Nikola Popović: Zašto bih se krio ako radim nešto dobro?

Nikola Popović je student prodekan na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Uz to, on je neko ko prvenstveno voli prirodu, te je bio inicijator i organizator mnogih ekoloških akcija u protekle 2 godine. Nažalost, čišćenja reka i pošumljavanje nije dovoljno zanimljiva vest da bi je neko objavio. Nikola je umesto kao pozitivan primer, široj javnosti predstavljen tako što je provučen kroz tabloidno blato.

Članak objavljen u listu Informer 21.05.2019. godine pod naslovom "Dekan Šumarskog fakulteta tera studente na proteste?! "

Nikola je napisao otvoreno pismo svim medijima u kome navodi da informacije navedene u članku nisu istinite. Objavio je to u vidu statusa na Fejsbuku jer ga pomenute novine nisu pozvale za komentar ni pre štampanja teksta, niti su kasnije objavile njegovo javno obraćanje i negiranje svega navedenog. Ali, dok ne stignemo do maja ove godine, vratimo se nekoliko koraka unazad.

Akcija „Tvoj život su tvoja dela“ sprovodi se tradicionalno od 2015. godine. Zamišljena je tako da studenti Šumarskog fakulteta izvode akcije pošumljavanja i čišćenja reka.

„Na jednoj takvoj akciji na Staroj Planini 2017. godine, jedan od lokalnih meštana nam je prišao i rekao da džabe čistimo reke jer će one nestati. Kada sam pitao predsednika mesne zajednice na šta je ovaj mislio, ni on nije imao potpune informacije. Rekao mi je da će doći neki ljudi, da će staviti reke u cevi i da će one nestati. Ja i dalje ništa nisam razumeo, te sam po povratku u Beograd seo da izguglam o čemu se zapravo radi. Tada sam naišao na grupu „Odbranimo reke Srbije“ na fejsbuku, koja je u to vreme brojala preko 20 000 članova, i video sam da to nije za šalu. Otpočeo sam ličnu borbu koju su ostale kolege podržale,“ kaže Nikola.

Da li su i pre Stare Planine građene mini hidroelektrana (u daljem tekstu mhe) na drugim lokalitetima?

Jesu, ali su se te gradnje odvijale u zabačenim delovima Srbije gde nije ni bilo stanovništva, tako da nije moglo ni da se zna za to, a i tamo gde je bilo stanovništva, gađali su ih lažima: kako je to dobra stvar za njihovu zajednicu, kako neće da im diraju reke, kako će dobiti energiju... i oni koji bi se bunili, na kraju bi bili podmićeni od strane investitora. Te priče sam ja čuo. Onda su naišli na selo koje je prvo odbilo to, u medijima selo Rakita, ili Raćita, kako ga zove lokalno stanovništvo. Tu se usmerila pažnja medija i odatle kreće jak otpor ka mhe. Sada se više ne brani Stara Planina, brane se sve planinske reke. Planirana je izgradnja 856 mhe, 90 njih je već izgrađeno.

Šta su to derivacione mhe, za one koji ne znaju?

Derivacione mhe imaju hidrozahvat gde se, trebalo bi, deo reke ubacuje u cev, a ne cela, kao što je ovde svuda slučaj, i te cevi su dugačke od 3 do čak 5 km. U tih 3-5km vi nemate reku. Kada nemate reku, drveće koje se nalazi pored, nema odakle da upija mineralne materije, dolazi do erozija, do urušavanja brda, žvotinje nemaju odakle da piju vodu, te nije ni čudo što su izgradnju mhe nazvali tihim ekocidom. Dolazi i do isušivanja bunara jer 2/3 čine podzemne vode. Stavljanjem reka u cevi, presušuju podzemne vode. Kada bi se izgradilo svih 856 planiranih mhe, nestalo bi preko 2200km reka, tj. planinskih potoka, koji, kada je leto, nisu vidljivi na površini, ali zato neretko s proleća usled otapanja snega i kiša dolazi do poplava.  Šta se desilo u selu Raćiti? Od sela Raćita do sela Zvonce postoje 2 ili 3 brane koje su protivbujične i čuvaju selo Zvonce od poplava. Šta je investitor uradio? On je postavio cev za mhe i probio jednu od tih brana. Ne daj Bože da se ponovi 2014. godina i da dođe do bujanja reka. Ako se probije jedna brana, ona će povući i drugu i treću... i direktno ugroziti selo Zvonce sa svim stanovnicima. To je samo jedan od mnogih primera kako to loše rade, kako ne čuvaju prirodu i kako su derivacione mhe loše.

U petak, 1.6.2019. godine organizovan je protest ispred Unicredit banke. Zašto?

Zato što neke od banaka finansiraju projekte mhe. Naš jedini zahtev bio je da ukinu to finansiranje. Kada dotok novca za finansiranje uništavanja prirode prestane, tada će prestati i izgradnja mhe. Svako od nas može da pogleda račun za struju. Po tački broj 6, svako od nas plaća baš tim investitorima. Struja iz mhe je višestruko skuplja i obračunava se kao naknada za proizvođače električne energije. EPS otkupljuje električnu energiju od njih po većoj ceni, a razliku između regularne i povlašćene cene plaćaju građani. U Srbiji postoji preko 3,5 miliona domaćinstava koji, u proseku, plaćaju 150 dinara (na mesečnom nivou) pomenutu naknadu. Na godišnjem nivou, ta cifra iznosi preko 6 miliona evra koje dobija investitor samo od građana. Plaća se 12 godina jednom investitoru za jednu mhe. Po proračunima, oni isplate tu mhe za 5 godina, što nas dovodi do zaključka da se ne radi o interesu za veću količinu energije, već je u pitanju interes pojedinca. Kada bi izgradili svih 856 mhe, dobili bi svega 2-3% povećanja električne energije, a kada bismo smanjili gubitak energije, koji trenutno iznosi 12% za 2%, ne bi trebalo da se izgradi nijedna mhe. Ovo ja ne pričam iz glave, ovo govori struka. Profesor Ristić je uradio projekat sa Ministarstvom zaštite životne sredine, gde je obišao 46 lokaliteta na kojima su izgrađene mhe i na svih 46 je uvideo da one nisu izgrađene kako je planirano i da ne postoji nijedna funkcionalna „riblja staza“.

Reagovala je Inženjerska komora Srbije. Koliko su protesti imali udela u tome?

Pre par meseci dogovorili smo se da u saradnji sa „Odbranimo reke Stare Planine“ „upadnemo“ u prostorije Inženjerske komore Srbije. Nismo mi na silu upali. Došli smo ispred Komore gde se odigravala diskusija na temu kako postati investitor u izgradnji derivacionih mhe. Bilo nas je 20-ak i spremili smo pisma za inženjere na kojima je pisalo zašto su mhe loše i u šta treba ulagati. Sačekao nas je glavni prezenter koga smo pitali da uđemo i obratimo se okupljenima. On je to prihvatio i Aleksandar Jovanović Ćuta je tom skupu održao govor, mi smo im podelili pisma i volim da verujem da je to uticalo na njih da promene mišljenje i stanu na stranu odbrane reka.

Vi niste organizovani skup. Ko vas finansira?

Mi smo grupa građana koja je neformalna. Nemamo ni udruženje, samo smo istomišljenici. „Odbranimo reke Stare Planine“ funkcioniše po principu donatorstva. Studenti Šumarskog fakulteta takođe. Organizujemo se na način da propagandni materijal štampa onaj ko kod kuće ima štampač. Za protest 27. januara javio mi se kolega koji drži štampariju i sam je donirao celokupnu količinu propagandnog materijala koji se koristio na protestu.

Malo se priča o akcijama koje upravo organizuju studenti Šumarskog fakulteta. Kako izgleda sam proces organizacije? Da li se ljudi vama javljaju ili ste vi ti koji „jurite“ sponzorstva?

Za poslednju akciju pošumljavanja organizovanu u Pirotu radili smo projekat. Grad Pirot je obezbedio hranu, Turistička organizacija Pirota je obezbedila smeštaj, Šumarski fakultet je obezbedio prevoz, „Fino“ nas je snabdeo kesama i rukavicama, a od Vodoprivrede Požarevac smo dobili majice i vodu za piče, pa smo se dogovorili da, kad smo već sve dobili džabe, uradimo još jedno dobro delo. Svako od nas 50 je dao po 1000 dinara i napravili smo zalihu novca koja će se iskoristiti za potrebe humanitarnih akcija jer smo nedavno imali akciju za prikupljanje novčanih sredstava za sestrića naše koleginice, Martina, kome  je to bilo potrebno. Na taj način, kroz više akcija, prikupićemo znatnu količinu novca koja će moći da se donira.

Planirana je i velika akcija internacionalnog karaktera koja bi trebalo da okupi 400-700 studenata. O čemu je reč?

Tu akciju smo planirali za početak oktobra. Pozvali bismo studente iz čitave bivše Jugoslavije i  okupili bismo se  na nekoj destinaciji koja ima kapacitet da  smesti toliki broj ljudi, zato još uvek nemamo precizno definisan broj. Ideja je da se osmisli radna akcija koja podseća na one u Titovo vreme, gde će, pored pošumljavanja i čišćenja reka, biti organizovan i kulturan i zabavni sadržaj, tako da će, osim što će raditi, studenti moći i da se druže i da razmenjuju iskustva. Moji roditelji su se upoznali na jednoj takvoj akciji. Za sada imamo saradnju sa Beogradskom Politehnikom. Mi smo im se priključili u akciji čiščenja Zvezdarske šume i od tada svuda idemo zajedno.

Kako su do sada izgledale akcije koje ste organizovali?

Studenti Opšteg smera imaju godišnje akcije pošumljavanja Goča. Pri toj terenskoj nastavi postoji nastavno-naučna baza gde stručni ljudi vode naše studente i uče ih praktičnim stvarima. Nama to jako znači jer ti studenti kasnije mogu da vode grupe ili decu jer kada je u pitanju pošumljavanje, npr, to se mora raditi stručno, sa preporučenim vrstama sadnica za određeni lokalitet. Pre mesec dana smo imali saradnju sa upravom „Lipovice“ gde smo zasadili 1000 sadnica belog jasena, dok smo na Staroj Planini sadili smrču. Nedavno je izašla vest da su Filipinci doneli odluku da svako ko želi da završi školu mora da zasadi makar 10 stabala godišnje. Mi smo imali sličnu akciju pod nazivom „Jedno drvo za jednog ratnika“, na kojoj je za 4 godine zasađeno 1 300 000 stabala za svakog ratnika iz I svetskog rata, ali to nije dovoljno. Bitno je da se apeluje na državu, kao i na privatne firme, jer sami projekti nisu dovoljni, pogotovo zato što se radi o višem cilju za koji su potrebne godine. Potrebno nam je sve – od sadnica, preko opreme, pa čak možda i znački ili bedževa koji će ostati kao uspomena volonterima za posao koji obavljaju.

Da li si imao neke neprijatnosti nakon teksta objavljenog u „Informeru“?

Mene je ta vest zatekla u Budvi na Agronomijadi. Nije svejedno kada izađete u neke novine, kamoli tabloide, iako sam logično razmišljao da će u nekom trenutku napasti. Napisali su da se čak i ne krijemo, što je meni kompletan apsurd. Zašto bih se krio ako radim nešto dobro? Na kraju je to postala dobra reklama jer me kontaktiraju ljudi kojima objasnim čime se zapravo bavim, a koji su voljni da se priključe i pomognu.

Razgovor sa Nikolom obavila sam 3. juna u prostorijama Šumarskog fakulteta. Po izlasku sam otvorila twitter i imala šta da vidim: vanredna situacija u više gradova, potopljen deo Ibarske magistrale, voda ušla u stotine kuća (FOTO, VIDEO). Podsećanja radi, EU je od 2014. godine pomogla Srbiji sa preko 172 miliona evra za oporavak od poplava i izgradnju sistema za prevenciju.

Razgovor vodila: Snežana Pajkić

Fotografije preuzete sa ličnog fejsbuk profila Nikole Popovića

Leave a reply