fbpx

Mrs. America: koliko traje borba za ravnopravnost?

Ukoliko vas zanima politička borba u Americi između dva suprotna shvatanja mesta žene u društvu, upakovana  u odličan scenario, glumu i kostime, a uz to uživate atmosferi 70-ih godina prošlog veka – nema sumnje da će vas Mrs. America osvojiti!

16. June 2020

Mrs. America (iliti Gospođa Amerika) je američka mini-serija, premijerno prikazana 15. aprila ove godine na Hulu kanalu, u produkciji FX mreže. Rađena prema istinitim događajima, serija prati dešavanja u Sjedinjenim Državama 70-tih godina prošlog veka, kada je trajala borba za ratifikaciju predloženog Amandmana o jednakim pravima (ERA – Equal Rights Amandment). U vreme drugog talasa američkog feminizma, ovaj pokret se zalagao za to da neki od njegovih ključnih ciljeva (prvenstveno politička i pravna jednakost muškaraca i žena) nađu svoje mesto i u zakonodavnoj formi.

Ukoliko vas zanima politička borba u Americi između dva suprotna shvatanja mesta žene u društvu, upakovana  u odličan scenario, glumu i kostime, a uz to uživate atmosferi 70-ih godina prošlog veka – nema sumnje da će vas Mrs. America osvojiti!

Serija se sastoji od 9 epizoda, od kojih svaka prati po jednu junakinju priče. U prvoj epizodi posmatramo Filis Šlafli, konzervativnu aktivistkinju, po kojoj je serija nazvana zove Mrs. America i koju tumači Kejt Blančet. Upravo tada počinje blagi zaokret u desno po pitanju feminizma i prava žena.

Radnja serije otpočinje Filisinim političkim uključivanjem u borbu protiv ratifikacije Amandmana o jednakim pravima (ERA), kako on ne bi stupio na snagu u Sjedinjenim Državama. Njen razlog? Izuzetno je konzervativno, tradicionalno nastrojena i smatra da u amandmanu koji preti da bude usvojen postoje naznake kako će žene preuzeti na sebe sve muške uloge – čak je išla toliko daleko da je smatrala (i druge žene u to uverevala) kako bi žene mogle biti mobilisane na front, jer se u to vreme odvijao Vijetnamski rat.  Zagovarala je mišljenje da bi žena trebalo da se ponosi time da bude domaćica, brine o deci i kući, jer je bila ubeđena u to da je američka žena najprivilegovanije biće na planeti. Ona ne bi trebalo da strahuje od mogućnosti da, pored svega toga, još bude primorana da radi ili pak da bi prilikom razvoda mogla izgubiti zaštitu, u slučaju ratifikacije Amandmana o jednakim pravima. U magazinu Refinery29, Šlafli je čak okarakterisana kao „najomraženija konzervativna politička sila u novijoj američkoj istoriji“. Njena vizija idealnog društva ne podudara se sa suprotnom stranom protiv koje se bori, čija je vizija idealnog društva drugačija: ravnopravnost polova, pravo na abortus, samostalan život, slobodu i identitet.

Na suprotnoj strani nalazile su se feminističke grupacije, koje su se zalagale za ratifikaciju ERA dokumenta. U ovim grupacijama, bilo je žena različitih profila i političkih uverenja, sa različitih strana političkog spektra – desno, levo, centar. Kao zagovornice prava žena i feministkinje, pojavljuju se Glorija Stajnem, popularna novinarka iz Njujork magazina koja se zalagala za proširivanje prava ženama, kao i reproduktivnog prava; Beti Fridan, autorka knjige „Ženska mistika“ (The Feminine Mystique); Bela Abzug ili Širli Čizholm, prva afroamerikanka koja se, među predsedničkim kandidatima demokrata, kandidovala za predsedničko mesto.

Rouz Bern u ulozi Glorije Stajnem

Zahvaljujući iznetim stavovima Filis Šlafli i njenih istomišljenica, vidi se koliko je perspektiva i ugao gledanja na određene važne činjenice promenljiva. Kako se Amandman sastojao iz samo 3 člana, nije ni čudo što je mogao biti podložno tlo za različita tumačenja.

Politička borba između profeministički i konzervativno nastrojenih ženskih grupacija je trajala čitavu deceniju. Kada se približila godina 1979. koja je označavala krajnji rok za ratifikaciju Amandmana u 38 zemalja, a on je bio priznat u samo 30 zemalja (5 njih je povuklo priznanje) – postalo je jasno ko dobija, a ko gubi. Ipak, činjenica je da ova serija važnost usmerava ka samom procesu koji se odvijao u američkom društvu, a ne toliko ka njegovom ishodu.

Margo Martindejl i Rouz Bern kao Bela Abzug i Glorija Stajnem

Međutim, na kraju ostaje i pitanje: da li je zaista Filis Šlafli bila antifeministkinja? U svom radu, ona se ipak na neki način bavila zaštitom žena i njihovih prava. Druga je priča to što je njena ideja savršenog života za američku ženu bila drugačija od one kakvu su imale njene protivnice. Scena koja se odigrala već u prvoj epizodi kada Filis prisustvuje sastanku, gde očekuje da će njeno mišljenje o SALT sporazumu (pregovori između SSSR-a i SAD-a oko ograničenja proizvodnje nuklearnog oružja) biti uvaženo, doživljava poniženje. Iako ona to ne želi da prizna čak ni sebi – ono je vrlo očigledno. I pored toga što je na tom sastanku jedna od najbolje upućenih u tematiku nacionalne odbrane, jedan od prisutnih muškaraca je zamolio da piše beleške sa sastanka jer je jedina žena u prostoriji.

Jedno je sigurno, Filis je bila izuzetno inteligentna i osvešćena žena, koja je prihvatila „muška“ pravila igre i upravo se njima i vodila. Otvorena je tema za polemisanje o tome da li je i nju progutalo ono protiv čega se borila, i da li je i sama nekad bila meta nepoštovanja zbog pola kojem pripada.

Ipak je na kraju važno naglasiti činjenicu da su se obe grupacije (feministička i konzervativna struja) izuzetno borbeno zalagale za svoje stavove. To što je jedna strana u datom vremenskom periodu pobedila, a druga izgubila, više svedoči o tome da su se velike odluke donosile od strane muškaraca, nego o samoj količini truda uloženoj za prihvatanje ili odbacivanje Amandmana o jednakim pravima. Nije teško pogoditi koja je od ove dve strane propagirala prihvatljiviju opciju iz muškog ugla gledanja – da li patrijarhalna i tradicionalna ili liberalna, feministički nastrojena strana?

Autorka teksta: Danijela Nikolić

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *