fbpx

Ognjenkin vodič kroz požare

Na promociji zbirke "Vodič kroz požare", Ognjenka Lakićević pričala je o svom pristupu poeziji. Govorila je kako se ne prepušta afektu, već svoje pesme detaljno čita i razmišlja o svakom stihu. Na taj način uspeva da izbegne ispovedni ton. Ipak, dok čitamo, uranjamo u intimnu atmosferu. Pesma i onaj koji je čita. Ništa više.

Prozno pisanje postalo je dominantno u generaciji pesnika koji danas stvaraju. Svakodnevica se odeva u stihove. Pesničke slike kod Ognjenke Lakićević podsećaju na kratke video zapise. Svaka pesma je video zapis koji traje jedan minut. U zbirci "Vodič kroz požare", najviše minuta posvetila je prizorima iz detinjstva, ljubavnim razgovorima i razgovorima sa sobom.

Požar, a ne vatra. Dakle, više vatri koje gore u isto vreme. Nakon požara sledi pustoš. Kako više ne razaznajemo put koji je sagoreo, potreban nam je vodič.

Uvodno poglavlje (U tvojoj kosi) slika prizore blizine i daljine. U pesmi "U tvojoj kosi" neko je blizu, toliko blizu da je uočljiva njegva izvnuta čarapa, a već u narednoj ("Tokio") udaljenost se meri prema jačini vajfaj signala. Ovim pesmama određuje se početna i krajnja tačka ljubavi. Između njih krije se priča o bliskosti. Blizu koje je daleko i daleko koje je blizu.

Kako bi razumela sadašnjost i pronašla put kroz požar, lirski subjekat (devojčica iz prošlosti i odrasla žena iz sadašnjosti) vraća se u detinjstvo, u kome se skrivaju sećanja po kojima nemilosrdno pretura.

Važna tema ove zbirke jeste odnos „ja — drugi”: Poreklo empatije krije se u dečijoj potrebi za skrivanjem bezazlenih stvari jer nepredvidivost može da povredi drugoga. Ona prelazi put od empatije prema zvoncu na biciklu do konačnog ishodišta u kome nema granice — „Rasipam empatiju kao konfete”. U čeprkanju po prošlosti i sadašnjosti, otkriva nam i odnos prema svojoj ličnosti. Kako bi postigla balans, prema sebi se odnosi strogo — detaljno analizira svaki postupak i postavlja načela.

Saznajemo da su vatre počele da gore još u detinjstvu: za vreme nedeljnog ručka ili dok krišom čita dnevnik svoje majke. Očekivanja od ljubavi nastala su u isto vreme — za stolom gde svako ima svoju ulogu, u redovima majčine ispovesti koja ne živi u ljubavi kakvu je zamišljala...

"Ugovor o građanskoj neposlušnosti" je pesma kojom se zatvara zbirka. Ukoliko njenu kompoziciju posmatramo kao putovanje, ova pesma bi bila krajnja tačka — prihvatanje posledica jednog požara:

 

u prošlosti sam bila surova

prema sebi i zato

gruba prema drugima

još uvek zarastam

poštujući tugu svaki put

kada želi da se ostvari

 

Brojne vatre u njoj su ugašene, ali neposlušnost je još jedan požar koji je čini živom i javlja se sa svakim rađanjem ljubavi:

 

udobnost me uspavljuje

nisam za san

volim te

 

Autorka teksta: Anđela Đukić

Ostavi komentar