Nasilje nad ženama – sistemski problem, a ne povod za „sočnu“ priču

Kako su predstavljene žene žrtve rodno zasnovanog nasilja u medijima u Srbiji i zbog čega je takav vid reprezentacije pogrešan?

23. March 2021

 „Stravično ubistvo: tukao ženu 30 godina, pa je zadavio golim rukama“, „iskasapio devojku na ulici“ ili „prvu ženu odrobijao, a drugu ubio sekirom“ – naslovi su na koje smo svakodnevno nailazili u prethodnih godinu dana u medijima. Pored senzacionalističkih naslova, izveštavanje o ubistvima žena u Srbiji svakodnevno odlikuju brojni nepotrebni detalji: eksplicitne fotografije, delovi policijskih izveštaja, pa čak i u ekstremnim slučajevima objavljivanje snimka samog čina. Ovakvi tekstovi neretko su deo naslovnica brojnih medija (ne samo tabloida) što je nedopustivo iz ugla profesionalne etike. Postavlja se pitanje – zašto uprkos tome, svakodnevno nailazimo na ovakve naslove?

U Srbiji je tokom protekle godine ubijeno najmanje 26 žena u partnersko-porodičnom nasilju, dok u prethodnih 10 godina, ovaj broj iznosi više od 320, kako navodi Autonomni ženski centar. Teško je utvrditi tačan broj žrtava jer zvanična statistika ne postoji.

Femicid, kao najekstremnija manifestacija rodno zasnovanog nasilja prema ženama, najčešće je u medijima prikazan na neadekvatan način kroz upotrebu izraza poput „horor“, „fatalna ljubav odvela u smrt“ ili „ljubavna tragedija“. Neretko se dešava i da mediji objavljuju fotografije mesta zločina, uz opise poput „pločnik na kome je (ime žrtve) izdahnula“ i slično. Uočljiva je čak i romantizacija zločina, uz iznošenje detalja iz života žrtve i nasilnika, ali i uz opise njihove veze kao „zabranjene ljubavi“ koja ih je odvela u smrt. Kada se nasilnik opravdava, bilo kroz njegove lične osobine (bio je ljubomoran) ili kroz svaljivanje krivice na žrtvu (opisivanje njenog ponašanja kao „slobodnijeg“ ili „nedoličnog“) može čitaoce da navede razvijaju neku vrstu saosećanja prema nasilniku.

Primeri senzacionalističkih naslova

O nasilju u porodici ili u partnerskim odnosima sve više se javno govori, ali uz nedovoljno ozbiljne rasprave i skretanja pažnje na ulogu i odgovornost medija i njihov mogući doprinos u podizanju društvene svesti i nivou informisanosti o porodičnom nasilju kao društvenom problemu, koji je svakodnevno prisutan u Srbiji.

Upravo analizom medijskih objava o nasilju prema ženama bavi se grupa Novinarke protiv nasilja koju čine medijske radnice iz različitih redakcija. Poslednja dostupna analiza obuhvata period od januara do decembra 2019. godine i ukazuje da je u više od polovine medijskih objava identitet preživele/žrtve bio otkriven. U izveštaju je skrenuta pažnja da je u više od trećine tekstova na ovu temu iznošeno više detalja nego što je bilo potrebno.

Izvor: Analiza medijskog izveštavanja (2019)

Prema pomenutom izveštaju o rodno zasnovanom nasilju prema ženama najčešće je izveštavano u kontekstu konkretnih slučajeva, dok se ređe dešavalo da se ovoj temi pristupalo na drugačiji način – kroz opis fenomena, prevencije i kroz navođenje načina zaštite i podrške.

Izvor: Analiza medijskog izveštavanja (2019)

Izveštavanje o nasilju nad ženama je posebno važan deo medijske slike u okviru kog se mora postupati po određenim pravilima pisanja, a koja se uglavnom krše. I ove godine smo svedočili brojnim senzacionalističkim naslovima kada je femicid u pitanju, ali smo imali prilike da upoznamo i jednu novu pojavu. Mnogu portali su naime pod maskom pružanja podrške ženama iznosili nepotrebne detalje i tako škodili žrtvama i samoj istrazi, što je takođe jako opasno“, ističe Iva Parađanin, novinarka i članica grupe Novinarke protiv nasilja.

Iva takođe dodaje da kad su mediji u pitanju većina medija prati sličan model izveštavanja koji se svodi na senzacionalizam, eksploatisanje i degradiranje žena i da je potrebno apelovati na odgovornost onih koji te medijske sadržaje kreiraju.

