STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Najviše reakcija su izazvale pantofle i kvocijent inteligencije

Sa Aleksandrom Obradović o jezičkim nedoumicama i najčešćim pravopisnim i gramatičkim greškama

21. February 2022

Da li je pravlno reći razumi ili razumej me? Oba ili obadva? Španjolka ili Špankinja? Odgovore na ove, kao i mnoge druge jezičke nedoumice, možemo pronaći na Instagram profilu Dnevna doza pravopisa iza kojeg stoji Aleksandra Obradović. Činjenica da se danas obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika bila je povod da sa njom razgovaramo upravo o jeziku i stranici koju vodi.

Aleksandra je rođena 1990. godine u Užicu. Osnovnu školu završila je u Sirogojnu 2005. godine, posle čega upisuje Užičku gimnaziju. Kasnije školovanje nastavlja na Filološkom fakultetu u Beogradu, a karijerni put je vodi do Ministarstva finansija, gde je i danas zaposlena.

Izbor profesije, međutim, nije uticao na to da Aleksandra prestane da se interesuje za srpski jezik. Naprotiv. Ona smatra da ljudi treba da se pridržavaju jezičke norme, ali i da norma treba da prati razvoj jezika. U razgovoru nam je, ipak, otkrila da i sama neke reči svesno upotrebljava pogrešno u svakodnevnom govoru, podelila je sa nama koji sledeći cilj Dnevna doza pravopisa treba da ostvari, kao i koje je jezičke greške najviše nerviraju. Pre nego što smo došle do ovih tema, vratile smo se nakratko u 2019. godinu, kada je ova stranica nastala.

Stranica Dnevna doza pravopisa postoji skoro 3 godine. Da li se sećaš momenta koji je bio presudan za nastajanje ovog profila?

Aleksandra: Oduvek sam obraćala pažnju na pravopisne i gramatičke greške. Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi mislila sam da se podrazumeva da je osoba koja je završila fakultet pismena. Danas vidim da to, nažalost, nije tako. Kada sam u poslovnoj prepisci sa kolegama počela da uviđam osnovne pravopisne greške, došla sam na ideju da napravim stranicu posvećenu pravopisu. Ljubav prema srpskom jeziku i sve češće susretanje sa greškama, doprineli su da se ideja sprovede u delo.

U početku je estetika bila nešto drugačija, ali se ubrzo promenila. Zbog čega?

U početku sam se kolebala između različitih pozadina i fontova. Onda sam shvatila da pozadina i font treba da budu što jednostavniji jer želim da akcenat bude na sadržaju, a ne na estetici.

Koliko si primećivala greške koje ljudi prave u govoru i pisanju ranije?

Oduvek sam obraćala pažnju na greške. Naravno, sada obraćam mnogo više jer posedujem više znanja, a samim tim lakše i primetim grešku.

Koja te jezička pogreška najviše iznervira?

Najviše me iznervira nepravilna upotreba glagola trebati (lična upotreba tamo gde bi ga trebalo upotrebiti bezlično) i nerazlikovanje je l′ (jel′) i jer.

Svako pravilo (bilo ono pravopisno ili gramatičko) koje objaviš je provereno u stručnoj literaturi. Sa kojim knjigama se savetuješ?

Izvori koje koristim za objave (i kvizove) su:
1. Pravopis srpskog jezika Matice srpske,
2. Normativna gramatika srpskog jezika Matice srpske,
3. Rečnik srpskog jezika Matice srpske,
4. Rečnik jezičkih nedoumica, Ivan Klajn,
5. Pravopisni rečnik, Milan Šipka,
6. Jezički savetnik, Rada Stijović.

Šta radiš kada različiti izvori imaju oprečne stavove (primer: Špankinja, Španjolka)?

Uvek se vodim onim što piše u Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske jer je on jedini važeći i zvanično usvojen pravopis.

Da li svesno upotrebljavaš neki izraz pogrešno (iz navike ili nekog drugog razloga)?

Upotrebljavam. U svakodnevnoj komunikaciji sa prijateljima svesno koristim pogrešne oblike nekih reči, npr. kapućino (umesto kapučino), patofne (umesto pantofle) itd. Mislim da se u razgovornom jeziku ne treba slepo držati pravila.

Kakav je tvoj stav o rodno senzitivnom jeziku?

Smatram da insistiranje na upotrebi socijalnih femininativa ne doprinosi ravnopravnosti žena. Čini mi se da se time postiže suprotni efekat.

Da li smatraš da standardi srpskog jezika ne prate promene koje se dešavaju u „živom“ govoru ili je obrnuto – ljudi su nezainteresovani da govore i pišu pravilno, već onako kako su naučili i kako im je lakše?

Smatram da ljudi treba da se pridržavaju jezičke norme, odnosno skupa pravila o upotrebi jezika, ali i da norma treba da prati razvoj jezika. To svakako ne znači da će postati pravilno nešto što nije u skladu sa strukturom srpskog jezika. Sudeći po komentarima ispod objava, ljudi su u velikoj zabludi. Misle da se pravila menjaju svake godine. Pravila, za koja mnogi misle da su promenjena, su ista više od 20 godina. Mnogi pišu onako kako su naučeni (iako znaju da je to pogrešno) jer im je teško da prihvate „nova” pravila ili im ta pravila zvuče besmisleno.

Kako doživljavaš negativne komentare na objavama?

U početku sam se mnogo nervirala zbog negativnih komentara. Doživljavala sam ih lično. Danas shvatam da ih ljudi pišu jer im nije lako da prihvate svoje neznanje i činjenicu da su naučeni pogrešno.

Koje je jezičko pravilo izazvalo najveću buru na profilu?

Najviše reakcija su izazvale „pantofle” i „kvocijent inteligencije”.

Dnevna doza pravopisa okuplja preko 200.000 pratilaca – da li je ovaj rast trajao ili je u jednom trenutku došlo do masovne podrške?

Mislim da je stranica počela naglo da raste kada sam krenula da objavljujem kvizove. Kviz je najlakši i najzabavniji način učenja. Ljudi vole da stiču nova znanja, ali na zanimljiv način.

Gde češće primećuješ korišćenje tuđica, na društvenim mrežama ili u svakodnevnom govoru?

Na društvenim mrežama jer sam tamo u kontaktu sa većim brojem ljudi.

Koje jezičke pogreške najčešće primećuješ u medijima?

Jedna od najčešćih grešaka koju sam primetila u medijima je pogrešno slaganje brojeva uz imenice. Zatim, nepravilni komparativ prideva strog, nepravilno pisanje futura prvog glagola koji se završavaju na -ći, pogrešna upotreba navodnika itd.

Koliko je vremena bilo potrebno da sastaviš priručnik i da li je to bilo zahtevno?

Pretpostavljam da misliš na svesku. Sveska sadrži kratak pregled osnovnih pravopisnih pravila i odličan je podsetnik za one koji žele da se podsete zaboravljenih pravila. Nije mi trebalo mnogo vremena. Pravila sam izdvojila na osnovu pitanja koja su mi postavljali pratioci na stranici i prateći rezultate kviza. To mi je olakšalo posao.

Koji je sledeći cilj koji Dnevna doza pravopisa treba da ostvari?

Zasad samo želim da doprem do što većeg broja ljudi i da ljudi shvate koliko je važno biti pismen, koliko je važno čuvati svoj jezik i svoje pismo.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Avatar

    Kakav je ovo uzas! Razmisljati o jeziku preskriptivno je ne samo glupo, vec i nazadno. Treba da se vratis ovamo malo u 21. vek, da ne kazem trebas.

    Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *