fbpx

Od Majemija do Pefkohorija sa Kene Berijem

Bliži se sto hiljaditi klik na pesmu koja će verovatno obeležiti ovo leto u Beogradu, a, iznenađujuće, objavljena je pre skoro dve godine. Njen autor je Ilija, poznatiji kao Kene Beri. U poslednje vreme smo bili u prilici da ga čujemo u KC Gradu i Dragstoru što su sve neposredni povodi za razgovor o autentičnom pseudonimu, nastupima, muzičkim počecima, Cobiju, Slavici Ćukteraš...

Po Instagramu bi se reklo da je KC Grad goreo na tvom poslednjem nastupu. Jel ti to prvi nastup tamo? Kakvi su tvoji utisci, koliko je bilo ljudi?

Nije mi to prvi nastup u KC Gradu, taman posla. Bio sam već nekoliko puta. Sad sam počeo da radim privatne žurke. Cilj mi je da to popnem na nivo privatnih žurki za azerbejdžanske milionere, a ovo su ti neki prvi koraci. Bilo je strava, na kraju sam samo predao mikrofon dragim gostima - domaćinima iz Belgrade urban running tima. Pretrčali su Ameriku uz Pefkohori, a sad su ostavili srce na terenu kolko i ja. Morao sam da im predam žezlo. Ma super je bilo. Uvek je super, šta da radim. 

Svaki Instagram stori pregori. Činjenice.

A Dragstor? 

Za Dragstor me vezuju intenzivne uspomene. Možda su to više emocije i intenzivni doživljaji i iskustva nego sama sećanja (smeh). Sve u svemu, uvek sam jako voleo da idem tamo - bilo da izlazim ili da nastupam. Ovo mi je bio treći nastup tamo i opet je bilo vrhunski. Svaki put drugačije, a svaki put bomba.

Primećuješ li razliku u reakciji publike između prethodnog (januarskog) nastupa u Dragstoru i ovog skorašnjeg? 

Svaki put je drugačije - druga sezona, drugo godišnje doba. U januaru je bilo unutra, u zatvorenom i mnogo je sve dobro izgledalo i gorelo. Stvarno terarijum. Nije bilo barijere između mene i publike.

Prepuno, mračno, fleševi, zapareno, lepljivo, znojavo, hormoni, tenzija, gmizanje, bukvalno za svlačenje kožure. Klasičan snejk pit.

Sad je bio letnji trip, tropikana. Bio sam na uzvišenju, malo odvojen od publike i to je super stvarno nema zbora. Ipak, najviše volim kad mogu da uletim među zmijuge i glodarine. To je najjače. Prvi put u Dragstoru kad sam nastupao, u decembru 2018. na rođendanu Kišobrana, tamo u prolazu, to je nešto najjače bilo. Ima par snimaka odatle... Svaki put podivljam kad vidim. To je bilo stvarno posebno. Ko je bio posvedočiće.

Mislim da je publika odraz onoga što radiš, a ja stvarno volim to što vidim. Mnogo me loži kad se lože ljudi i onda se dobacuju energijom u nedogled. Klasičan Energoprojekt! Do jaja, ovo je nova ideja za pesmu.

Energoprojekt je moja pesma, ne diraj!

U čemu je čar živih nastupa? Da li su ti draži malo intimniji poput onog u RadioAparatu, gde je manje ljudi, ili masovniji, recimo, u Dragstoru? 

Gotivim jako RadioAparat ekipu, Teglu, celu tu skupinu. To što su organizovali i osmislili kao koncept je do jaja. Ali, ako moram da kažem šta me više loži i vozi onda je to u masi, u gužvi, u mraku, neartikulisano.

Koju pesmu najviše voliš da izvodiš uživo, a koja je najnezahvalnija za živ nastup?

Najviše volim Zmiju.

Čim čujem onaj početak kreće mi naboj i odmah mi se divlja. Radi me na đavola. Ta pesma ima baš razne energije isprepletane, stvarno zmijski. Oseti se to, a vidi se i po ljudima.

Verovatno su nezahvalnije one sporije, jer kad se tako nategne atmosfera zajebano je to spuštanje. Svi hoće da izdivljaju, već su u tom fazonu. Tako to ide. Al nije frka, malo se spusti da bi se opet dig'o.

Kako je izgledao početak tvog delovanja na muzičkoj sceni? Po čemu ćeš pamtiti saradnju sa Katzzigom? Koliko ti nedostaje ili ne nedostaje? 

Za zvanični početak uzimam maj 2013. godine.

