fbpx

Nemanja Milović: Moramo da budemo glasniji i organizovaniji

O projektu Klima 101, ekološkoj svesti, klimatskim promenama i novonastaloj situaciji razgovarali smo sa osnivačem i urednikom Klime 101 Nemanjom Milovićem.

30. April 2020

Prošlonedeljno obeležavanje Dana planete Zemlje proteklo je u apelima organizacija za zaštitu prirode i pojedinaca da, pored aktuelne pandemije, ne smemo zaboraviti na možda najvažnije pitanje koje se trenutno nalazi pred čovečanstvom- klimatske promene.  Na alarmantnost situacije ukazao je i izveštaj  Kopernikusa, servisa Evropske unije za praćenje klimatskih promena, prema kome je prethodna godina bila najtoplija u Evropi od kako se vrše merenja. Dakle, tu je problem o kome moramo misliti svi, svakodnevno.

Grupa mladih stručnjaka i naučnika nedavno je  prokrenula je projekat Klima 101 sa ciljem da podignu svest i edukuju domaću javnost o klimatskim promenama. Informisanjem i debatom o aktuelnim problemima,  nastoje da ukažu na nužnu potrebu za saradnjom i delotovornom akcijom na svim nivoima. Ovih dana na sajtu Klime 101 možete pratiti aktualnosti koje se tiču klime i zaštite životne sredine, a na njihovom jutjub kanalu i čuti zanimljive razgovore sa sručnjacima iz pomenutih oblasti.

O samom projektu, ekološkoj svesti, klimatskim promenama i novonastaloj situaciji razgovarali smo sa osnivačem i urednikom Klime 101 Nemanjom Milovićem.

Kako je došlo do pokretanja projekta Klima 101?

Godine 2017. sam na Ekonomskom fakultetu pisao master rad na temu „Uticaj klimatskih promena na zemlje u razvoju“ i dok sam istraživao temu shvatio sam da na našem jeziku nema dovoljno informacija o klimatskim promenama. A čak i tamo gde su postojale nisu bile prezentovane na jednostavan i vizuelno prijemčiv način.  Zato sam odlučio da pokrenem sajt klima101.rs kako bi svi zainteresovani mogli da se informišu o klimatskim promenama kroz kratke i zanimljive članke na našem jeziku. Na leto 2019. su se timu priključili i naučni saradnici sa Beogradskog univerziteta, pa je priča postala još ozbiljnija.

Nemanja Milović

Pored toga što u fokusu imate klimatske promene, ukazujete i na ostala važna ekološka pitanja. U tom kontekstu, koji su to problemi na koje je  bitno skrenuti pažnju javnosti u Srbiji?

Klimatske promene su sistemsko pitanje, i povezane su sa mnogim drugim problemima u životnoj sredini. U Srbiji se kao glavni problemi ističu kvalitet vazduha, koji je u poslednje dve godine konačno dobio publicitet, kao i upravljanje otpadom. Rešenje ova dva problema bi u isto vreme značajno smanjilo i emisije gasova sa efektom staklene bašte u našoj zemlji.

Kada govorimo o mladima, postoji stav da su oni više ekološki osvešćeni od starije populacije. Da li su zaista mladi ljudi kod nas upućeni u ove probleme i aktivni u njihovom rešavanju?

To je teško reći bez sprovođenja nekog manjeg istraživanja. Mislim da svest o ekologiji, i zaštiti životne sredine generalno, najviše dolazi iz porodice, kroz vaspitanje, tako da je tu pitanje da li postoji neka velika razlika u različitim starosnim grupama. Sa druge strane ako bismo posmatrali samo klimatske promene, tu imam utisak da se mladi više interesuju i da više znaju.

Čini se da su pitanja klimatskih promena i zaštite životne sredine nisko na agendi nekih viših instanci, ali i tradicionalnih medija. Koliko je Internet značajno i efikasno sredstvo u borbi za ekologiju?

Internet je veoma efikasno sredstvo. Tradicionalni mediji svakako gube važnost kod mlađih generacija, verujem i da većina vaših čitalaca retko gleda televiziju ili čita novine. Sve više ljudi se sada informiše koristeći Internet, a ono što je neophodno je da se i poruke o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine prenose kroz ove moderne kanale i kroz sadržaj koji ljudi sada vole da konzumiraju. Mimovi i kratki videi su sada podjednako važni kao i informativni tekstovi, nadam se da ćemo i mi našim pratiocima moći da ponudimo više takvog sadržaja ubuduće. Ukoliko bi neko od vaših čitalaca hteo da nam pomogne u tome, neka se slobodno javi.

Koliko inicijative poput Kilme 101 mogu biti faktor promena?

Mogu svakako. Klimatske promene su kompleksna tema i prvo je neophodno da ljudi razumeju šta se dešava kako bi mogle i da se pokrenu da sprovedu konkretne akcije ili podrži usvajanje neophodnih zakona i propisa. Mi se trudimo da se na našem sajtu dosta bavimo mogućim rešenjima za klimatske promene koja će u isto vreme doprineti da živimo u jednom boljem i zdravijem svetu. Nadamo se da ćemo kroz primere koje prenosimo inspirisati i mlade iz Srbije da se aktivno uključe u razvoj novih rešenja.

Početna stranica sajta Klima 101

Vaš tim čine mladi naučnici i strunjaci iz oblasti meteorologije, ekonomije i komunikologije. U kojoj meri je značajna sprega između države, privrede, nauke i medija u rešavanju ekoloških problema?

Svi činioci su neophodni kako bi se zaista napravila neka promena. Bilo koji od ovih aktera samostalno teško da bi mogao nešto da uradi.

O klimatskim promenama u Srbiji počelo je nešto više da se govori u poslednjih nekoliko godina, kada smo počeli da se suočavamo sa sušama, poput onih 2007. i 2012. godine, i poplavama 2014. godine. Da li trenutno postoje neke konkretne mere za sprečavanje negativnih posledica kod nas? Šta je potrebno uraditi?

Uh, odgovor na ovo pitanje bi bio baš dugačak. Prvo moramo da znamo da se klima naše zemlje već promenila u odnosu na sredinu 20. veka i da već sad moramo da sprovodimo razna prilagođavanja na novonastale uslove. Poljoprivrednici, na primer, su prvi počeli da osećaju to i počeli su da se prilagođavaju izborom novih sorti kojima više odgovaraju novi uslovi, izgradnjom sistema za navodnjavanje, postavljanjem protivgradnih mreža i slično. Drugi primer koji bi mogao da se istakne je gradska infrastruktura za odvod padavina. Verujem da se mnogi sećaju poplava na ulicama Beograda prošlog leta, a razlog što se desilo je to što naši odvodni sistemi nisu napravljeni da izdrže tako ekstremne padavine koje su postale češće poslednjih godina zbog klimatskih promena, mada svakako treba istaći i da često nisu ni najbolje održavani. Tako da će, na primer, veliki deo gradske infrastrukture morati da bude unapređen kako bi mogao da odgovori novim uslovima.

Ovo su mere koje moramo da sprovedemo kako bismo se prilagodili na nove uslove, u isto vreme neophodno je i da napustimo fosilna goriva. U Srbiji se još uvek najveći deo električne energije proizvodi iz uglja, a to je najštetniji energent za klimu.

Ljubljana je 2016. godine  proglašena Zelenom prestonicom Evrope, zbog dobrog rešenja u uređenju javnog prostora, uvećanjem zelenih površina i podsticanjem biciklizma, što nam prestavlja dobar primer iz neposredne blizine. Koliko smo daleko od takvih inicijativa?

Verujem da su unapređenja životnog prostora nešto na šta mi kao građani lakše možemo da utičemo, nego kada su u pitanju neke krupnije stvari. Moramo samo da budemo glasniji i organizovaniji u iskazivanju toga kako želimo da naši gradovi izgledaju. A kad uspemo u tome možda ćemo moći da se izborimo i za krupnije stvari.

Ekološke probleme svrstavamo u red političkih problema. Godine 2015. na snagu je stupio Pariski sporazum, kojim je postignut dogovor o merama za sprečavanje klimatskih promena. SAD napuštaju sporazum, pravdajući se štetom koja bi mogla biti naneta ekonomiji, dok u pojedinim zemljama još nije ratifikovan. Zbog čega je Pariski sporazum značajan?

Pariski sporazum je značajan zato što su ga potpisale bukvalno sve države na svetu i bio je veoma važan korak u borbi protiv klimatskih promena. Time je jasno poslata poruka da je ovo pitanje veoma važno i da sve države žele da ga reše. Nažalost, Donald Tramp je pokrenuo postupak izlaska Sjedinjenih Američkih Država iz ovog sporazuma, ali ohrabrujuće je što ostale velike države sveta saopštavaju da to neće promeniti njihove planove za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljivije izvore energije. Naravno, svi ovi planovi bi morali da budu još ambiciozniji, ali verujem da se krećemo u dobrom smeru i da će se u narednim godinama neophodne promene ubrzati.

Koje posledice može da donese nedostatak takvog konsenzusa među državama u vezi sa klimatskim promenama?

Da bismo rešili problem klimatskih promena biće neophodno da se sve države usaglase, izlazak drugog najvećeg emitera, SAD, iz Pariskog sporazuma bi to mogao da ugrozi. Emisije, kao i zagađenje, ne poznaju granice i ono što jedna zemlja radi utiče i na sve ostale. Ipak ono što je pozitivno je što pojedinačne savezne države u Americi nastavljaju da sprovode mere koje su u skladu sa Pariskim sporazumom, a neke čak najavljuju i ambicioznije planove. U isto vreme, obnovljivi izvori energije polako postaju i ekonomski isplativiji od fosilnih goriva, tako da privreda i bez nekog posebnog podsticaja države počinje sve više da prelazi na čistu energiju.

Predviđanja u vezi sa posledicama aktuelne pandemije su različita, ali većina ide ka tome da svet više neće biti isti. Kakve bi potencijalne efekte mogla da ostavi novonastala situacija na klimatske promene? Da li ćemo izvući neku pouku?

Svet definitivno neće biti isti kada se pandemija okonča, ali kakve će tačno posledice biti je još uvek teško prognozirati. Što se tiče klimatskih promena, ovaj „reset“ u isto vreme predstavlja šansu da se kroz paket ekonomskih mera koji će sve države doneti podrže čiste tehnologije i tranzicija ka obnovljivim izvorima energije, ali u isto vreme postoji i opasnost da će svi zaboraviti na zaštitu životne sredine i klimatske promene dok se budu trudili da oporave ekonomiju. Videćemo šta će se tačno desiti, ima nekih dobrih signala, najviše iz EU, da klimatske promene neće pasti u zaborav kada se sve ovo završi. Baš o tome sam razgovarao i sa profesorom Vladimirom Đurđevićem u prvoj epizodi Klima101 podcasta, pozivam sve koje interesuje ta tema da bace pogled.

Tekst: Aleksandra Popović

Fotografije: Nemanja Milović

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *