Nije sve tako lepo – Kako izgleda život manekenki?

O predrasudama sa kojima se susreću zbog svog posla razgovarali smo sa manekenkama Cecom Živojinović, Anjom Rodić i A. S.

2. April 2021

Manekenke su uvek mršave i rizikuju svoje zdravlje zarad posla. Manekenstvo se zasniva na nepristojnim ponudama. Manekenke nisu obrazovane i bave se samo svojom spoljašnošću…”

Ovo su samo neke od predrasuda o ženama koje se bave manekenstvom. Međutim, koliko mi zapravo znamo o ovom poslu?

Povremeno javnost uzdrma priča o modnom dizajneru, fotografu, osobi iz sveta mode, koja koristi svoj položaj kako bi seskualno uznemiravala mlade manekenke i manekene. Holivud je dugo potresala priča o ponašanju fotografa Harvija Vajnstinoma, a zatim je za seksulano zlostavljanje optužen i slavni modni fotograf Teri Ričardson. U 2019. godini pominje se i ime fotografa Markusa Hajda. Pored priča o seksualnom uznemiravanju, neretko se otvara tema i o odnosu između agencija i manekenki, o nedostižnim estetskim standardima, izgladnjivanju i nezdravom načinu života.

Kako društvo lepotu i postavljanje standarda lepote vezuje za žene, tako kritiku najčešće trpe upravo žene iz sveta mode. Ipak, ukoliko istražimo o velikim modnim industrijama, otkrićemo kako iza velikih brendova najčešće stoje muškarci, što otvara brojna pitanja o položaju žena u modnoj industriji. Kako bismo otkrili više o tome kako izgleda baviti se manekenstvom, kao i koje su prednosti i mane ovog posla, razgovarali smo sa manekenkama Cecom Živojinović, Anjom Radić i A. S koja je želela da ostane anonimna.

Sanja Iveković – Make up (1979)

U kojoj meri modna industrija nameće standarde lepote?

Istorijske, društvene i kulturološke okolnosti nameću različite standarde lepote. Ceca Živojinović ističe da svaki vid propagande ima snažan uticaj, ukoliko ga shvatimo lično: „Kada pročitam reč moda, uvek me asocira na super modele iz devedesetih, na zgodne, zdrave, samouverene žene. Standardi su se izrazito promenili, sve više se stavlja akcenat na fizički izgled i atribute, a žene nikad nisu bile nesigurnije u sebe. Očigledno nešto ne radimo kako treba, volela bih da se više fokusiramo na unutrašnjost, a spoljašnjost je svakako uvek prati”.

Mediji i društvene mreže zauzimaju značajno mesto u građenju estetskih ideala današnjice. Tome svedoči i snažan uticaj Instagrama, društvene mreže na kojoj objavljujemo svoje i gledamo tuđe fotografije. Potreba da se prikažemo u najboljem svetlu učinila je da Instagram postane platforma na kojoj se postavljaju visoki, često nedostižni, standardi lepote.

Anja Radić ističe kako se moć medija i društvenih mreža često zloupotrebljava. Naime, isticanje fizičkog izgleda i upoređivanje postalo je svakodnevica, što često za posledicu ima smanjenje samopouzdanja kod devojaka, pogotovo mlađeg uzrasta.

„Svaka osoba iole upućena u psihologiju adolescenata zna da su to najproblematičnije godine u kojima učimo da volimo sebe. Zloupotrebljena znanja o psihi mladih tu su zarad prodaje „lepote” mladim devojkama uz direktnu poruku: Ovako bi trebalo da izgledaš”, objašnjava Anja.

Takođe, otvara se pitanje koliko svet visoke mode ima uticaj na svakodnevne živote i šire društvo.

„Modna industrija, kao i sve druge, menja se i napreduje u skladu sa vremenom, a samim tim postavlja nove standarde, u ovom slučaju standarde „lepote”. Jako je bitno razlikovati šta je to za svetsku modnu scenu „lepota”, a šta za domaću. Smatram da modna industrija nema preveliki uticaj na društvo u celini i „visoke modne standarde” ne posmatram kao nešto loše, tu su da upotpune osećaj za estetiku”, dodaje A.S.

Sanja Iveković – Instrukcije br.1 (1976)

Posao u modnoj industriji – je li sve zaista lepo?

Pored putovanja, druženja, lepe odeće i estetičnih fotografija na Instagramu, mlade manekenke se svakodnevno susreću i sa brojnim poteškoćama u okviru modne industrije. Ipak, iskutva mladih manekenki sa kojima smo razgovarali se bitno razlikuju.

„Nikada nisam imala neke poteškoće. Volela bih samo da sam od starta imala dobrog mentora koji bi me naučio stvarima koje sam inače sama „pohvatala” sticanjem iskustva. Sve sam učila na licu mesta i na nekim svojim greškama. Srećom, uvek sam na kraju dana bila najbolja što sam umela”, ističe Ceca Živojinović.

Čini se da odnos sa modnim agencijama predstavlja jedan od najčešćih izazova sa kojima se susreću mladi ljudi koji počinju da se bave manekenstvom. A.S. ističe kako je jedan od najvećih problema bio upravo izbor loše matične agencije.

Anja Radić ističe da postoji stalan pritisak od strane modne industrije: „Ili sam previše mršava za nekoga ili sam previše debela za manekenstvo. Teško je uklopiti se u tu sliku. Jedino što se promenilo u poslednje vreme jeste to što sada ne smeta ako zena ima atribute pored te mršavosti”.

Sanja Iveković – Diary (1976)

Predrasude o manekenkama

Zbog činjenice da je u poslu manekenki u fokusu fizički izgled, one se često suočavaju sa brojnim predrasudama koje osporavaju njihove druge kvalitete.

„U jednom momentu sam se pomirila sa tim da ja kao manekenka neću moci da uradim nešto veliko, pametno, hrabro. Srećom, to uverenje sam zamenila nakon par godina i demantovala strah”, navodi Ceca.

 „U našem društvu, a ovde konkretno mislim na Balkan, važi čuvena: Ne može i jare i pare. Ako si lepa, onda si glupa, ako si pametna, onda nisi privlačna, ako si niska, moraš da budeš glasna, ako si visoka, moraš da se snebivaš, ako si bogata i lepa, sigurno radiš nešto nemoralno, a ako si pametna i bogata, sigurno nemaš sreće u ljubavi.”


– Ceca Živojinović

Anja Radić ističe kako modele danas često loše tretiraju, posebno u okviru modne industrije: „Danas u svakom poslu ima nepristojnih ponuda. Ja se nikad nisam susrela sa tim, ali sam zato slušala razne vulgarne komentare od strane fotografa ili dizajnera koji su mnogo stariji od mene i zaista se zgrozim kada se to desi. Smatram da o tome treba mnogo više da se priča, pogotovo jer su u pitanju mlade devojke koje tek ulaze u svet manekenstva. Naravno, nije uvek sve tako crno, dešava se zaista da me tretiraju lepo i sa poštovanjem. Zavisi sa kim radite u tom trenutku”.

A. S. dodaje da ljudi često posmataju izgled manekenki kao „neobičan”.

„Mislim da se svaka od nas našla u prilici da bude okarakterisana kao anoreksična ili joj je upućen pogled nerazumevanja zbog njenog neobičnog izgleda. Posao manekenke je upravo takav, da svoje telo prilagodi odeći koja se šije, a moda je uvek potencirala različitosti”, ističe A.S.

Sanja Iveković – Make Up Make Down

Objektivizacija ženskog tela u modnoj industriji

Žene koje se bave javnim poslom najčešće su predstavljene kao ideal fizičkog izleda. Društvo spontano izabere novi ideal lepote, a zatim sve više ljudi počinje da oponaša osobu iz javnog sveta kojoj smo dodelili titulu najlepše. Filmska, muzička i modna industrija izrodile su veliki broj žena koje oponašamo decenijama. Međutim, kakvo je društvo koje stalno potencira spoljašnji izgled?

Anja Radić ističe da je objektivizacija ženskog tela prisutna uvek i svuda, a naročito u oblasti marketinga i u medijima.

„I ja, kao i svaka druga žena, mali million puta bila sam tretirana kao objekat i vrednovana prevashodno na osnovu toga kako drugi mogu da me koriste. Samoobjektivizacija je prva psihološka posledica koja se pojavljuje među devojkama i ženama kao rezultat življenja u kulturnom okruženju u kome se žena seksualno objektivizuje. U kulturi koja objektivizuje žene, one same uče da tretiraju sebe kao objekte koji se gledaju i procenjuju”, kaže Anja.

 S druge strane, Ceca Živojinović naglašava kako je vreme da, na globalnom nivou, počnemo da vrednujemo telo više, kao nešto što nam služi, što je prelepo, što prati naš način života, i što ne treba kriti: „Uvek sam bila ponosna na to što sam žena i bilo kakav vid objektivizacije me nije previše doticao, pa ne mogu iskustveno da odgovorim. Isto tako smatram da, ukoliko je neko hronično nezadovoljan svojom formom, može da promeni to kroz promenu navika i odnosa sa sobom. Često se kritikuje fotošop, kako stvara pogrešnu sliku žene drugim devojkama, ali sada se i takve stvari menjaju. Što pre prigrlimo i prihvatimo svoje telo, pre ćemo promeniti sliku o njemu kolektivno”.

A.S. ističe da je objektivizacija ženskog tela prisutna je u svakodnevnom životu, a ne samo u poslu.

 „Pojavom Twiggy, mršavost je uzela maha u modnoj industriji, u poslednje vreme i u samom društvu. Sa druge strane, ne vidim ništa loše u tome da neko vodi računa i o svom telu”, zaključuje A. S.

Sanja Iveković – Paper Women

Šta treba da znamo o radu u modnoj industriji?

Modna industrija je jedna od najkreativnijih industrija na svetu. Ipak, Ceca Živojinović naglašava kako je kreativan posao sve, samo ne jednostavan.

„Moje radno vreme je, slobodno mogu da kažem, 24 sata. Čak i kada nisam na setu, vodim računa o svom mentalnom, duhovnom i fizičkom zdravlju, kako bih mogla da radim svoj posao najbolje što mogu. Potrebno je istrajnosti, strpljenja, ambicije i još mnogo drugih faktora koji se nikada neće videti preko kamere”, podvlači ona.

„Bitno je naglasiti da manekenstvo nisu nepristojne ponude i slava preko noći. Kao u svakom poslu, možete se naći u  različitim lošim situacijama. Ovaj posao, pre svega, podrazumeva danonoćni rad na sebi u svakom pogledu, borbu sa gomilom nesigurnosti, odricanja i preispitivanja…”


– A. S

Zanimljivo je i kako se u modnoj industriji tretira starenje. Anja Radić ističe da postoji različit odnos prema dečjoj i odrasloj lepoti.

„Ono što se manje zna je da se dugo naša industrija oslanjala na dečju radnu snagu koja je cenjena zbog svog adolescentskog izgleda. Jedna trinaestogodišnjakinja može da bude prirodno mršava, kao grisina, na način na koji razvijena žena, sa bokovima i grudima, ne može da bude – niti treba tome da teži. Mislim da treba da se zapitamo zašto je to postao ideal. Zašto imamo tu perverznu fascinaciju slikama devojaka koje su premlade i neiskusne i veoma ranjive? Čim počnemo da pokazujemo znake zrelosti, govore nam da idemo na ekstremne dijete ili nas zamene mlađom. Modeli nikada ne odrastaju. A to šalje poruku ženama da im nije dozvoljeno da ostare”, objašnjava ona.

 „Shvatam da je moda neka vrsta eskapizma i da mnogi ne žele da razmišljaju o tim stvarima dok listaju magazine, ali ispravljanje ovih zloupotreba počinje tako što ćemo ove devojke gledati drugim očima – ne kao dehumanizovane slike, već kao ljudska bića koja zaslužuju ista prava i zaštitu kao svi drugi radnici.” 


– Anja Radić

Manekenstvo, iako spolja izgleda kao posao koji sa sobom nosi lep, jednostavan i lagodan život, predstavlja ozbiljnu profesiju koja nameće brojne izazove. Manekenke se svakodnevno suočavaju sa brojnim stereotipima, kako unutar, tako i izvan industrije. Stoga, ne treba da posmatramo olako probleme koji se dešavaju ne samo u manekenstvu, već i u celokupnoj modnoj industriji.

Naslovna fotografija: Sanja Iveković – Sweet Violence (video rad)

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi