Zašto se vratio pop punk, ja stvarno ne znam. Mislim, ne bunim se, voleo sam i još uvek volim da čujem to umereno i nevešto drljanje gitare iznad čije energije i besa se ipak prvo izdiže i najvažnija je melodija. Ali ta vrsta muzike je mahom bila vezana za gomilu klinaca prepunih testosterona i loših viceva koji su uglavnom ponižavali sve, počev od njih samih, ali i svih ostalih koji nisu oni. Vrsta humora koja jednostavno ne bi mogla da preživi današnje vreme.
Ipak, u tom svetu klinaca koji znaju da voze skejt i imaju špicastu nauljenu kosu, postojala je devojka koja će vremenom postati mesija (mesijica, mesinica, ženski mesija) za sve devojke koje su upravo želele da budu prisutne svojim stavom i glasom u ovoj muzici, ali i ženskim pogledom na standardne teme demoliranja šoping molova i bolnih raskida. Govorim o Avril Lavinj, naravno. Avril je postala role model mnogim devojkama prethodnih godina, od Bili Ajliš, preko Willow, do onih trećih i petih koje nisu toliko bitne, do one koja postaje the muzička zvezda koja osvaja sve. Od devojčica koje su se pronašle u njenim stihovima prilikom prvog loma srčanog mišića od 15 godina, do matorih konja i kobila blizu krize srednjih godina, koji žele da prate šta je sveže i dobro na svetskoj muzičkoj sceni. Enter the Olivia Rodrigo.
Olivia ima 20 godina i u ovom post Taylor Swift svetu u kom živimo je možda i najveća rokenrol zvezda trenutka. E sad, da l’ je, što bi rekla ona stara narodna here to stay, ili je sve svedeno na onih vorholovskih 15 minuta slave, ima tu još vode da poteče i da se priča, ali njeno lepo, ali ipak još uvek dečije lice nas gleda sa svih mogućih covera, kako Rolling Stone magazina tako i omota plejlista sa Spotifaja koje emituju svežu muziku. A pesme slušaju i klinci u osnovnoj školi (mada mala ima britak jezik i opsuje tu i tamo), i muzički kritičari koji prepoznaju sve njene uzore, od benda Breeders i Kim Dil, preko Alanis Moriset, pa bukvalno do svih žena koje su držale gitaru i trudile se da pokažu i dokažu da mogu i da im je mesto na velikim binama.
Prvo su je svi zakačili sa pop klavirskom baladom Drivers Licence, koja će obeležiti njen život pre prvog albuma, ali i album Sour, iako je sama pesma atipična u odnosu na ostatak stvaralaštva. Cela stvar je još podrgrejanija pričom iz stvarnog života, jer je i Olivija, kao njen bivši a i devojka koje je došla posle nje, deo Dizni univerzuma i njihovih teen serija koje imaju milionska gledanja na zapadu, a ovde bukvalno nikog nije briga za to. Pa je tako i na krilima ove break up pesme o tome kako se ona vozi sama njegovom ulicom postala globalni hit, a onda nas je dočekao album koji je bio miks onoga što je radila Kortni Lav sa svojim bendom Hole, i onoga što je radio i radi danas bend Paramore. Pominjem ove izvođače zato što su baš oni uperili prstom da se Olivijin tim malo okoristio o neke njihove ranije stvari. Paramore je čak i dobio na sudu da mora da bude potpisan na jednoj pesmi.
I dok je sve delovalo krajnje zabavno, devojčica u starkama peva pesme o devojčicama u starkama za devojčice u starkama, i da će sve biti gotovo za 4 i po minuta, Rodrigo je srušila nekoliko rekorda, svirala na Glastonberiju, izvela Lili Alen kao gošću (dobro, Lili je naravno ukrala show, ali to je druga tema), ali sve vreme je izjavama i ponašanjem delovala kao da je svesna da dolazi na kraju niza velikih muzičarki koje su hodale da bi ona mogla da trči. Nijednog momenta nije želela da baci senku na to, već je i pocrtvala sve one koji su uticali na nju i koje će neke nove klinke i klinci tek čuti, jer upravo je ona uperila prstom u njih. Naravno, svaki matori cinik će reći – šta ima ona da upire u bilo koga, široko je polje i svi možemo da vrlo lako saznamo o svemu, ali da se ne lažemo, niko to nikad neće tako uraditi. I uvek su oni mlađi bendovi svojim fanovima otkrivali sve one matore na kojima su odrastali. Olivija će upravo na novoj turenji krenuti sa ni manje ni više nego bendom, Breeders, u još jednoj demosntraciji finoće i lepih manira u kojima skida kapu velikankama rokenrola.
A na toj turneji promovisaće album Guts, za koji su mnogi navijali da bude propast i klasičan problem drugog albuma. Ipak, on zvuči bolje, hitičnije, gitarskije, iskusnije od svog prethodnika. Barem tri sjajne pop pank himne se nalaze na albumu (Bad idea right, Ballad of a homeschooled girl, Get him back) na koje ne možete da ostanete imuni i čak da vas muzički apsolutno ne interesuje ova devojka, što je isto regularan stav, čućete sve ono što je ova dvadesetogodišnjakinja slušala, učila i upijala u prethodno vreme. A ako se prevarite i pustite više puta, realno je da će vam pesme ostati zakucane u glavi narednih nekoliko dana. Ipak, dve pesme pokazuju njen raskošan talenat koji može i trebe da se razvija, a to su Vampire i Teeneage dream koje su nešto kompleksnije kako muzički, tako i tematski.
Muzički sa klavirom naginju ka classic rocku i pesmama koje su tu da ostanu i za neki period od pola ili cele decenije u radijskim plejlistama, a tematski, Olivija se hvata svog odrastanja. Pogotovo u ovoj drugoj pesmi. Glupo bi bilo da kažemo starenja, ali siguran sam da bi ona pre iskroristila taj termin, iako bi se svako stariji od 23 godine nasmejao. Ipak, setimo se svi da taj predpunoletni i post-punoletni period, iako je trajao samo nekoliko godina, u glavama je bio težak i dugačak kao ceo vek. Upravo kroz ove pesme se i ona pita da li je sve ovo samo trenutak i da li će njena zvezda nastaviti da sija kroz koju godinu. “They all say that it gets better, but what if I don’t?” Samim tim što se pita, što sumnja, i što razmišlja o tome, na pravom je putu da postane velika.
Najveća vrednost njenog novog albuma, a samim tim i celog dosadašnjeg stvaralaštva, je to što je uspela da zvuči iskreno kao da sve izlazi iz neproducirane sveske u kojoj piše dnevnike, pune svojih strahova, blesavljenja, anksioznosti i bubuljica, i što na kraju konačan proizvod ne ostavlja potpuno konfekcijski ukus u ustima.
Naravno, uvek će biti onih koji traže više, i bolje i prljavije, ali ovo je ipak bublegum pop muzika koja nudi šljokice u prvom planu, i suze u drugom, i tako je bilo od početka vremena pa do danas. Ako joj damo, biće prilike i za treći slabiji album, četvrti kad će eksperimentisati sa zvukom (i drogama), šesti kad će se skinuti sa istih, i deveti koji će biti vraćanje na stare staze. Ne moramo da budemo nestrpljivi.
0 Comments