koji se suočavaju sa različitim barijerama i koji su osetljiviji od svojih vršnjaka iz većinske populcije. U kampanji nije bilo prepoznavanja ove raznolikosti, obraćanja posebno različitim osetljivim grupama mladih, pa su oni u većem riziku da ne iskoriste svoje pravo da glasaju. Oni su već skrajnuti na marginu društva i da bi iskoristili mogućnost biranja potrebno ih je dodatno motivisati i pružiti im podršku – kao što je pristupačno glasačko mesto, korišćenje asistivne tehnologije tokom glasanja i dr.” dodaje Nevena Nikolić.

Višestruka osetljivost prisutna je i u slučaju mladih koji pripadaju nekoj od nacionalnih manjina u Srbiji. Jedna od preporuka u Nultom izveštaju bila je i da se nacionalni saveti usresrede na saradnju sa omladinskim organizacijama, studentskim udruženjima i drugim strukturama na lokalnom nivou.

Političko učešće mladih

U Oblakoderovoj anketi, ispitanici, mahom studenti Univerziteta u Beogradu, upitani su za mišljenje o prisutvu mladih ljudi na trenutnoj političkoj sceni. 11 od 12 mladih dalo je negativan odgovor, uz napomene kako su mladi nevidljivi, osim eventualno na lokalnom nivou.

Šta oni misle o političkoj sceni?

Kao što vidimo ljudi se ne menjaju. Svi koji su bili dosad i dalje su tu, samo se vrte u krug i menjaju imena. (Iris, 25)

Zanimljivo je kako je čest stav da se ništa neće promeniti čak i ako mladima bude pružena prilika.

Ima mladih u politici, ali će i oni postati deo sistema. Mislim da neće doneti nikakav napredak jer je pozadina takva. (Jelena, 24)

„Tako je bilo do sada i veliki broj partija je krenuo sa promocijom mladih ljudi. S jedne strane zbog pomenutih problema odlaska mladih, pa žele da pokažu da je to cilj njihove partije – da zadrže mlade u Srbiji, a na ovim izborima statistika pokazuje da je skoro 17% mladih kandidata na listama. U velikom broju slučajeva su oni dominantni u drugoj polovini izbornih lista, ali možemo očekivati veći broj mladih u Narodnoj skupštini. Koliko će se oni boriti za svoje vršnjake i interese mladih ostaje da vidimo, ali iskustvo do sada je pokazivalo, a što je posledica izbornog sistema i toga da su narodni poslanici u stvari partijski poslanici, a ne predstavnici građana – da ne možemo očekivati ni neke bolje politike za mlade. Ima sve više mladih ljudi i u opoziciji i oni su meni neka nada da će uspeti prvo iznutra (unutar svojih stranaka), a onda i u političkoj borbi da iskreiraju nekakve nove političke odnose i da se bore za bolje sutra. Nadam se da ne grešim, ali voleo bih da mi mladi koji uđu u parlament dokažu da su drugačiji i da će stvarati bolje okruženje za sve, a posebno za mlade”, objašnjava Boban Stojanović.

Vukosava Crnjasnski ističe kako u timu Crte ima mnogo mladih, i to ne samo kao volontera. Bar polovinu stalnih pozicija zauzimaju devojke i momci između 20 i 30 godina, koji jako doprinose dinamičnosti i svežini perspektiva. Mnogi u Crti nalaze prvi „pravi posao”, i tu stiču važna iskustva, veštine i znanja za dalji profesionalni i lični razvoj.

„Obično nove kadrove nalazimo među onima koje smo upoznali kao volontere na nekom od naših programa. Nema mnogo mesta na kojima mladi mogu da se osposobe za angažman u politici ili aktivizmu, uopšte, za kreiranje društvenih promena do kojih im je stalo. Zbog toga već godinama realizujemo Akademiju demokratije, kao program koji pruža razna praktična znanja – kako isplanirati i napisati projekat, brif za javnu politiku, kako smisliti efektnu i jasnu poruku, spremiti se za javni nastup… Na Akademiji se polaznici, između ostalog, uče i dijalogu i argumentovanoj raspravi s neistomišljenicima, jer ona okuplja mlade ljude različitih političkih uverenja”, dodaje Vukosava Crnjanski.

Nemamo za koga da glasamo?

U anketi koju je Oblakoder sproveo pre izbora, većina ispitanika isticala je kako ne zna za koga će da glasa, bez obzira na to da li izlaze ili ne na izbore. Odgovori se nadovezuju na postojeća istraživanja. Pitali smo naše sagovornike da prokomentarišu ovakav stav omladine pred izbore:

„To je potpuno očekivan odgovor velike većine mladih upravo iz razloga jer im se niko ne obraća. Tužno je što je tako, ali takva je naša realnost. Sa druge strane, u političkim sistemima koji nisu demokratski kakav je Srbija (već smo jedan tip hibridnog režima, tzv. takmičarski autoritarizam), pitanje je i da li bilo ko od nas ima za koga da glasa i da li vidi bilo kakvu vrednost svog glasa. Kada izbori prestanu da budu takmičarski, neizvesni i stvarna borba za birače – već se unapred zna pobednik, a dodatno jedan deo opozicije zbog toga i ne želi da učestvuje na njima, onda znate da su izbori sve sem praznika demokratije i dana u kome odlučujete o nečemu. Tako da ne mogu da zamerim mladima na takvom stavu, ali da – u demokratijama, izlazak na izbore bi trebalo da bude osećaj zadovoljstva što učestvujete u demokratskom procesu i vaš doprinos tome ”, ističe Boban Stojanović.

Fotografija: Stefan Knežević

„Ukoliko su mladi doneli informisanu odluku koja će time rezultirati, moja uloga kao predstavnika omladinske radnice je da ih u takvom izboru podržim. Kažem, ukoliko je to odluka koja je rezultat praćenja okruženja, praćenja političkih poruka, ukoliko nisu prepoznali teme koje su njima bitne u aktuelnoh političkoj ponudi itd. Kod mladih ljudi je duboko usađeno uverenje da oni ne mogu da utiču na donošenje odluka koje se njih tiču, da se instrumentalizovani, uključeni „po potrebi”. Na ruku ne ide i to što vide probleme svojih najbližih srodnika i srodnica, ljudi koje cene, vide potrebu za koketiranjem sa različitim političkim opcijama i odlučuju da ne budu deo toga”, dodaje Nevena Nikolić.

„Ima oko 200 hiljada mladih koji će na predstojećim izborima prvi put imati pravo glasa. To je potencijalno ozbiljna društvena snaga, ali neko bi morao da artikuliše interese mladih i da ponudi politiku koja ih zadovoljava. Političarima je, izgleda, ipak lakše da se obraćaju onim delovima društva koji se lakše primaju na demagogiju – okoštale fraze, nerealna obećanja, providne spinove…”, ističe Vukosava Crnjanski.

Mladima je potrebna pomoć, to ne smemo da zaboravimo. Nevena Nikolić navodi kako oni koji rade sa mladima i za mlade treba da usmeravaju mlade na to da ne vide izbore kao jedini mehanizam koji može voditi promenama njihovog okruženja, jer smo onda u riziku koja ih može odvesti u hroničnu apatiju. Mladima je potreban osećaj bezbednosti u planiranju sutrašnjeg dana, uvažavanje njihovih razvojnih potreba, prepoznavanje da su na početku i verujte mi vrlo dobro umeju da prepoznaju dobru nameru, koja ih motiviše na dalje akcije.

Rezultati navedenih anketa ukazuju na to da se mladi u političkom životu osećaju zapostavljeno. Dominantno je negativno viđenje trenutne političke situacije i opšta nezainteresovansot usled, kako najčešće navode, nepostojanja različitih političkih opcija i ponavljanja istih političkih kalupa. Važno je obratiti pažnju na ove brojke i oslušnuti glas omladine. Nije dovoljno isticati koliko je značajno izaći na izbore, važno je da se ukaže na značaj mladih svakoga dana.

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *