Omiljenih 5 mesta u Beogradu: Ivan Tokin

Ivan Tokin nije "najnormalniji čovek na svetu", iako njegov prvi roman nosi taj naziv. On je pisac, ljubitelj pasa, sanjar, mislilac, kopirajter, kuvar, gurman, neko ko voli život i primećuje ga. Upravo svi ti delovi njegove ličnosti se sudaraju u njegovim kolumnama koje od 2009. godine piše za City Magazin, kao i zbirkama kolumni, kao što su "Molekuli" i "M2: Multiuniverzum". Kao odu svojoj ljubavi prema svima, Tokin je 2017. godine objavio knjigu "Pas" koja istražuje život kroz perskeptivu čovekovog najboljeg prijatelja.

Živi u Beogradu.

Tašmajdan

Tu mislim na ceo potez oivičen ulicama Ilije Garašanina, Aberdarevom, Karnegijevom i Bulevarom. Mali i veliki Taš, Šansa, Crkva Svetog Marka, Peta beogradska gimnazija i Stadion i bazen Tašmajdan. Svašta mi se dešavalo u tom okviru, i danas mi se dešava. Srednja škola, basket na Tašu napolju i u sali, bazeni, kafana, fliperi, koncerti, klizanje, nismo morali da se pomerimo odatle, to je bio naš svet u tom trenutku i bilo ga je dovoljno. Provodili smo se tamo i naučili skoro sve što će nam ikada biti potrebno.

Bulevar oko Đerma

Od dve ulice iznad Đerma do dve ulice ispod, i malo šire, od Liona do Vuka. Radio sam tamo u jednoj kafani, i upoznao bar četiri čoveka koji su mi prijatelji. Relativno kasno u životu sam ih upoznao, što se tiče mog kriterijuma za prijatelje, ali sam tu i naučio da to kad si nekoga upoznao i nije neki kriterijum. Osim toga, volim jutarnji život u prizemlju, otvaranje lokala, dizanje rešetki, čišćenje, umorni ljudi, nenaspavani, i on naspavani, puni energije, oni pijani od sinoć, oni pijani oduvek, deca koja idu u školu i njihovi roditelji, dobro jutro ovome, dobro jutro onome, dobro jutro živote ko zna šta šta si nam spremio.

Pijaca

Uglavnom idem na tri pijace, Palilulsku, Kalenić i Bajlonijevu. Sada je to Kalenić, pa neka bude ona. Pijaca kao pijaca, ima svega što hoćeš da vidiš i čuješ, brzo je osim za one kojima je sporo, na pijaci je hladno i toplo, kako kome, kupuje se i prodaje se sve što ima cenu, i poklanja i otima ono što nema.

Ušće

Sa novobeogradske strane, od samog mesta gde se Sava uliva u Dunav do, na primer, Gazele, uključujući Beton halu, jer je tako osećam, kao da je tu, bez obzira što je s druge strane, jer između je samo Sava. Beton halu sam zavoleo čim sam je video. Šta se dešava u njoj nikad mi nije bilo važno, samo sam se zaljubio. S novobeogradskom stranom je sve išlo drugačije, trajalo je, upoznavali smo se decenijama i još uvek se upoznajemo, mirno, bez strasti, korak po korak, pticu po pticu, psa po psa, čoveka po čoveka, trag po trag, talas po talas, ovo po ono.

Jedno stpenište u Zahumskoj ulici

Tamo sam se rađao, stepenik po stepenik.

Leave a reply