STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Na kraju dana jedino pitanje je da li je film dobar ili ne

Sa rediteljem Stefanom Arsenijevićem o njegovom dugometražnom ostvarenju Strahinja Banović prikazanom nedavno i na Festivalu evropskog filma Palić

22. July 2022

Srpskog junaka Banović Strahinju u istoimenoj epskoj pesmi napušta njegova žena, koja odlazi i zaljubljuje se u Turčina Vlah Aliju. Koristeći glavne motive ovog epa, reditelj Stefan Arsenijević u svom filmu Strahinja Banović, srednjovekovnu pesmu stavlja u savremeni kontekst, pripisujući određene osobine iz pesme svojim glavnim junacima – migrantima Ibrahimu, odnosno Strahinji, i njegovoj ženi Ababu. Njih dvoje su izbegli iz Gane i zatražili azil u Srbiji. Strahinja želi da ostane i pokušava da ostvari svoju fudbalsku karijeru, dok Ababu teže vidi šansu za ostvarivanje svojih snova u Srbiji.

Kao i u pesmi, i u u ovoj, pre svega, ljubavnoj priči, reditelj akcenat stavlja na motiv praštanja, što ističe i kao ključnu stvar zbog koje ga je baš ova epska pesma privukla još tokom školovanja. Film je dobio nekoliko prestižnih nagrada, među kojima su čak tri nagrade u okviru glavnog takmičarskog programa u Karlovim varima, uključujući i onu najvažniju – gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Film je prikazan i na nekoliko festivala u Srbiji, a među poslednjima, bio je i na Festivalu evropskog filma Palić, gde smo imali prilike da o glumcima, filmu i reakcijama publike popričamo sa rediteljem Stefanom Arsenijevićem.

Stefan Arsenijević

Film je delom inspirisan migrantom iz Gane kog si upoznao u Krnjači. Kako si došao do njega?

Stefan Arsenijević: Do njega konkretno sam došao tako što sam otišao u izbeglički kamp u Krnjači, gde sam popričao sa raznim migrantima i sreo, između ostalog, i njega. Bilo mi je zanimljivo da je on, za razliku od drugih, hteo da ostane ovde, govorio je srpski jezik i bio poprilično entuzijastičan po pitanju Srbije. Migrantska kriza se dešavala pred nama i, kao filmadžija, imao sam osećaj da treba da reagujem, ali opet – treba reagovati na pravi način, pa sam u početku samo razgovarao i pokušavao da vidim šta se tu dešava. Za Banović Strahinju sam, neovisno od toga, razmišljao kako bi bilo dobro da ga nekako osavremenim i onda se samo, nakon susreta sa Ibrahimom Išakom iz Krnjače, sve sklopilo.

Zašto je inverzija imena i prezimena?

S obzirom na to da postoji film Banović Strahinja, koji je zaista poznat i svi su ga gledali, hteli smo da inverzijom signaliziramo da to neće biti to. Strahinja Banović zvuči kao ime nekog običnog momka, a ne viteza, a to je nešto što smo, takođe, hteli da signaliziramo.

Koliko ti je bilo izazovno da govoriš o temi prema kojoj naše društvo nije baš blagonaklono? Da li si već unapred razmišljao o potencijalnim reakcijama, pogotovo desničara?

Naravno, očekivao sam da desničari neće biti previše srećni (smeh) i bilo je raznih reakcija na društvenim mrežama, ali čini mi se da je bio zanemarljiv procenat. Ako bih se sada bavio njima, mislim da bih to radio kako bih kao ispao hrabar i dao bih im na prostoru. Kada je o ovom filmu reč, većina reakcija je bila zaista pozitivna i ljudima se jako dopao koncept. Treba praviti filmove koji preispituju granice, pa samim tim mislim da i naša kulturna baština nije nešto što treba da stoji u prašnjavoj vitrini u muzeju i da je nikada više ne diramo, već mislim da treba da bude živa i da je sagledavamo iz današnje perspektive, a neka nova generacija će iz neke nove perspektive. Moj utisak je da je ovaj film našu tradiciju i kulturu promovisao širom sveta i na dosta festivala i da su neki ljudi u drugim krajevima sveta saznali da imamo jednu zanimljivu tradicionalnu epsku pesmu koja se bavi praštanjem i ženskim neverstvom, mnogo pre Ane Karenjine i koja to razume, i ljubavlju, koja je iznad svega. Zašto to ne bismo promovisali? U osnovi te pesme su, uostalom, multikulturalni susreti – Strahinjina ljuba se zaljubi u Turčina, on joj oprašta, a njemu pomaže Turčin derviš, a devet Jugovića i Jug Bogdan, koji su njena porodica, su u fazonu da je ostavi i da je ona samo jedna bludnica.

Da li misliš da bi film mogao da funkcioniše i bez epa i da bi imao isti efekat?

