fbpx

Omiljenih 5 albuma: Tamara Ristić Kezz

Tamara Ristić Kez za Oblakoder izdvaja albume, koji su joj posebno dragi, iz različitih perioda života.

17. December 2018

Albumi su zaista posebna umetnička dela. Nikada im nisam pristupala samo muzički, nego iz višestrukih aspekata koji se prožimaju sa mojim ličnim doživljajima i sećanjima. Ovde ću izdvojiti nekoliko posebno dragih, iz različitih perioda života.

Pink Floyd – “The Wall”

Jedan od privih albuma za koji vezujem jasno sećanje percepcije zvuka. Helikopter dopire iz pozadine, sa magnetofonske trake, dok tata glumi da ga stvarno čuje i zajedno očekujemo da sleti. Ali helikoptera nema iako se uporno trudim da ga vidim kroz plafon, potpuno očarana i izmeštena iz stvarnosti slušam “The happiest days of our life”.

https://www.youtube.com/watch?v=SQEaoHQM-WM

EKV – „S’ vetrom uz lice”

Album koji sam verovatno najviše puta u životu preslušala. Jedan od prvih bendova u kom sam svirala klavijaturu i pevala, bio je EKV tribute. Nismo imali nijedan nastup, ali smo vreme posle škole provodili vežbajući njihove pesme. Kasnije smo oformili autorski rok bend “Equilibrium”. U tom periodu, najviše me je inspirisala muzika, ali i stihovi Milana Mladenovića. Kao i sav mogući materijal koji sam mogla da prikupim iz različitih izvora, intervjua, knjiga, priča i fotografija. Klavijaturu sam dugo pokrivala crvenim platnom sa potpisima članova benda u postavi Milan-Magi-Bojan-Žika, koje je moj stric prikupio prilikom njihovog koncerta u Kikindi.

Avishai Cohen – “As Is…Live at the Blue Note”

Album koji je zapravo snimak koncerta, ima moć da te teleportuje u njujorški jazz klub. Uz njega sam naučila da slušam bez razmišljanja o samoj muzici, puštajući osećanja da se razvijaju u nedogled. Pored toga, ovaj album je obeležio moje otvaranje ka svim prelepim žanrovima muzike, jer sam pre studija i dolaska u Beograd slušala isključivo rock/progressive metal.

Oliver Huntemann “Propaganda

Prvi album elektronske muzike koji sam preslušala u celini i kupila ubrzo nakon objavljivanja. Slušajući ga prvi put, bila sam izmeštena u imaginarni prostor nalik džungli i sve vreme osećala neku izvornu energiju. Tu sam negde i shvatila suštinu ove muzike, počela da je poštujem i volim.

Svemirko – „Tunguzija”

Moram priznati da sam se dvoumila između „Vanilije” i ovog albuma. Odabrala sam „Tunguziju” jer je posle prvog izvanrednog albuma zaista teško snimiti drugi koji neće biti isti, ali ni mnogo različit, lošiji ili bolji od prethodnog. Poslušajte oba i dođite u četvrtak na naš koncert u Dragstoru. 🙂

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *