Nevena Ivanović: Moda je Esperanto koji živi

Posmatranje tema kroz NEO prizmu

7. September 2021

Sa samo 13 godina, Nevena Ivanović je samostalno u osnovnoj školi organizovala svoju prvu reviju koju je nazvala „Monde de la monde”. Deset godina kasnije, stajala je na jednom od mostova na Seni i gledala Ajfelov toranj pred svoju prvu profesionalnu reviju. Njen brend NEO Design okuplja neoworiorse, za koje Nevena kaže da su ljudi koji inspirišu, razumeju, podržavaju, vole, dele, poštuju, uživaju i raduju se.

YASUKENEO projekat koji je ralizovala sa pirateartbelgrade-om smatra jednim od najvažnijih u dosadašnjoj karijeri zbog njegovog uticaja na percepciju osoba sa invaliditetom od strane društva. Naime, Nevenin zadatak bio je da dizajnira skin – prvi ovakav proizvod na svetu namenjen osobama sa invaliditetom.

Sa Nevenom smo još razgovarali o stvarima koje je inspirišu, tradiciji i njenom ličnom DNK putovanju koje je vodi do Kaspijskog mora, Gruzije i Jermenije, uz prisustvo neizostavnog Japana.

Nevena Ivanović / foto: Zoran Rašić

Šta je za tebe moda?

Nevena: Modu doživljavam kao slobodu i jedan veoma moćan kanal komunikacije. Slobodu da se izrazim i kreiram nešto veoma lično, a što će na razne načine oblikovati živote ljudi i otvoriti im prostor da istražuju sebe i pomeraju svoje granice.

Na YASUKENEO projektu radila si sa pirateartbelgrade-om na kreiranju skina za osobe sa hendikepom. Kako je došlo do ove saradnje?

Taj projekat smatram jednim od najvažnijih u mojoj dosadašnjoj karijeri zbog njegovog uticaja na percepciju osoba sa invaliditetom od strane društva, ali i zbog tog inovativnog upliva na modno tržište jednog ovako smelog start-up-a. Sam koncept proizvoda bio je osmišljen pre mog uključenja u tim, ali smo zajedno radili na tehničkim detaljima, izradi, testiranju, usavršavanju i, nikako manje važnom, estetskom razvoju i dizajnu. Timu sam se priključila na poziv Danka Radulovića, multidisciplinarnog dizajnera, sa kojim sam sarađivala na nekoliko projekata u prethodnih pet godina.

Na koji način daješ imena svojim kolekcijama?

Uglavnom biram neku reč, ime ili pojam koji je ključan za samu inspiraciju ili koncept kolekcije i na kraj dodajem NEO, jer je svaka kolekcija je, u suštini, posmatranje određene teme kroz NEO prizmu.

Tvoja prva samostalna revija održana je u Parizu. Kako sada, sa petogodišnje distance, gledaš na to i da li veruješ da je naziv tvoje prve kolekcije koju si kreirala sa samo 13 godina „Monde de la monde” nekako bio nagoveštaj tome?

Mislim da je jedan od najlepših trenutaka u mom životu bio kada sam na desetogodišnjicu od te moje „prve-prve” revije koju sam organizovala u svojoj osnovnoj školi, potpuno samostalno, kao deo programa kojim se obeležavao dan kulturne baštine Francuske, zapravo stajala na jednom od mostova na Seni i gledala Ajfelov toranj pred svoju prvu profesionalnu reviju… Tada sam shvatila koliko je samo simbolike bilo u tom trenutku i kako je divno živeti za svoje snove. Sve bih ponovila na svom putu, i dobro i loše.

Iza sebe imaš brojne nagrade, poput „BazART“ i „Textil Young Designer Award“, „Fashion Scout SEE – ONES TO WATCH”. Da li na nagrade gledaš kao na podsticaj ili ih posmatraš kao opterećenje za dalji rad?

Meni su nagrade bile isključivo podsticaj i način da pod punom pažnjom uplivam na modnu scenu. Veoma sam bila samouverena i pre prvog pojavljivanja, a nagrade su to samopouzdanje održavale i motivisale me da radim dalje. Ne postoji veće opterećenje od onog koje sebi stvaram očekivanjima i zadatim ciljevima. Ni jedna nagrada do sada ne može se porediti sa tim.

