fbpx

Muzika iz spavaće sobe - intervju sa Goranom Štrbom iz projekta Tankman

Muzika iz spavaće sobe: izraz međuljudske tihe patnje

Od kad gitara može da se kupi za sto evra, a pogotovo od kako postoji verovatno deset hiljada kanala za učenje sviranja instrumenta na Jutjubu, stvaranje muzike je drastično dostupnije mnogo većem broju ljudi. San da se postane novi Hendriks ili Bob Dilan lako se proda a još lakše napusti. Čini se da u svakom drugom domaćinstvu bar jedna gitara kupi prašinu.

Goran Štrbo

Međutim, tako se mnogo češće javlja i fenomen „muzičara iz spavaće sobe“ – ljudi koji iz čiste ljubavi prema stvaranju i muzici, u pauzama od „stvarnog života“, sami za sebe obrađuju tuđu i pišu sopstvenu muziku. Najčešće ona ostaje podeljena samo sa kućnom mačkom i komšijom iz stana pored.

Iako je Goran Štrbo EP za projekat Tankman pisao u takvoj atmosferi, on nije samo „heroj iz spavaće sobe“. Prisutan je na sceni više od deset godina sa bendom Went u kojem svira gitaru, u proteklih par godina svira u bendu The End is Near, kao i u projektu Telegram.

Intimni i introvertni tekstovi praćeni nenametljivom i sa ukusom odsviranom pratnjom konačno će biti pušteni u javnost na CD-u „Opportunities on Hold“. EP će takođe biti dostupan za besplatno skidanje u elektronskoj formi. Razgovarao sam sa njim par dana pre nego što će krenuti na, kako kaže, „mini vojvođansku“ turneju na kojoj će promovisati materijal. U okviru turneje će posetiti Novi Sad, u petak 21. 9. u klubu Dom b-612, i Suboticu, u subotu 22.9. u klubu Mladost. Turneju će završiti u Beogradu u klubu Sprat, u nedelju 23. 9.

Kada si počeo da sviraš, a od kada traje projekat Tankman?

Muzikom sam počeo da se bavim u srednjoj školi, znači krajem šezdesetih... (smeh) Prvo me je interesovao domaći new wave, onda pank, a onda smo 2005. osnovali bend Went i od tada sviram sa njima. Pesme za Tankman, koji je moj autorski projekat, pišem protekle 3-4 godine, možda malo jače. Godinama unazad se svodio na mene i gitaru u mojoj spavaćoj sobi, a kao pravi početak uzimam trenutak u kojem sam počeo sa drugim muzičarima da izvodim te pesme pred drugim ljudima.

Sa kojim bi se izvođačima uporedio?

To je jako teško pitanje. Mislim da se još uvek nisam dovoljno udubio u sopstvenu muziku da bih mogao spolja da je sagledam i da kažem na šta i na koga mi liči. Za to je potrebno baviti se sopstvenom muzikom na poseban način, a ne samo stvarati je. Uz to, projekat je relativno nov, pa se teško i nađe referenca. Kao najbližu stvar mogu da navedem neke autore čije pesme obrađujem i čija se muzika dobro uklapa u moj set – Damijen Džurado, Rajan Adams... Dakle, neka vrsta amerikana kantautora.

Odakle ime?

Jako mi se sviđa estetika stripa Tank Girl. Tek kasnije sam shvatio da je Tank Man ime i čoveka sa čuvene fotografije koji zaustavlja tenkove na Tjenanmen trgu u Pekingu. Bavim se i fotografijom, a ta slika je uvek ostavljala veoma jak utisak na mene – nonšalantnost malog čoveka koji sa kesama u rukama zaustavlja kolonu tenkova. Verovatno su zato i stali. Da je izašao sa molotovljevim koktelom u jednoj ruci i smartfonom u drugoj, kao današnji aktivisti, odmah bi bio upucan. Ovako ga je tajna služba ubrzo „odvela“, ali je fotografija postala istorijski kliše za pobunu malih ljudi.

A ime EP-a, „Opportunities on Hold“?

U kom smeru bih mogao da pošaljem svoj život? Da li da ostanem ili da idem u inostranstvo, da li da se bavim muzikom ili da nađem „stvarni posao“? To su sve bile prilike na čekanju, dok sam pisao pesme bio sam vrlo nesiguran po tim pitanjima.

Imao sam potrebu da podelim to sa ljudima, da izađem iz spavaće sobe. Napravio sam koncept oko toga. Hteo sam da pokažem da tekstovi koji su bili introvertni  i intimni imaju mnogo više da kažu i da se u njima može naći nešto lepo i pozitivno. I ja sam posle nekoliko godina počeo da interpretiram tekstove drugačije, a ubuduće ću praviti muziku sa nekom drugom tematikom.

Uglavnom se u tekstovima bavim međuljudskim odnosima – kako se ja odnosim prema bližnjima, kako vidim da se ljudi ponašaju  jedni prema drugima... To su neke međuljudske tihe patnje, pesme o antiherojima koji pokušavaju da plivaju u moru nesporazuma i nesigurnosti.

Mislim da smo na kraju svi pomalo takvi i ko to sebi prizna, pronaći će se u tim tekstovima.

Na kraju si odlučio da ostaneš ovde i pronašao balans između muzike i „stvarnog posla“...

Muzika je prvi životni poziv u srcu, a u praksi sam završio novinarstvo na FPN. Sada se bavim digitalnim marketingom. Puno mojih prijatelja se odlučilo da ostane direktno u muzici, ali ja sam u jednom trenutku morao da donesem odluku da nađem posao. Uspostavio sam neki balans.

Gde je tačno tačka tog balansa ne znaš dok ne probaš. A nije to ni tako strašno koliko ljudi misle, nije kao da bežim sa posla da bih svirao. Nađe se vremena za sve.

Na EP-u se ističe pesma „Hardwired“. Koju si temu u njoj obradio?

Nju sam poslednju pisao, možda je zato i najkompletnija. Zanimljivo je da je Metalika skoro u isto vreme izbacila singl pod istim nazivom, ali neka ih, dobra im je pesma.

Hardwired je metafora – neraskidiva veza između ljudi. Ljubavna, prijateljska, porodična... Kad je nešto „hardwired“, tu više nema izbora – u tome si i to je to. Problem je to što te veze uopšte ne moraju da budu dvosmerne...

Šta mogu ljudi da očekuju na koncertima?

Rado sviram u Novom Sadu i u Subotici, tu sam puno puta svirao, puno puta slušao druge muzičare i stekao puno prijatelja. U Beogradu ćemo, kao već uvežbana svita, svirati pred domaćom publikom.

U Novom Sadu će nam podrška biti Olivera Popović, u Subotici Goran Grubišić i Nikola Radonjić. Na koncertu u Beogradu će Rogi imati solo nastup.

Ljudi mogu da očekuju više rokenrola nego što su navikli od mene i od toga kako sam, zajedno sa Dušanom Filimonovićem, snimio EP. Sada iza sebe imam pun bend – Stefana Pejatovića na bubnjevima, Luku Arežinu na basu, dok će se na pratećim vokalima smenjivati Milica Mitić i Jelena Tjapkin. Iako će biti „mellow“ atmosfera, jer su pesme takve, biće i žešćije svirke.

Ovde možete pogledati najavu za Tankman-ove nastupe.

Autor teksta: Luka Arežina
Fotografije: Milovan Ilić

Ostavi komentar