Nikola Milekić: SLIKANJE JE JEDINI NAČIN NA KOJI MOGU DA SE IZRAZIM

„Rasplamsavanje“ je naziv izložbe Nikole Milekića koja je otvorena u utorak, 7. maja u umetničkom prostoru „Kvaka 22“. Nikola je trenutno na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Dobrice Bisenića. Na istom fakultetu završio je i osnovne i master studije. Rođen je 1991. godine u Beogradu. Član je ULUS-a  od 2019. godine. Ovo mu je prva samostalna izložba.

Fotografija preuzeta sa fb profila Nikole Milekića

U kom periodu i na koji način su nastale slike koje čine postavku izložbe?

Slike su nastale na master studijama. Nisam želeo odmah da ih izložim. Potrebna mi je bila određena vremenska distanca da sagledam šta sam uradio i kada sam ponovo izvadio slike, uvideo sam da sam drugačiji doživljaj imao dok sam ih slikao od onoga koji se javio kad sam ih gledao. Drugačije sam tumačio samoga sebe, jer dok sam slikao, radio sam ono što mi je bilo instinktivno. To je više bila neka vrsta reakcije, jer nisam imao nikakav plan po kome radim, već je ono što slikam bilo odgovor na pitanja koja su mi se tada motala po glavi i ovo su, u stvari, predstave čoveka koji je obuzet nekim  unutrašnjim plamenom, tj. čoveka koji se prepustio nekoj svojoj strasti ili zanosu. To, međutim, ne znači da je reč o konkretnom, specifičnom čoveku, već aktovi koje sam slikao predstavljaju simbol čovekove želje i ona može da se odnosi na bilo kakav stvaralački čin ili na bilo šta čemu se čovek prepušta sa strašću.

Koji si slikarski pristup upotrebio da naslikaš ovu seriju?

Vodio sam se fovističkim i baroknim aspektom slikarstva. Oni su na prvi pogled različiti, ali crpe svoju moć iz istih elemenata – zanosa, strasti i drame. Rembrant i Rubens su mi najbliži iz baroknog stila, a Nolde i Ojerbah kao predstavnici novog zanosa.  Reč je o čoveku, zato je i čovek predmet slika. Gotovo isključivo su to aktovi manjeg formata koji su tek sad dobili drugačiji kontekst jer sam ih posmatrao isključivo sa štafelaja, a sada doživljavam iskustvo učenja, jer mogu da posmatram kako one „funkcionišu“ i sa drugim ljudima, što je, na neki način, i njihova svrha s obzirom da imaju altruističku podlogu. Mogu reći da su one tek sada završene, kada su predstavljene na ovaj način.

Na svim slikama se prepliću jarke boje. Tek na par njih si koristio blaže, pastelne tonove. Da li to ima veze sa emocijama koje si hteo da izraziš ili se radi o bojama koje inače preferiraš?

Te boje koje su hromatski koloristički visoko postavljene, jarke, ja asociram sa vriskom, sa potrebom da čovek oslobodi energiju iz sebe i onda sam ih tako i koncipirao. To je instinktivna reakcija.  Tamnije slike su tu da istaknu ove prve jer one tek postaju snažne u kontekstu mračnih.

Ranije si učestvovao na grupnim izložbama. Da li je neka od ovih slika već negde ranije mogla biti viđena?

Pojedine su bile na školskoj izložbi, ali ovo je prvi put da se nalaze u nekom galerijskom prostoru. U početku sam bio potpuno zadovoljan njima, pa sam ih u jednom trenutku otpisao, dok nisu počeli da mi se javljaju ljudi sa fakulteta, kolege i prijatelji, koji su mi rekli da su one ostavile utisak na njih, pa sam rešio da ih izložim.

Po kom principu daješ nazive slikama?

U ovoj seriji im nisam davao nazive. Nisam hteo da ih zarobljavam u formu naslova. Mislim da su one takve (i tako su izložene) da čovek treba da ih doživi poput talasa koji te zapljusne, da racio ne treba da bude na prvom mestu i da ljudi ne traže asocijaciju, već da jednostavno stanu ispred slike i dožive ono što je ispred njih na individualan način.

Sve slike koje si izložio rađene su tehnikom ulje na platnu. Da li pored te koristiš i neke druge tehnike?

Ulje mi je jako blisko jer daje najširi spektar mogućnosti. Ponovo ću pomenuti Franka Ojerbaha, mada ima i starih majstora, poput Rembranta, koji su bili pravi virtuozi.

Na prvoj si godini doktorskih studija.  Da li si nekada razmišljao da odustaneš od slikarstva, s obzirom da  umetnost ne nosi epitet nečega što je profitabilno?

Razmišljao sam o preusmerenju kada sam završio master studije, ali sam shvatio da je ovo jedino što mogu da radim kako treba. Naravno, mogu da radim i druge stvari, i radim ih kada je to potrebno, ali je ovo jedini način na koji mogu da se izrazim. S druge strane, nemam osećaj da sam na nekom katastrofalnom putu. Naprotiv, imam utisak da sve ide baš kako treba. Sledeća izložba će biti 3. juna u „Magacinu“ u Kraljevića Marka gde će biti izložene nove slike nastale u periodu od proteklih godinu dana. To je nastavak ove priče kroz jedan narativ.  I dalje je reč o plamenu. Došao je na red izlagački nalet, do sada je bio prisutan samo stvaralački. Ljudi treba da se upoznaju sa nečim što im je blisko, izložbe nisu izdvojena priča niti bih voleo da to neko posmatra elitistički, tako da bih voleo da se krug posetilaca proširi, jer je ovo dobar način da se čovek upozna sam sa sobom, ili sa nekim još.

Izložba će trajati do srede, 15. aprila i možete je posetiti na adresi Ruzveltova br. 39.

Autorka teksta: Snežana Pajkić

Leave a reply