fbpx

Nikad polovično: Klotljudi i Dog Power u Kvaki 22

Kako bi bilo započeti izveštaj događaja sa kraja?

Kraj je svakako najsvežiji, bio je samo pre par sati. Kraj su šetnje po praznim ulicama do jutarnjeg prevoza, kraj je desetak ljudi koji neumorno plešu uz ,,I wanna be adored’’, ,,This must be the place’’, ,,Disorder’’ i ,,Misli mene gone’’ dok se velika soba Kvake 22 polako prazni. Kraj je 4 ujutru, paljenje svetla, skupljanje čaša sa stolova, i momak koji, dok čisti pod, kaže ,,čistim samo do pola’’. Petnaestog marta u Kvaki ništa nije bilo do pola, a posebno ne muzika sastava Klotljudi i Dog Power koje smo imali prilike da čujemo.

Ako se vratim još malo unazad, dolazim do momenta gde Henry Nicol (Dog Power) uzima gitaru i ja pomišljam da ću možda čuti neku pesmu Jesus and Mary Chain-a, s obzirom na to da je on preslikani Jim Reid iz mlađih dana. Ne, nisu svirali Jesuse, ali jesu pesmu ,,Not human’’ koja počinje stihovima ,,What is, and what’s not human?’’ i nastavlja ,,Who are you to say, what is and what’s not human?’’. Prepliću se sintovi, nenametljiv zvuk gitare,  poezija koja odzvanja u telu i u glavi čak i onda kad pevanje prestane, a ja razmišljam da li su oni sa neke druge planete, i možda Novi Zeland zaista jeste druga planeta. Najlepše kod Kvake 22 je doza intimnosti i bliskost koja postoji između publike i benda. Nema nikakve barijere, mnogi možda žele da zagrle muzičare, a opet ih niko ne dodiruje i ne uznemirava. Pesma ,,Love Potion’’ je bez šale jedan ljubavni napitak, okarakterisala bih je kao ,,malo mračniji Golder Brown – Stranglersa’’, posebno uz divan outro. ,,Come back to Paris’’, iako malo bržeg tempa, obiluje melanholijom i misterioznošću karakterističnom za ovaj sastav, i asocira me na filmsku scenu pljačke, ili na pozadinsku muziku horor igrice – sve vreme čekamo da se nešto strašno desi, mada iako se bude desilo, nekako smo okej sa tim. Divan prizor je i Milan Stevanović (Klotljudi), koji u džemperčiću sa medvedićem dobrog srca, i naočarima (koje izgleda nisu slomljene), igrao sa Semom i Henrijem sve vreme. Nisam sigurna kojim redosledom su svirali pesme, a i svakako se gubim u ovom pisanju unazad, ali ceo album Dog Powera (DOG Power, 2018) možete naći na njihovoj istoimenoj bandcamp stranici. Obratite pažnju na najnežniju pesmu sa albuma, ,,Actress’’ koja topi SVE, SVE, SVE pred sobom, i pošaljite je osobi u koju/ukoliko ste zaljubljeni.

Idemo dalje, unazad.

Kraj svirke Klotljudi - Milan Stevanović završava u publici koja je jedva čekala da ga uzme i izgrli. Završili su pesmom ,,Zbog tebe’’, koja je moj lični favorit. Dirljivi stihovi ,,zašto uopšte, ja živim ovde, sve zbog tebe, sve zbog tebe / i sve pesme su za tebe, svake noći, ja vidim slike ’’ koji su možda deo svakodnevice svakoga ko se nekad slično osećao – bespomoćno, privrženo, sa konstantnim previranjima i određenom dozom odanosti sopstvenim osećanjima. Moram da naglasim da je ovo bila najbolja svirka Klotljudi na kojoj sam bila. Izuzetno su usmereni i uvežbani, bez gubitka spontanosti. Takođe, sintovi su pun pogodak, uklapaju se uz senzibilitet tekstova i ublažuju sirovu crtu benda. ,,Ona ima crnu kosu, i duge noge’’ , publika koja počinje da skače uz tempo koji postaje sve brži, da bi potpuno poludela kad dočeka ,,zašto hoda, tako krivo, što se smeje, tako krivo’’ , deo genijalne i kompleksne pesme ,,Jozef Heler’’. Tokom obe svirke, pažnja i energija publike nije opala ni u jednom trenutku, samo se smenjivala u skladu sa pesmama. Pesma ,,Lopovi’’ je potpuno rokenrol ludilo - ,,vizija meseca iznad Ceraka i Dorćola’’, sintovi koji prate svaki naš pokret, ili mi njihov, i ne znamo kuda sa rukama i nogama, ali znamo da negde moramo. Početak svirke i ja za šankom, pokušavam da se dočepam zaječarca i doletim do prvog reda, jer kako da propustim  ,,uvek sam hteo da budem ko Bekim Fehmiu, da lomim ruke o polomljeno staklo’’ vrištanje. Poezija Klotljudi je kompleksna, njihova muzika takođe. Prljavo je, sirovo, ali i dalje toplo, jer se sve ogleda u posvećenosti, ljubavi, kojom stvaraju pesme, i onda ih poklanjaju nama. Sa nestrpljenjem očekujem novi album Klotljudi, i mislim da je razvoj njihove muzike, konstantno eksperimentisanje sa zvukom, kao i nastupi koji su sve bolji i bolji, nešto najzanimljivije i najsvežije na sceni.  

Kraj početka ili početak kraja, ne znam. Dolazimo u Kvaku oko 22h, smeštamo se i pozdravljamo sa drugarima. Prostor se puni, razgovori i upoznavanja ispred wc-a uveliko traju, momci se pripremaju za nastup. Milan je u potrazi za krejonom, karminom, maskarom - bilo čime što će mu pomoći da oboji oči i usne.

Autorka teksta: Kristina Milosavljević

Fotografija: Jakov Simović

Leave a reply