fbpx

Muharem Bazdulj: Kada bi danas neko o ženama pisao kao Aristotel, taj bi bio primitivna budala

Dobronamijeran čitalac je svaki čitalac koji ima neko predznanje o delu koje konzumira. Kao što prepoznaješ, na primer, format knjige koju držiš, da li je kvadratnog ili pravougaonog oblika. To je i pitanje opšte kulture, svest o kontekstu, objašnjava Bazdulj.

22. May 2018

Muharem Bazdulj o razumevanju značaja konteksta pri tumačenju umetničke slobode

U vremenu kada isuviše često dolazi do slučajnih i dobronamernih grešaka, veoma je važno praviti razliku između političke nekorektnosti i stilske figure. Treba samo pogledati, primera radi, sekciju „Budi danas pametan’’ dnevnog lista Danas i komentare na sadržaj te rubrike: na društvenim mrežama naišli smo na niz negativnih komentara na citate Adolfa Hitlera ili Karla Marksa, u trenutku kada je autor te rubrike pokušao da nas uputi na kontekst kako su te misli nastajale. Kako biti otvoren čitalac koji neće odmah pomisliti na najgore, već ostaviti i prostora i za umetničku slobodu, zanimljive i krajnje upotrebljive odgovore dao je pesnik, romansijer i novinar Muharem Bazdulj.

„Dobronamijeran čitalac je svaki čitalac koji ima neko predznanje o delu koje konzumira. Kao što prepoznaješ, na primer, format knjige koju držiš, da li je kvadratnog ili pravougaonog oblika. To je i pitanje opšte kulture, svest o kontekstu“, na početku našeg razgovora objašnjava Bazdulj.

Možemo li onda reći da je svest o kontekstu ključna?

Muharem Bazdulj: Tako je. Vrlo je bitno biti svestan hronološkog, dnevnopolitičkog, kao i istorijskog konteksta. Uzmimo Aristotela na primjer. Jedna je stvar posmatrati i tumačiti kako je on pisao, recimo, o ženama, kada smo svjesni svakog konteskta i okolnosti u kojima je ta misao nastajala. Kada bi neko u današnje vrijeme pisao o ženama na način na koji je to radio Aristotel, on bi svakako bio primitivna budala. Ili – nije isto da li govorimo o položaju žena u Saudijskoj Arabiji ili Americi. To je pitanje i obrazovanja, takođe.

Veliki broj medija ima rubriku u kojoj objavljuju pojedinačne citate književnika, filozofa… Po komentarima na Internetu vidimo onda da se taj citat odmah inputira autoru kao njegovo autentično mišljenje ili stav.

To je strašno opasno…

Na primer, Marksov citat o religiji kao opijumu za mase.

Tu imaš i onu jednu rečenicu koja je najpripisivanija Andriću, ono, „Bosna je zemlja mržnje“. Kao prvo, to nije rečenica koju je građanska ličnost Ivo Andrić bilo kome rekao, to je rečenica koju u pripovetki „Pismo iz 1920.godine“ izgovara fiktivni lik, Maks Levenfeld, on je, zapravo, ispisuje u pismu prijatelju. Već sam ovo jednom rekao u nekom intervjuu, to je isto kao kad kažete da je Agata Kristi ubica. Ona je kreirala na desetine likova koji su ubice, ali ona time sigurno ne poziva ljude na ubistvo. Ivo Andrić je kreirao jednog lika koji ima svoj geopolitički stav, koji se čak i unutar te pripovetke relativizuje.

Na taj način se često nenamerno ugrožava nečiji integritet?

Možda je ova moja ilustracija bila i malo radikalna, ali ovo je odlično pitanje, vrlo bitno pitanje. Vađenje jedne rečenice je naročito opasno. Čak i ako se radi o nekom intervjuu, direktnom istupu… Čak i u sudskom postupku, to nikako ne bi smelo da se radi, a kamoli u okviru neke intelektualne rasprave, ili, što je najopasnije, javne rasprave.

A javnost činimo svi – pogotovo u vreme kada smo svi toliko povezani internetom. Kako bismo bolje upoznali neku izjavu ili čitavo delo koje nam izgleda uvredljivo – hajde da uložimo makar i mali napor i istražimo njegovu kontekstualnu pozadinu i probamo da razumemo „odakle autor dolazi“. Iznenadili bismo se koliko svet i javno mnjenje nisu.

Pratite nas na:

0 Comments