Skreč Majstor Ljuban je majstorisao, odnosno, skrečovao u Skadarliji, u kući Đure Jakšića. Pozvao je mene i Katzzigu da dođemo i eventualno opipamo mikrofon. Mi došli i opipali mikrofon, na razne njegove skrečove bacali naše tekstove... To nam je bio prvi javni istup. Zaradio sam 100 dinara, imam slikano, eno ih na Instagramu. 

FESRAM nas je onda skautovao i ubacio u svoje uske krugove. To nam je bila prva platforma za bilo šta. FESRAM je poseban. Nije za svakoga, ali zapravo je za svakoga. Neverovatne stvari su se tu dešavale, videle i čule. Hvala bogu što je tako. Baš lep period. Veliki pozdrav za Bakračevića, Čučka, Bifteka i ostale relevantne faktore. Pozdrav i za Šonegrada legendu treš hopa.

A Katzziga i ja smo drugari iz osnovne. Nije to bila nikakva saradnja, nismo mi imali projekte, nisu to bili feat-ovi (smeh). Mi smo delili interesovanja, zajebavali se i družili. Bleja u kućici u Karađorđevom zimi na -20 stepeni, jak roling sa ekipom. Roling na basketu, roling u parku. 

Bile su i to neke malo izgubljene godine, neke raskrsnice tokom kojih ljudi iz tvog okruženja očekuju svašta od tebe, a ti pojma nemaš šta se koji kurac dešava, niti znaš šta ćeš dalje. Mnogo mi je drago što je svo to blejanje, svo to izgubljeno vreme izrodilo nešto autentično.

Naravno da mi nedostaje. Mi smo ekipa najboljih prijatelja. To je bila naša stvar onda kad je samo nama dvojici to nešto značilo. On mi je od početka bio velika podrška (i ja njemu!) i mislim da nismo tad bili zajedno možda i ne bi bilo svega ovoga danas. Svakako ne u ovom obliku. 

On je sada malo dalje, oženio je divnu devojku iz Somalilenda i žive ga. Jako sam srećan zbog njega iako nismo više u mogućnosti da budemo udarni kombo. Nema veze, bitno da ga i dalje lomimo svaki put kad dođe.

Sećaš li se svog razmišljanja na početku - u smislu voleo bih da zvučim ovako ili onako, a definitivno bih izbegao da zvučim kao... 

Ma koliko neke umetnike voleo, uglavnom sam se trudio da ne zvučim previše kao oni. Mislim, u nekim stvarima jesam... Jebiga, svi smo mi hrpe uticaja koje poberemo ili pod koje potpadnemo. Ali, recimo, dešavalo se da mi se nešto jako sviđa i da osećam da može da utiče previše na mene, pa se malo izmestim iz toga. 

Sa druge strane, neka stvar me tako inspiriše da odmah napravim nešto - ne nužno da zvuči tako, nego prosto moja verzija tog doživljaja. Plus još pitaj boga šta. 

Strava je taj kreativni proces kad se zaneseš, mene to super vozi. Sve svoje stvari sam radim - i matre i tekstove, i onda je to jedno kompletno zezanje.

Kako izgleda tvoj proces rada na nekoj pesmi i koliko se on menjao? Možeš da napišeš i kako si radio na prvoj pesmi, ako se sećaš.

Prvi put sam počeo da pravim nešto još u osnovnoj školi. Imao sam neki CD, hip hop eJay se zvao ja mislim, za pravljenje nekih elementarnih matri, slaganje loop-ova i slično. Tu sam pravio svoje prve matrice. Dugo sam samo to peglao pre nego što sam smislio neki tekst. I dalje imam neuporedivo više instrumentala nego tekstova. Mada je dosta i škarta tu, naravno.

Sećam se baš da sam semplovao bio ono ela ela, a ubrzo posle je BS izbacio valjda pretorijansku gardu sa tim semplom. Bio sam u fazonu: vau, kakav nos imam, bravo legendo!

Prva pesma mi je bila preko neke jednostavne zvrk matre koju sam sklopio. Tad mi je kao klincu zamisao bila da tekst treba da mi bude duhovit, originalan, dopadljiv i ne preterano vulgaran. U suštini, želeo sam da to bude simpatično svima. Ali, to je i to prvo ispipavanje terena...

Pesma se zvala penziyah i ja sam tu kao krao penziju nekoj babi. Klasičan hehe. Ali, svidelo se ljudima. Bili su u fazonu simpa, hehe

Danas je proces vrlo sličan, retko pišem sve odjednom. Zapravo nikad. Uvek su to naleti koje iskoristim, pa se to budži vremenom - strofa po strofa. To može da me pukne bilo gde, ali uglavnom oni kliše fazoni - tuš, wc, dok idem na posao, dok se prevrćem po krevetu.

Isto tako kad me dobro pukne desi se da sve odradim, odnosno, osmislim za 15 minuta. Zavisi, jebiga.

Da li je majemi pefkohori neka vrsta prekretnice za tebe? Ovo pitam jer je mnogo ljudi koje poznajem za tebe čulo preko ove pesme i nekako su je odjednom svi oko mene slušali. 

Pa šta da kažem... Jeste, na neki način. Ta pesma je moj wonderwall. Uvek će biti letnji hit, na sreću ili žalost.

Kako si odlučio da prirediš omaž Romani tom pesmom? Voliš li Romanu?

Romana je u jednom periodu bila moja komšinica, stanovala je odmah do mene. Mada me nije to opredelilo.

Samoodbrana je t-hi (hit) klasik, a taj sempl je vrhunski. Pefko je recimo dete Romane Panić i Metro Boomina sa Neimara. Mada je Samoodbrana originalno neka turska pesma, tako da je sve to jedno kolce.

Samo udri, samo jako udri.

Koji su ti omiljeni izvođači sa naših prostora sa početka ovog milenijuma? Sa kim bi od njih snimio duet, da možeš?

Zavisi sad iz kog ugla gledamo. Sa mnogo strana se može uleteti. Sa naših prostora, a bliže muzici koju ja radim, verobatno bi to bio Prti. Oni su stvarno legende - zbog načina, stila, vremena, pristupa, svega. Čim čujem Mikrija kako upada, baca me u štos. Ali onda, na primer, pogledamo drugu stranu polulopte i tu jako uleću Slavica Ćukteraš, Tanja Savić, te zlatne godine i generacije. I taj crveni lak, miris suviše jak. Svašta nešta! 

Osećam jak uticaj početka dvehiljaditih u tvojim pesmama. Kako se sećaš tog perioda? 

Ja sam zapravo narodnjake počeo aktivnije da slušam, ono kao da kažeš da uzmem i pustim, tek kad sam otišao u Ameriku u poslednjem razredu srednje. Do tada sam bio kao izložen tome, al' sam stavljao slušalice i slušao 50 Centa, Nelly-a, Chingy-a, dobro 2pac-a, da sad ne idem dalje... 

Uglavnom, drugar mi je pred odlazak narezao CD sa svim mogućim narodnjacima i zabavnjacima i onda sam to baš mnogo slušao, jer me je vuklo kad sam bio tamo. Prirodno mi došlo. Iako mi je bilo strava u Americi, nije da sam se kao patio za kućom. Dosta toga sam iskreno zavoleo od te muzike. Slavicu baš kidam recimo. Ćukteraš. 

U jednom intervjuu si pomenuo da bi od naših domaćih savremenika rado sarađivao sa Žakilom. A što se tiče producenata? 

Imam veliko poštovanje za to što su Bombe generalno kao kolektiv, odnosno, pokret uradile. Mislim da su mnogima otvorili prostor i dali muda za neke stvari i teme. Žakila kida, kao i ostali nekadašnji članovi. Žao mi je što su skončali. Mada, bombe su pa je možda i očekivano bilo da eksplodiraju (smeh). 

U suštini, ja ne jurim saradnje baš. Navikao sam na svoj kreativni proces i pristup i volim to što sve mogu sam, taj vid slobode i nezavisnosti. To ne znači da ne sarađujem i neću da sarađujem. Iako mi se ne cima, uvek sam spreman da se pretvorim u uvo! Zmija klasična. Biće saradnji, izgmizaće ispod kamena.

Što se producenata tiče, Mangulica FM je isto drugar iz osnovne. Kida - kako video tako i audio.

Od mlađih ekipa super su Zicer Inc, hiddenbg... Svi oni su jako posvećeni i kvalitetni mladeži. Summer Deaths i Spejs Noksi jako lepo peglaju svoje... Tu je i mlađani harizmatični Kanbolex... Ima raznih pojava.

Šta misliš o sveoprisutnoj cobimaniji? Koliko će još da traje? 

Ja nemam problem sa cobimanijom uopšte. Cobi je vredan i posvećen lik. Ozbiljno prati sve. Imam veliko poštovanje za njega, jer mislim da se mnogo cimao i da je stvorio nešto svoje i autentično. Uz to je i vrhunski producent, deluje da može da se isprdi u mikrofon preko svoje matre i da napravi hit. To je samo posledica svog tog cimanja i talenta.

On pravi hitove, a pošto hoće da pravi pare, producira stvari za mase i dijasporu. Meni je to legitimno. 

U tom smislu izguravanja svog fazona, poštujem šta su uradili i Relja i Rasta, recimo. Nešto mi se tu više sviđa, nešto manje. Može da ti se svidi ili ne, ali oni su svoje izgurali, to je njihov zvuk. Svi ovi što oponašaju to i kače se na taj talas su mi bezveze. Možda je malo kontradiktorno, ali tako je.

Ne znam kolko će da traje. Ne znam ni da li je bitno da mu se kači neki tajmer. Traje koliko će trajati.

A trep? 

Pa šta znam... Sve to mutira svakim danom, ali ništa mi tu nije za kukanje neko. Dosta toga mi je teško sranje da se razumemo, ali uvek možeš da nađeš nešto svoje. Bez da plačeš zbog drugih. Ne volim to kukanje zbog muzike. Ako u moru svega ne možeš da pronađeš ništa, onda stvarno jebiga, mislim da je do tebe.

Ne zanimaju me tvoje prave vrednosti, i puca mi pička od iskrenosti, taj fazon.

Opiši u tri reči svoj zvuk. 

Uuu, štomi prija!

Čim pomislim na neka tako tri pojma zvuči glupo. Ne volim to da opisujem na taj način, gubi smisao. Mislim da je bitnije da svako uzme ono što može iz toga, šta ima ja da pričam. Pričam preko matrice sve.

Nisam nigde naišla na odgovor na najjednostavnije pitanje - zašto Kene Beri? 

Pa, to je taj period, te godine - ribe, ludilo, bleje, cimanja, platične čaše, votka Baltik, Atlantik, Jeljcin, Guarana, 'oće biti riba?

Ribe neke, kene beri! Ta neka emocija, to uzbuđenje pred nešto do jaja.

Znam da se ne baviš samo muzikom, imaš regularan posao sa strane. Ko si ti kad nisi Kene Beri? Čime se baviš? Šta si studirao, šta gotiviš da gledaš, slušaš, čitaš? 

Zmija je proračunata i krije noge. Ne volim da ljudi znaju nešto previše o meni, osim kad sam u tom fazonu. Mislim da nema potrebe, a i ovako je zabavnije.

Prošle godine sam se vratio u Beograd posle skoro četiri godine života na Azurnoj obali. Tamo sam studirao i radio. Klasičan Pefkohori! Tamo je i nastala pesma, inače. Najbolja leta.

Sad kad sam se dotakao Francuske, odmah moram da kažem da PNL baš volim da slušam. Oni mi šure baš. Ali, mnogo toga... Od već pomenute Slavice Ćukteraš do Future-a, Frank Oceana, Blood Orange-a, Young Dolpha, Young Scootera, Weeknda, Rochelle Jordan, Skepte, Rokija, Electric Youth, dvsn… Ma nezahvalno je, nikad neće biti potpuna lista.

Čitao sam Elementarne čestice od Uelbeka sad na moru. Pod utiskom sam dosta.

Odgledao sam Dark, a jedva čekam novog Mindhunter-a. Atlantu isto gotivim... Ma, i ovo sve je jedna posebna priča. Nije fer ovako.

Da li nam gostovanje na Basivitijevom kanalu na Jutjubu najavljuje neku saradnju? 

Ne znam ništa o tome.

Kada možemo očekivati sledeću pesmu? Da li si ikada razmišljao o albumu ili je to, kako mnogi kažu, prevaziđena forma? 

Uvek može da se očekuje. Nekad se razvlačim, a nekad me pukne mađija i sve se završi jako brzo. Zajebanije je to sad sve kad se radi full time. Mada onda i ceniš više. Volim da verujem da je tako.

Nevezano od toga šta mnogi kažu, moj pristup nikad nije išao u tom pravcu. Ja se radujem svakoj novoj pesmi i temi i to me vozi. Moram to da podelim čim izbacim iz sebe i snimim.

Gde te naši čitaoci mogu slušati preko leta? Postoji li neki plan? 

Uvek mogu da me slušaju na saundklaudu. Samo tu kačim svoje stvari i sve što treba da se čuje je tu, ali imaću i nastupe. Pratite najbrže rastući profil u regionu i sve će biti jasno.

Za čitaoce Obalkoder magazina Kene Beri je, za kraj, ponudio i muzičku preporuku za razne situacije - pred izlazak, nervoza, vođenje ljubavi, posle 3 ujutru...

Trebalo bi mi vremena za ovo, ali 'ajde izudaraću ovako šta me sve sad povuče.

Za sekso sekso:

Za pred izlazak može, recimo:

Za kad sam nervozan ili kad mi se divlja:

Evo može i dve pesme za 3,4,5 ujutru:

Fotografije: Milena Arsenić

Sara Arsenovic

Ostavi komentar