Kostimi koje si radila za Evroviziju zapali su za oko i italijanskom Vogu, slična je priča i sa kolekcijom inspirisanom Hazarskim rečnikom o kojoj je pisao britanski Vog. Da li si mislila da je to moguće i sa kakvim si očekivanjima uplovila u svet mode?

Vogue mi je uvek delovao nedostižno, rezervisan samo za najveće i one odabrane. Kada sam svoje ime prvi put videla na stranicama Vogue-a imala sam osećaj da oni to pišu o nekome drugom, o nekom nedostižnom, važnom i odabranom. Trebalo mi je vremena da shvatim da sam to ovog puta bila ja.

Nevena Božović u NEO Design haljini

Kolekcija JUUNISHINEO nastala je kao saradnja sa umetnicima iz Holandije. Da li jezik mode svi razumeju ili primećuješ drugačije trendove, u zavisnosti od podneblja?

Moda je Esperanto koji živi. I to kako živi! Trendovi se svakako razlikuju, ali u tome i jeste čar. Kada ljude upoznaješ kroz njihov rad i tu neverbalnu komunikaciju odećom, shvataš da granice ne postoje. Meni je proces kreiranja JUUNISHINEO kolekcije jedno od lepših iskustava jer sam na jednom potpuno drugačijem nivou pravila ne samo kolekciju nego i performans koji je bio cilj tog procesa. Sve to u doba korone, hiljadama kilometara optičkih kablova daleko, a opet tu negde na dva klika sa timom iz Fashionclash festivala. To su ljudi sa kojima bih uvek sarađivala i stvarala. Oni su ti koji cene stvaraoca, pružaju punu podršku sa svim svojim, neretko i privatnim kapacitetima, daju vetar u leđa, spajaju i motivišu. Za mene oni predstavljaju potpuni opozit svetskoj modnoj sceni i svemu što znamo o njoj, na onaj najlepši način, kroz iskrenost, prijateljstvo i besprekorni profesionalizam.

NEO dizajn teži ka tome da vrati tradicionalne tehnike za izradu odeće i nakita novom dobu. Zbog čega tradiciju smatraš važnom?

Mislim da moj odnos sa tradicijom ne počinje na svesnom nivou. To je jedna jaka intimna veza, zapisana u zvezdama i potpuno nezaobilazna kada je u pitanju moj autorski rad. Sve što radim zasnivam na tome da otkrijem zbog čega je ta veza takva i radujem se svakom putovanju na koje me povede traganje za tim odgovorom. Koncept NEO dizajna je, suštinski, traganje za identitetom. Kroz NEO se bavim praćenjem i oblikovanjem svojih inspiracija u kolekcije, performanse, komade, scenografiju, a sve u cilju mapiranja svojih potencijalnih predaka na karti sveta kroz potpuno iskreno praćenje inspiracije koja najčešće dolazi iz nekih dalekih kultura. Cilj mi je da jednog dana, kada osetim da sam došla do kraja svog putovanja i kada me više nijedna kultura ne bude inspirisala dovoljno da nastavim dalje, uradim DNK test i otkrijem da li se poklapa sa onim što sam radila do tada. NEO je moj životni projekat.

Posebno, zbog čega te japanska moda inspiriše?

U nizu svih kultura sa kojima sam se do sada susretala, postoji to nešto što, koliko god pokušavala da izbegnem, nekako ne uspevam, a to je veza sa Japanom. Ponajviše sa japanskom kulturom i tradicijom, a zatim i modom. Postoji nešto začudno, nešto magično, misteriozno, pomalo uvrnuto, u isto vreme i ekstrovertno i introvertno, prepuno kontrasta i sprega, što me privlači u japanskoj kulturi i verujem da ću celog života pokušavati da odgonetnem šta je to.

Pored dizajniranja, baviš se i stilizovanjem i art direkcijom. Da li je teško uklopiti sve te stvari?

Meni nije. Sve to dolazi iz jednog sveta, sa istog mesta i čini mi se nekada da bih mogla da se bavim najrazličitijim formatima i granama umetnosti i dizajna i da bi to uvek bilo NEO. Sve su to samo alati uz pomoć kojih se izražava jedna ideja.

Inspirišu te tradicije dalekih naroda, film, muzika, pa i književnost. Da li pamtiš neki neobični trenutak kada ti je inspiracija naišla?

Najlepši trenutak koji ću zauvek pamtiti je momenat kada su se „sklopile kockice” i kada je nastao koncept za kolekciju ATEHNEO. Istraživala sam mnogo različitih tema u tom trenutku, pokušavajući da nađem inspiraciju, ali sve je bilo izuzetno usiljeno, do trenutka kada sam svom partneru pokušala da prepričam šta sam sve pronašla kroz svoje istraživanje i kako se ništa od toga ne uklapa i ne pokreće me. Dok sam mu pričala, samo mi se prikazala scena iz Hazarskog rečnika u kojoj sluge iscrtavaju slova na kapcima princeze Ateh. Odmah sam pronašla knjigu i krenula da mu čitam. Mislim da je to jedan od trenutaka u kome sam osetila najveće uzbuđenje u životu. Ceo proces koji je sledio nakon toga bio je magičan. sve se savršeno uklapalo i konačno sam imala priču za koju sam oblačila svoje Hazare.

ATEHNEO

Šta radiš kada upadneš u kreativnu krizu?

Kreativne krize nisu tako česte kada konstantno radiš. Nekada se prezasitiš i umoriš, ali to su prolazne faze koje kao takve moraju da posotoje i da prođu. Naučiš to posle nekog vremena i opustiš se kada naiđu. Kada sebi ne želim da dopustim te trenutke zaranjam sve dublje u istraživanja i čeprkanja po razno raznim temama i to me nekada frustrira. Čudan je to proces i ta borba sa samim sobom, kao i pritisak koji sebi namećemo da moramo stalno da budemo produktivni, genijalni, inspirisani, uvek i u svim životnim fazama. Radim na tome da se opustim i budem nežnija prema sebi jer je suštinski važno uživati u procesu i onome što stvaraš.

Da li teško dolaziš do materijala i koliko sam materijal utiče na tvoje radove? Kako se, recimo, desi da patrone za trimer za travu uspeš da iskoristiš i od njih napraviš nešto lepo i kreativno?

Materijali su svuda oko mene i ne opterećujem se time da nabavljam neke stvari koje su mi trenutno nedostupne. Radim sa onim što imam i što me zaintrigira. Kroz svoj rad pokušvavam da dokažem da je mnogo veća vrednost, znanja, kreativnosti, umeća, talenta i vizije nego bilo kog materijala.

Da li najviše pažnje obraćaš na boju, teksturu, održivost, ili neke druge stvari igraju ulogu?

Moja pažnja ide tamo gde se desi nešto što ne mogu na prvu da razumem, savladam i rešim. Ako mi neka boja nije bliska ili lepa, izlagaću se istoj koliko god bude potrebno, kako bih je prihvatila i u njoj videla nešto lepo. Ukoliko nisam sigurna na koji način moj rad može da bude održiviji, stalno ću tražiti neke svoje načine da odgovorim na tu temu i napravim nešto po svojoj meri. Sve je stvar izazova i pokretanja vijuga. Dizajneri su problem-solver-i i sve dok postoji problem koji treba rešiti mi smo na zadatku.

Koliko je Not just a label uticao na tvoj rad?

Nije toliko uticao na moj rad, koliko na upoznavanje sa scenom i klijentima i kolegama širom sveta. Smatram da je NJAL sjajna zajednica i da nudi mnogo mogućnosti, a pogotovo za brendove koji razvijaju svoj E-comerce.

Kako opisuješ neoworiorse?

SJAJNI SJAJNI SJAJNI LJUDI. Oni koji dele prave vrednosti i neguju odnos prema sebi i drugima. Oni koji inspirišu, razumeju, podržavaju, vole, dele, poštuju, uživaju i raduju se. Sve ih osećam kao svoje radujem im se.

Dokle je stiglo tvoje DNK putovanje?

Trenutno sam u cvetnim baštama širom sveta. Pomalo u Kini, džunglama Perua i na Šri Lanci. A konstantno me obuzima ideja o Kaspijskom moru, Gruziji i Jermeniji.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!