Da, mislim da bi mogao, ali bi izgubio jednu dimenziju, koja je, meni se čini, važna. Taj sloj koji govori da je ova priča svevremena i da se ponavlja. U jednom trenutku smo u montaži gledali film bez naracije, koju smo u filmu koristili, jer mi je bilo važno da sugerišem ne samo natpisom na početku da je inspirisano pesmom, već i stihovima i tim arhaičnim jezikom. Aposlutno je mogao da funkcioniše film i bez toga – na emotivnom planu bi bilo verovatno isto, ali bi dosta izgubio na značenjskom.

Jesi li primetio neke sličnosti/razlike kod publike koja gleda film u Srbiji i u inostranstvu?

Više sam prisustvovao u inostranstvu. Vidim da ljudi emotivno raguju i ovde i u inostranstvu. Čini mi se da senzibilni ljudi senzibilno reaguju (smeh). Deluje mi da je film otvoren, ne daje sve odgovore, već omogućava da gledaoci aktivno mogu da učitaju neke stvari dok gledaju. Čini mi se da je ovo bioskopski film i, kada publika prevaziđe da je film o migrantima, čini mi se da budu zadovoljni. Često mi kažu: mislili smo da će ovo biti film o migrantima, ali ovo je ljubavna priča. To isto govori koliko mi migrante shvatamo kao neke druge ljude kojima se možda ni ljubav ne dešava.

Kako bi opisao svoje junake?

Strahinja je veliki optimista i borac. Došao je peške iz Malija i zapeo je da započne novi život i blizu je da to ostvari. Optimista je, mlad i veruje da stvari mogu da se dese. Za nju nam je bilo bitno da napravimo jedan moderan ženski lik, s obzirom na to da je u pesmi ona jedan tipičan srednjovekovni ženski lik i ne baš tako razvijen (smeh). Ona se bori za sebe, veoma je pametna i shvata situaciju. Dosta je pomoglo angažovanje te glumice, jer je i ona jedna jaka ličnost i svašta je prošla u životu. Ono što je nama bilo izazovno je što se ona u početku pojavljuje prvih 15 minuta i onda nestane, kao i u pesmi, a onda se posle opet pojavi. Taj početak je važan da bismo uspostavili lik koji je upečatljiv i za koji će publika da navija i neće zaboraviti. Tu mi je Nensi jako pomogla da taj lik otelotvorim kao jednu vrlo inteligentnu senzibilnu osobu koja ima svoje ideale i zrelo ih promišlja i spremna je da donese neke odluke sa kojima se, kada se film završi, ljudi slažu ili ne. Moja ideja sa ta dva lika je bila da, kao u pravim melodramama, niko nije kriv, već da imaš jednu nesreću koja se dešava, ali da možeš da razumeš i jedan i drugi lik.

Šta misliš, kako bi film izgledao da je sniman iz ženske perspektive, to jest, Strahinjine žene?

Toliko mi se sviđao rad sa glavnom glumicom da sam u jednom trenutku, maštajući tokom procesa rada, pomsilio kako bi to bilo zanimljivo, jer nju značajan deo filma ne vidimo i kako bi to mogao da bude neki film dvojnik o tome šta je bilo sa njom. Nama je bio koncept da pratimo glavnog junaka, ali i Vatroslav Mimica je u svom filmu iz 1982. mnogo više uveo taj ženski lik i šta se dešava sa njom i kako se ona zaljubljuje u Vlah Aliju, ali u ovom trenutku, to bi već bio koncept na koncept, a dovoljan nam je bio ovaj jedan (smeh).

Kada filmovi govore o aktuelnim društvenim temama, neretko postoji reakcija da je autor namerno taktički odabrao određenu temu kako bi privukao više pažnje. Šta ti misliš o tome, kada je u pitanju tvoj film?

Na kraju dana je pitanje da li je film dobar ili ne. Naravno da neke teme imaju veću prođu, ja lično gledam da li su filmovi dobri ili loši. Ako ste uboli dobru temu, a film je bezveze, džaba ti sve.

Kakav je tvoj stav o tome što se sve veći broj mladih autora referiše na određene srednjovekovne događaje? Jedan od skorijih primera je i film Heroji Gorana Nikolića.

Goran Nikolić je moj student i bio sam mu mentor na tom filmu koji je rađen kao master projekat, jako sam ponosan na njega. On je divan, pametan, talentovan mladi reditelj koji ima svoju izgrađenu poetiku, i to vrlo specifičnu, i to mi je uvek bilo zanimljivo. Ima nešto u tom srednjem veku, razmišljao sam baš o tome, ali ne samo Game of Thrones (smeh). I GOT je posledica toga što mislim da živimo u sve surovijem svetu koji je polarizovan i pojednostavljen. Ta surovost je nešto što se vezuje za taj takozvani mračni srednji vek i mislim da je to posledica, što autori sada to sve više osećaju.

Za kraj, daj nam neke preporuke za gledanje.

Film Ne Ditriha Brugemana, koji je sada bio prikazan na Paliću, a biće i u oktobru u Beogradu na Goethe festu. Od serija gledam jednu koja mi se jako dopada i mislim da je režijski briljantna, a zove se Somebody Somewhere. I zabavljam se sa Only Murders in the Building i Barry.

Fotografije: Film Servis Festival Karlovy Vary i Maja Medić.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *