Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Nevena Nikolić: Pandemija Covid-19 jasno ilustruje značaj nedeljivosti i međuzavisnosti svih ljudskih prava

Razgovor sa Nevenom Nikolić, koordinatorkom Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava
Piše: Marina Zec

16. April 2020

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava pokrenut je pre tri godine u okviru organizacije Beogradski centar za ljudska prava sa idejom da je važno da se pitanje ljudskih prava posebno usmeri na jednu grupaciju, pogađate, mlade. Iako je program pokrenut pre samo par godina, delovanje tima koji stoji iza programa bilo je primetno i ranije – Beogradski centar za ljudska prava koristio je edukativne radionice, procesne predstave, tribine i filmove kao alate kojima bi mogli da podstaknu mlade da razmišljaju o ljudskim pravima, u užem i širem smislu.

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava krajem prošle godine uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava objavio Nulti izveštaj o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji 2019, prvi celovit dokument objavljen u Srbiji koji se bavi temom ljudskih prava mladih i istraživanjem njihove pozicije u društvu. Nedavno, usled novonastale pandemije i globalne krize koja je nastala u svetu zbog nje, Omladinski program ponovo je rešio da „opipa puls” mladih, ali i da im pruži podršku i pomoć u teškim trenucima, kroz svoje onlajn kanale. Tako je nastala kampanja i prvi bilten O jednoj izolovanoj mladosti, uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Bilten je svedočenje o izolovanim prostorima, promenama koje otvaraju nova pitanja, nove načine promišljanja, nove uslove učenja i nove načine komuniciranja koja su svima nepoznata.

Pitali smo Nevenu Nikolić, koordinatorku Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava, koja su to prava mladih koja su posebno pogođena trenutnom situacijom.

Ne bih da dajem odgovor koji zvuči kao da je iz udžbenika, ali ljudska prava su nedeljiva, međuzavisna i međusobno povezana u tom smislu ne mogu da odgovorim precizno koja su to konkretna prava, zato mi pratimo širi kontekst stanja ljudskih prava mladih tokom pandemije Covid-19, ali planiramo da pratimo i po završetku pandemije, jer će se osetiti posledice pandemije, ali i posledice donošenih mera u svrhu suzbijanja pandemije, a tokom vanrednog stanja.”

Nevena dodaje da pandemija posebno utiče na osetljive grupe mladih koje su pored infekcija suočeni sa dodatnim rizicima koji su mnogima od nas nevidljivi.

Život dostojan čoveka, hrana, bezbedan pristup čistoj vodi, obrazovanje, usluge podrške i lične asistencije sve su teži pod velikom ekspanzijom kooronavirusa, a nekim ranjivim grupama mladih to može da bude od suštinske važnosti u  ovoj borbi. Pored njih, naročito su pogođeni oni koji su izgubili posao ili im preti gubitak posla usled ekonomske recesije, usled čega mogu završiti na ulici. Skoro sam pročitala vest da oko trećina malih i mikro preduzeća u Srbiji predviđa da će usled ekonomske krize izazvane virusom i uvođenjem vanrednog stanja u narednom periodu morati da otpušta. Pitanje je kako će kriza izazvana pandemijom uticati na mlade preduzetnike i preduzetnice, na mlade profesionalce koji su na početku karijere. Tačno je da je država obezbedila zastoj u otplati kredita i najavila ekonomske mere koje bi trebalo da (makar za vreme vanrednog stanja) smanje trend otpuštanja radnika, ajde da vidimo kako to izgleda kad se spusti u polje sprovođenja”, kaže Nevena.

Tim Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava koji radi na aktuelnoj kamapanji: Nebojša Petrović, Demir Mekić, Nevena Nikolić, Uroš Ranković i Mina Vasović

Prema svedočenjima Nultog izveštaja, mladi nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, pa im je često potrebno pružiti dodatne informacije pogotovo u oblasti rada u koju su mnogi tek zakoračili, kao i u oblasti prava na adekvatno stanovanje, što se posebno odnosi na mlade koji žive u neformalnim naseljima i kolektivnim centrima. Koliko šira javnost, ali i politički funkcioneri nisu svesni ove problematike, Nevena je pokušala da ilustruje aktuelnim primerom.

Kada vas neko na televiziji prekori da ne poštujete mere i da je jedino što treba da radite da ostanete kod kuće, u toplim domovima, pitam se da li imaju na umu šta za neke znači topli dom, bez struje i televizije pomoću koje mogu da se pravovremeno informišu i prate promene mera, koje se menjaju skoro pa svakog dana. Tu se otvara i pitanje fizičkog distanciranja i to u prilikama kada više generacija žive u jednoj sobi, kada to prosto nije moguće. I šta se dešava sa pristupom obrazovanju ukoliko nemate struju, a nastava se danas tako odvija, to jest na daljinu?“

Nevena ističe da iako je zatvaranje učeničkih i studentskih domova najverovatnije opravdano interesima javnog zdravlja, postavlja se pitanje da li je rok od 48 sati, koji je učenicima i studentima ostavljen za iseljenje prekratak.

Trebalo bi imati u vidu da domovi za mnoge studente i učenike predstavljaju baš to – dom, mesto gde oni žive. Da li je 48 časova dovoljno za premeštanje jednog života? Visoka komesarka UN za ljudska prava, Mišel Bašele, kaže da pandemja Covid-19 donosi patnju i nanosi šetu svim regionima i predstavlja dalekosežnu posledicu po ljudska prava. Jesam li samo zakoplikovala? Jesam i verovatno samo dodatno problematizovala stvari. Ali hajde da se zapitamo zajedno da li virus postoji ukoliko nemaš šta da jedeš i piješ, ukoliko ne možeš da se okupaš? Da li virus postoji ako nisi čuo/la za njega? I kako ti da se odbraniš od njega?”

Prema saopštenju Komiteta za ekonomska, socijana i kulturna prava, istaknuto je da pandemija Covid-19 jasno ilustruje značaj nedeljivosti i međuzavisnosti svih ljudskih prava. Covid-19 predstavlja globalnu pretnju za zdravlje, ali Nevena dodaje da uzrokuje i pretnju za ostvarivanje građanskih i političkih prava jer neke od mera koje su države preduzele u borbi protiv pandemije donose stroga ograničenja slobode kretanja i drugih prava. Ona smatra da je jako važno da mere koje država donosi radi suzbijanja pandemije budu primerene i srazmerne kako bi se obezbedila zaštita svih ljudskih prava.

A kakvo je stanje u Srbiji kada govorimo o ljudskim pravima mladih uopšte?

Aktuelni Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji 2019 pokazuje da su mladi u Srbiji zanemareni, da odlaze iz zemlje, da su nedovoljno uključeni u procese donošenja odluka, nedovoljno zastupljeni u medijima i posledično u velikom riziku od siromaštva.“

Prema nalazima izveštaja, mladi su najviše zainteresovani za ostvarivanje svojih ekonomskih i socijalnih prava. Nevena ističe da od početka 2020. godine, mediji u Srbiji sa pojačanom pažnjom izveštavaju o položaju mladih u našoj zemlji i da su otvorene teme migracija mladih, održivog stanovanja i izbora.

Zamolili smo Nevenu i da izdvoji ključne nalaze izveštaja, a ona je izdvojila saznanja:

  • da su mladi u Srbiji starosti između 15 i 24. godine u duplo većem riziku od nezaposlenosti od odrasle populacije;
  • da je većina mladih (57%) angažovana u nekom od prekarnih oblika zaposlenosti: na određeno (36%), na privremenim i povremenim poslovima (8%) ili radi na crno (11%);
  • da mladi imaju 20% niže mesečne zarade, da svaki treći zaposleni mlađi od 30 godina ima zaradu koja je niža od 2/3 medijalne zarade, da osam od deset mladih prima zaradu koja je niža od republičkog proseka i petina mesečno zarađuje manje od minimalne zarade;
  • da oko pola miliona ljudi u Srbiji starosti između 20 i 34 godine živi sa roditeljima, da jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život jer nema nikakve prihode, da veliki broj njih koji su zaposleni ostaje sa roditeljima jer ne mogu da iznajme stan i da od ostatka zarade pristojno žive i da mladi ljudi do stana dolaze nasledstvom ili uz finansijsku pomoć roditelja;
  • da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000, uglavnom mladih, što je otprilike jedna cela opština u Srbiji;
  • da pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina,
  • da je kod mladih uzrasta između 15 i 29 godina primetna značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa (čak 45% mladih izjavilo je da je konstantno zabrinuto zbog nečega, 28% njih da im se dešava da često zaplaču, 12% navodi osećanje potpune bezvrednosti, dok 7% učenika navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života);
  • da među mladima starijim od 18 godina samo 40% redovno koristi pravo glasa, dok 32,4% navodi da nikada ne glasa.

Kako zajedno možemo da se izborimo za poboljšanje prava mladih?

 „Postoji nešto što često izgovaramo, a ide ovako: Ne o nama bez nas. Dakle o mladima i unapređenju njihovog položaja ne možemo da razgovaramo ako mladi suštinski nisu uključeni u kreiranje politike ili prakse koje se njih tiče ili može imati efektne po njih. Važno je da se napravi prostor da se čuje glas mladih, odnosno onih koji su autentično mladi i koji najbolje mogu da prepoznaju šta im je potrebno, a mi svi koji radimo sa mladima ili za mlade treba da se trudimo da im obezbedimo resurse za to ili da im stvorimo uslove da mogu da participiraju nesmetano”, zaključuje Nevena.

Oblakoder vas poziva da pratite izolovane priče mladih Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava i da se informišete o ljudskih pravima mladih i posebno o položaju  osetljivih grupa mladih. Ukoliko vam je potreban pravni savet koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava ili želite da prijavite kršenje ljudskih prava mladih, podstičemo vas da kontaktirate Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava koji vam je uvek na raspolaganju.

Autor ilustracija: Nebojša Petrović

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!