Nataleé: Muzika je jezik kojim izražavam ono što ne umem rečima

Sa Nataleé smo razgovarali o prvim sećanjima na muziku, funkcionisanju unutar muzičkog kolektiva i inspiracijama za stvaranje
Autor/ka Mila Miljković

20. August 2020

Natalija Rajković je mlada muzičarka iz Svrljiga, koja je kao kantautorka na scenu prvi put stupila krajem 2019. godine. Osnovala je autorski bend Nataleé, u sklopu kojeg je učestvovala na velikom broju muzičkih manifestacija i koncerata u Beogradu i Srbiji. Za sebe kaže da je oduvek znala da joj je muzika životni poziv – poeziju piše od malena, a nakon što je naučila da svira gitaru, počinje da komponuje i peva. 

Kombinacija tradicionalnih instrumenata i modernog bita, koncept live nastupa koji izvođačima daje prostora za improvizaciju i jedinstvenost i svežina koju grupa nosi su samo neke od karakteristika koje bend Nataleé uvodi na domaću muzičku scenu.

Posle prvog live nastupa prilikom kojeg su izveli pesmu „Brat“, grupa dobija velike simpatije publike. Početkom ove godine, bend Nataleé potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom Glitch Records i objavljuje prvi singl i spot Bebo“.

Bend Nataleé u izvedbi akustične verzije pesme „Bebo“ , Glitch Records

Sa Natalijom smo ovom prilikom razgovarali o prvim sećanjima na muziku, funkcionisanju unutar muzičkog kolektiva i inspiracijama za stvaranje.

Koje sećanje na muziku pamtiš kao prvo?

Odrasla sam u varošici na jugu Srbije odakle i naviru moja prva sećanja na muziku. Narod dole možda jeste siromašan, ali je oduvek voleo da se veseli. Majka je pevušila starogradske i etno pesme, kako ona voli da kaže „muziku sa dušom”, dok je otac doneo modernu muziku u moj život. Zahvalna sam svom rodnom kraju što imam urođeni osećaj za ritam i jugoslovenskoj sceni za tako divnu poeziju.

Na koji način doživljavaš muziku – šta ona za tebe predstavlja?

Ona je deo mene, ili pre – ja sam deo nje. Muzika je jezik kojim izražavam ono što rečima ne umem. Ona je način na koji sanjam, hodam, dišem i takva je za svakog ponaosob.

Na koji način se rad u kolektivu odrazio na tvoje stvaralaštvo?

Sopstvene mane su mi bile jasno otkrivene tek kroz svirku sa drugim ljudima. Puštam da se moj muzički izraz bogati uplivom ideja koje svaki član benda nosi.

Kako bi opisala dinamiku funkcionisanja unutar benda?

Iako su naše različitosti stalni izvor sukoba, one su jedini način na koji  možemo doći do pravih rešenja. Za to je, naravno, potrebno mnogo strpljenja, prijateljske naklonosti i racionalne popustljivosti – ali taj trnoviti put doživljavam kao jedini pravi kojim se dolazi do zajedničkog funkcionisanja.

Koja je najgora stvar kroz koju jedan muzički umetnik mora da prolazi?

Nemogućnost da ga ijedan par ušiju čuje.

Tvoji tekstovi su jako kreativni i inspirativni. Odakle crpiš inspiraciju za pisanje?

Što se inspiracije tiče, ona se, kao i uvek, izvlači isključivo iz celine životnog iskustva. Mislim da je to jedini pravi odgovor na ovo pitanje jer, sve ostalo su samo slučajnosti.

Šta nastojiš da prikažeš svojom muzikom – da li ona prenosi neke poruke ili nosi sa sobom neko dublje značenje?

Šta sve nastojim da prikažem toga, naravno, nisam, niti želim da budem u potpunosti svesna, ali to ne znači da ne postoje skrivene poruke na različitim nivoima mojih pesama.

Da li bi svoje stvaralaštvo kategorisala u neki žanr?

Ne bih mogla da svrstam svoju muziku, barem ne celu, ni u jedan od postojećih žanrova. Morala bih onda da izmislim ime novog žanra – što je besmisleno raditi kada postoji more naziva za muzičke pravce koji, u suštini, ne znače ništa.

Da li si oduvek znala da je muzika tvoj životni poziv?

Apsolutno!

Kako bi opisala svoj stil u tri reči?

Nežno, gipko, iskreno.

Fotografije: arhiv Natalije Rajković

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *