Aleksandar Milićević FJAZA, mladi muzički producent iz Švedske: Ništa nije večno, ali muzika jeste

 

Aleksandar je došao u Srbiju pre godinu i po dana kada je upisao SAE institut na smeru za muzičku produkciju. Od tada, kaže da mu se život menja iz dana u dan i da sada kada je došao ovde konačno može da radi na svom cilju. Već je počeo saradnju sa nekim od velikih imena na našoj sceni, a taj korak je zahtevao da mesecima provede noći pretvarajaći svoju ideju u delo i stvarajući nove zvuke. Zaljubljen je u Srbiju jer kaže da se ovde oseća kao kod kuće, a svoj posao smatra nekom vrstom meditacije u kojoj upoznaje sebe.

U kom trenutku se pojavila strast za muzikom kod tebe?

Kada sam bio baš mali, moj deda je kupio ogroman klavir našoj porodici, a to je bilo čudno jer niko nije umeo da ga svira. Čemu služi onda? Uvek me je zanimalo kako on radi, ali nikada nisam uspeo da skapiram, bilo mi je previše komplikovano. Prošlo je puno godina i klavir je otprilike skupljao prašinu kod kuće. Jednog dana bio sam u kući nekog tatinog prijatelja i njegovo dete imalo je malu igračku klavira koja je pravila različite zvukove i sećam se da sam bio toliko fasciniran da sam naučio ubrzo da je sviram na klaviru i sav srećan sam pozvao tatu na telefon da čuje kako sviram. To je za mene baš bio magičan trenutak od koga je, ja mislim, sve počelo. Nikada to neću zaboraviti.

Šta je u muzici ono što te najviše motiviše?

Ono što je za mene najbitnije je da mi ona uvek dopušta da stupim u kontakt sa samim sobom, kao neka vrsta meditacije, osetiš se slobodno i možeš da stvaraš. Posle toga mnogi ljudi mogu da uživaju u tvojoj kreaciji na različite načine, a najviše kroz emociju. Isto tako, kada čuješ svoju pesmu na radiju ili u klubovima - to je najbolji osećaj na svetu. Taj osećaj je vredniji od novca, ne umem to da objasnim. To je ono što me najviše motiviše.

Zašto je baš Srbija tvoj izbor?

S obzirom da sam rođen u Švedskoj i da sam tamo odrastao, a moj otac je Srbin, oduvek sam želeo da živim u Srbiji, barem nekoliko godina. Skoro je došao i taj dan, nekako imam osećaj da je stvarno bilo suđeno.  Sve kockice su se sklopile i bilo je to kao ubijanje dve muve jednim udarcem. Ovde istovremeno pravim muziku i studiram. Oduvek sam želeo da baš ovde pravim muziku sa velikim umetnicima i taj moj san se polako ostvaruje.

Da li ti je bilo teško da se uklopiš u okruženje s obzirom da si došao sam i nikoga nisi poznavao?

Uopšte nije bilo teško. Ovde se stvarno osećam kao kod kuće,a ne znam ni sam kako. Iako imam švedski mentalitet  tu je delom i srpski jer sam odrastao sa njim.

Šta je ono što si, na neki način naučio, a donosiš iz Švedske? Da li bi se opet vratio tamo da živiš?

Švedska mi je pružila sve što mi je bilo potrebno da krenem u avanturu u Srbiiju, a to su naravno samopouzdanje, znanje, iskustvo i sve ostalo. Naravno da je ovde drugačije ali snalazim se, jer mi nije potpuno strano. Švedska me uvek čeka i ne bih da požurujem ništa. Uvek mogu da odem tamo na vikend kada mi se baš ide, ali trenutno uživam ovde najjače što mogu.

Šta misliš o muzičkoj sceni u Srbiji i šta je ono na šta bi želeo da utičeš?

Scena u Srbiji se konstantno menja. Postaje veća i bolja, ali većina pesama koja se pojavi nije najboljeg kvaliteta. Ide se logikom kvantitet pre kvaliteta. Promenio bih puno stvari da imam tu moć, to stoji. Promenio bih umetnike, tekstove  i muziku. Plasirao bih prave talente i mlade ljude, pristojne i poetične tekstove i modernu muziku koja uključuje i naš uticaj. Ne bih voleo da to rade samo ljudi koji imaju novca, a ne znaju ništa o muzici, kao što se to upravo i dešava, ali razumem to, moraš da zaradiš novac da bi preživeo i ne krivim nikoga, takvo je vreme.

Koji je najzanimljivi deo pravljenja jedne pesme?

Najuzbudljivije je što nikad ne znaš kako će se završiti. Može da bude jako dobro ili loše, a kroz taj proces stvaranja uvek pokušavaš da daš svoj maksimum.

Na kom mestu u profesiji zamišljaš sebe za 10 godina?

Vidim sebe na mestu jednog od najboljih producenata u svetu i direktora svoje muzičke kompanije. Znam da nisam baš skroman u svojim željama, ali volim da sanjam na veliko jer verujem da će se to što želim i ostvariti. Ne vidim sebe da živim i radim na jednom mestu, ali svakako bih voleo da imam baze i u Srbiji i u Švedskoj.

Šta je ono što te najviše bodri i što bi preporučio svakom mladom producentu u ovom poslu?

Okružite se ljudima koji imaju ista interesovanja i ciljeve kao i vi. Pokušajte da budete u društvu iskusnijih ljudi i učite od njih, tako ćete postići svoj cilj brže i više uživati u avanturi.

Koja je jedna pesma za koju smatraš da ima jako dobru produkciju?

Postoji puno pesama koje su na mojoj plejlisti, ali iz svoje generacije izdvojio bih Sweedish House Mafia - One. Ukoliko razumete produkciju, shvatićete da je ova stvar nešto drugačije kada je u pitanju kreativnost i dizajn zvuka. Najteži deo ovog posla jeste zvučati drugačije, a opet prijuštiti slušaocima užitak. Oni su mi stvorili potpuno novu perspektivu muzičke produkcije i kreativnosti, čineći sve te nemoguće postupke u dizajnu mogućim.

Autor teksta: Natalija Aleksić
Autor fotografije: Nikola  Vesić

2 comments

Leave a reply