„Svaki seksizam, svako pravdanje nasilnika ili pak okrivljavanje žrtve za ono što je doživela, utiče na stav ljudi o nekom problemu. Mediji su tu da edukuju, ali i da reprezentuju stvarnost i da određenim fenomenima daju ime i plasiraju ih onakvim kakvi su. Međutim, umesto toga oni često odlučuju da se služe jezikom stereotipa, diskriminacije i time potpiruju mizoginiju društva. Prosečan čitalac ili gledalac konzumirajući medij neretko se poistoveti sa stranom onoga ko izveštava, iako je stav medija često nečije lično, pogrešno i ženomrzačko mišljenje,“ zaključuje Parađanin.

Podstaknuti negativnim praksama medija, Novinarke protiv nasilja izradile su Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, koje služe kao alat za poboljšanje kvaliteta izveštavanja o ovoj temi, razrešavanje dilema sa kojima se novinari i novinarke susreću, ali i pokušaj da se izbegne, ili makar smanji nivo ugrožavanja prava žena koje su pretrpele nasilje.

Prikaz simulacije nasilja – primer stereotipne fotografije koja prati medijski izveštaj o nasilju

Pri izveštavanju o slučajevima nasilja prema ženama, čini se da mediji nemaju odnos prema tome kako na žrtve nasilja utiču medijski sadržaji o nasilju i femicidu. Iz tog razloga je nastalo istraživanje „Kako vas žene čitaju“ Autonomnog ženskog centra.

Rezultati istraživanja su, između ostalog, pokazali da više od 60 posto žena oseća strah, ljutnju, bes kada pročita neprofesionalne i neetičke novinarske tekstove i kao rezultat toga žene su demotivisane da izađu iz nasilnog odnosa. Uglavnom zato što mediji osuđuju žrtvu. Sa druge strane, kada su u pitanju primeri pozitivne prakse, žene izjavljuju da ih uglavnom takvi primeri motivišu na izlazak iz nasilja zato što osećaju podršku i ohrabrenje“, navodi Vedrana Lacmanović, jedna od autorki istraživanja.

U poslednjih par meseci u Srbiji posebnu pažnju su privukli slučajevi u kojim je nekoliko glumica prijavilo moćnike iz filmske industrije za seksualno nasilje. U izveštavanju o ovim slučajevima, među brojnim medijima je postalo primetno negovanje navijačke kulture, preterano zadiranje u život i intimu žrtve i iznošenje ekplicitnih podataka koji ne doprinose informisanju javnosti, već imaju isključivo senzacionalističku ulogu. Mediji su na sebe preuzeli ulogu sudije, a ne prostora za javno informisanje.

Novinarke protiv nasilja su se oglasile i tim povodom, i opet pozvale medije da profesionalno i etički vrše svoju dužnost i podsetile da je u ovakvim slučajevima uloga medija da se bave sistemskim problemom nasilja, a uloga pravosuđa da se bavi utvrđivanjem odgovornosti.

Ilustracija: Rachel Levit Ruiz

Kako bi svaki društveni problem trebalo da služi kao poziv na akciju i kolektivno osvešćenje, samim time i tema medijske predstavljenosti žena traži dublje promišljanje o tome na koji način bi stanje moglo da se poboljša.

Medijska koordinatorka feminističkog kulturnog centra BeFemJovana Netković, ističe da pozitivan pomak ipak postoji.

Kako sam i sama radila u medijima, primećujem da je sada mnogo više medijskih sadržaja koji su feministički, da postoji podrška za novinarke koje se bave ovim temama i u nekim mejnstrim medijima, što ranije i nije bilo toliko često. Drago mi je da žene jedne druge podržavaju i da podrška dolazi i izvan feminističkog pokreta, pa tako nove generacije donose neku novu solidarnost i hrabrost“, kaže Jovana.

Medijsko predstavljanje žena, kao što smo već istakli, obeleženo je brojnim problemima kao što su neadekvatno i senzacionalističko izveštavanje o nasilju, pravdanje nasilnika i seksualizacija žena. Jedan od najvećih problema predstavlja činjenica što ne postoji efektivno pravno sredstvo koje medije može zaustaviti u ovakvom neprofesionalnom izveštavanju. Uloga medija je da se bave problemom sistemski rodno zasnovanog nasilja prema ženama, podizanjem društvene svesti i širenjem informacija o načinima zaštite i pružanja podrške žrtavama. Mediji imaju priliku da budu kreatori promena i prostori podrške, umesto da umesto da traumatična iskustva pojedinaca pretvaraju u klikabilne tekstove i naslove. To je nešto čega bi trebalo da budu svesni u svakodnevnom radu i misija koju bi trebalo da postave kao apsolutni prioritet, koji je važniji od broja klikova ili zahteva sponzora.

Autorke teksta: Danijela Nikolić, Marija Torodović i Marina Zec

Naslovna ilustracija: Rachel Levit Ruiz

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi