Monitoring izborne kampanje: Obećanja neće promeniti položaj mladih

Da li su mladi dovoljno zastupljeni u izbornoj kampanji?
Autor/ka Marija Milić

18. June 2020

Krovna organizacija mladih Srbije predstavila je izveštaj monitoringa izborne kampanje i kampanje bojkota 2020. na današnjoj konferenciji u Medija Centru.

Na konferenciji je iznet presek istraživanja o izbornoj kampanji koji govori o mladima i njihovoj zastupljenosti na političkoj sceni u Srbiji. Unapređenje položaja mladih u Srbiji, fokus je ovog monitoringa.

Vizual: KOMS

Mladi istraživači i istraživačice svakodnevno su pratili koji su problemi mladih: da li su predložene konkretne mere ili su samo data opšta obećanja, ko komunicira sa mladima i u kojoj meri su mladi politički akteri kampanje?

Monitoring je sprovođen od samog početka kampanje, odnosno, od zvaničnog proglašenja izbornih lista. Istraživači su putem onlajn portala, dnevnih novina, zvaničnih sajtova političkih partija i društvenih mreža, pratili oglašavanje izbornih aktera.

Podaci do kojih je Krovna organizacija mladih Srbije došla, govore da na izbornim listama imamo 580 mladih kandidata od ukupno 3419, što statistički predstavlja 17 % od ukupnog broja kandidata. U celokupnom periodu kampanje svi akteri obratili su se mladima 123 puta.  Od ukupno 21 izborne liste samo se 9 obratilo mladima, dok se svega 75 različitih osoba usmerilo na mlade u ovoj kampanji.

Pri obraćanju mladima, politički akteri, naveli su samo 14 konkretnih rešenja i mera i 34 obećanja upućena mladima.

Najviše obraćanja mladima uputila je Srpska napredna stranka (47) zatim, kampanja Bojkot (23), SPS-JS (22), Metla (12), Srpska radikalna stranka (5), Zavetnici (5).

Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS-a, izneo je zaključak o rezultatima ove kampanje, rekavši: „Mladi uprkos svim izazovima sa kojima se suočavaju, nisu bili u fokusu. Možemo da zaključimo da je u ovim obraćanjima bilo još manje konkretnih rešenja, nešto više obećanja, na osnovu čega zaključujemo da političari opet nisu pomogli mladima.”

S jedne strane, akteri jasno prepoznaju probleme mladih, a to su: loši uslovi pri zapošljavanju, skupo obrazovanje, odlazak mladih iz zemlje, participacija, odnosno učešće mladih u donošenju odluka. Đorđević ističe da, „s druge strane, nije ponuđeno nikakvo konkretno rešenje, sve stoji u opštim pričama i obećanjima, odatle dolazi i taj jaz da mladi ne veruju političarima, institucijama i ne vide da im se bilo ko obraća. Tu leži ključ zašto mladi ne glasaju.”

Krovna organizacija mladih Srbije uputila je političkim partijama otvoreno pismo, kako bi im skrenula pažnju na rezultate do kojih su došli ovim istraživanjem.

Treba napomenuti da smo do sada u parlamentu imali četiri osobe koje reprezentuju 17% mladog stanovništva (od 15 do 30 godina), mladi su suštinski bili isključeni iz institucija. Ove liste nam daju za pravo da očekujemo više mladih u parlamentu.

Ono što je na tribini istaknuto kao važno je da mladi ljudi zajedno sarađuju na unapređenju položaja mladih, da pokušaju da prevaziđu stranačke prepreke. Jedino tako mogu da prebrode ovo što se sada dešava.

KOMS je na početku izborne kampanje pozvao sve političke subjekte da u fokus stave mlade, s obzirom na izazove i probleme sa kojima se suočavaju. Zahtevao je da mladi više budu deo političkih procesa i budu uključeni u procesima donošenja odluka.

Naslovna fotografija: Srefan Knežević

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?