Omladinska razmena – jeftino putovanje i autentično iskustvo

Lako i jeftino u inostranstvo - nemoguće! Mi ćemo vam pokazati da je moguće!

30. January 2021

Koju god stranu da zauzmemo po pitanju globalizacije i njenih posledica, jedna dobra stvar koja je svakako njen produkt su omladinske razmene i najraznovrsniji međunarodni programi. Osim što predstavljaju „jeftin način putovanja’’, što često deluje kao najbitniji benefit, ipak, kako mnogi učesnici ovakvih programa kažu – iskustvo koje dožive je najdragocenije.

Međunarodni programi kao što su omladinske razmene koncipirani su tako da se kroz različite radionice i/ili predavanja obrađuje neka društveno angažovana tema. Ovakva putovanja mladima pružaju šansu da uče o određenim temama, ali i da se, pre svega, upoznaju sa svojim vršnjacima iz drugih država, susretnu sa različitim kulturama, iskuse putovanja samostalno bez svojih roditelja ili ljudi koje znaju, vežbaju i uče druge jezike i posete gradove i predele drugačije od onih u kojima su odrasli.

Iako je jedan deo mladih dobro upoznat sa ovakvim programima, ipak šire gledajući, i dalje značajan broj njih je malo ili gotovo ni malo upoznat sa postojanjem ove prakse. Iz tog razloga razgovarali smo sa mladima koji su bili učesnici omladinskih razmena o njihovim iskustvima na ovakvim programima.

Nemanja Kuzmanović – trener, fasilitator i učesnik mnogobrojnih omladinskih razmena i treninga

Nemanja međunarodne omladinske razmene objašnjava kao upoznavanje druge kulture i prihvatanje iste. Bez obzira na temu, s obzirom da variraju od inkluzije, socijalnog preduzetništva ili umetnosti, cilj ovih aktivnosti je, kako kaže, da se baci akcenat na društveni momenat različitih kultura i profila mladih. Iako je cilj razmena razbijanje predrasuda, vrlo je čest slučaj da za ove programe apliciraju mladi koji su otvoreni prema različitostima drugih omladinaca koji dolaze iz drugih zemalja.

„Bili mi svesni ili ne, svi imamo određene predrasude i stereotipe, i pozitivne i negativne. Svakako zadatatak trenera i fasilitatora je da daju prostora da se mladi zapitaju koliko su otvoreni odnosno koliko nisu otvoreni, ” ističe Nemanja.

S obzirom da su ovo međunarodne aktivnosti, radionice i predavanja su na engleskom ili nekom drugom stranom zajedničkom jeziku, što kako Nemanja naglašava, u početku može predstavljati barijeru. „Dosta mladih ima problema da napravi taj prvi korak i da razbije led tako da radionice kao sto su enerdžajzeri i tim bilding igrice odrade taj deo za one introvertnije omladince.”

Pored radionica, učesnici razmena imaju jedan slobodan dan kada upoznaju grad u kome borave. Osim toga, multikulturalne večeri su nezaobilazan deo bilo kog međunarodnog programa, gde svi učesnici predstavljaju svoju kulturu i državu. „To su aktivnosti koje ne zahtevaju ni veliku pripremu, a ni znanje, već tada mladi imaju svojih 5 minuta da prikažu svoju zemlju i izdvoje najbolje iz istih kroz tradicionalne igre, ples, hranu i piće.”

Nemanja kao ključnu stvar izdvaja i to što na kraju programa učesnici „ocenjuju” kakvi su bili na početku, a kakvi na kraju. „Ta osobna odnosna lična evaluacija je bitna da se odredi šta su naučili od radionica, trenera, drugih učesnika i generalno od same razmene. Upravo zbog toga, kada pišemo nove projektne ideje gledamo da spojimo zemlje sa najmanje sličnosti na primer Balkan, Skandinavija, Zapadna Evropa i Mediteran su često na istom mestu,” zaključuje Nemanja.

Monika Gava – učesnica nekoliko omladinskih programa u Italiji, Nemačkoj, Španiji, Poljskoj

Monika Gava je još u srednjoj školi bila učesnica na svom prvom volonterskom kampu u Nemačkoj. Kako kaže retko je nailazila na bilo koji vid diskriminacije na ovakvim putovanjima, baš zato što sami programi budu tematski vezani za prevazilaženje predrasuda i stereotipa. „Bilo je neprijatnih situacija kada neki učenici na osnovu stereotipa prema nekoj kulturi provlače šale koje nije svako spreman da prihvati, a znaju i biti baš grube, jer često onaj ko se šali ne shvata njihovu težinu za kulturu onog ko šalu prima,” naglašava Monika.

Što se tiče jezika, kaže da to uglavnom nije problem kad postoji obostrana želja za sporazumevanjem. „Komunikacija se onda odvija na razne načine, kako putem neverbalnog govora, crtanja, pisanja, translejta – parola snađi se. Takođe, dešavalo se da, kad dođe dvoje ili više učenike iz iste zemlje, često pričaju na svom jeziku i time isključuju ostale prisutne iz razgovora.”

Monikina omiljena aktivnost su multikulturalne večeri, jer je to veče koje podrazumeva pregršt zabave, hrane i pića. „Pored razlike u tradicionalnim specijalitetima tu su i razni običaji, navike, vrednosti, ali mislim da me najviše šokiraju neke razlike u državnom i pravnom sistemu uređenja,” objašnjava Monika.

Saška Lazović – učesnica omladinskih razmena u Hrvatskoj, Grčkoj i Portugalu

Saška kao najupečatljviije iskustvo sa omladinskih razmena ističe to što se posle dva dana druženja sa ljudima koje je prvi put upoznala i koji dolaze iz različitih sredina, osećala jako prijatno, blisko i domaće. Ako neko ne zna engleski, bar na nekom nivou osnovne komunikacije, kako kaže iz njenog iskustva, jako je teško da isprati sve i ima doživljaj koji ostali učesnici razmene imaju.

Učestvovala je na razmenama gde su učestvovale evropske zemlje, pa kaže da je više uočila kulturološke sličnosti nego razlike. „Najveće razlike koje bih izdvojila su zapravo standard života i odnos prema ljudskim pravima, koji prilično varira kada su zemlje sa kojima sam se susretala u pitanju,” istakla je Saška.

Mihajlo Trajković – učesnik omladinskih razmena u Mađarskoj, Hrvatskoj i Italiji

Mihajlo je na razmene krenuo sa primarnim ciljem da upozna ljude, a uz to i njihovu kulturu i tradiciju. „Uvek sam bio obožavalac različitosti, stoga sam otvoren prema novim poznanstvima i iskustvima sa ljudima čiji su životi u nekom delu drugačiji od mojih,” naglašava Mihajlo.

Tokom učešća na razmenama imao je dosta različitih iskustava, ali ni on se nije susreo ni sa jednom neprijatnom. „Stvarno sam svašta proživeo od vožnje po jezeru u Italiji, igranja odbojke na pesku i cepanja drva u Mađarskoj. Ono neuobičajeno što mi je ostalo u sećanju je pevanje u bifeu hotela u Italiji kada nam se i konobar priključio, ili zagrebačko karaoke veče gde su Makedonke pevale srpsku trep pesmu dok ih je Danac pratio plesanjem.”

Izdvaja multikulturalne večeri kao jednu od najzanimljvijih aktivnosti jer ga je oduvek zanimalo kako ljudi u drugim državama žive. „Moram da priznam da nisam primetio neke velike kulturološke razlike, možda bih samo izdvojio da su po mom mišljenju razvijenije zemlje otvorenije što se tiče prihvatanja različitosti. Naša država još uvek radi na tome. Osim priča sam neke stvari čak i lično iskusio kao na primer bitnost ručka u Italiji, gde se odvaja dva sata dnevno na ovaj porodični obrok,” ističe Mihajlo.

Iako se mladi, koji se bave volonterizmom i koji su više uključeni u rad nevladinih organizacija, češće susreću sa prilikom da odu na ovakva putovanja, međunarodni programi nisu uvek namenjeni samo njima. Različiti programi imaju i različite kvalifikacije i načine na koje biraju ljude, pa je potrebno dobro promisliti i prijaviti se za onaj koji najviše odgovara vašim afinitetima. Omladinske razmene će možda biti vaša prva putovanja u inostranstvo, a možda i ne, ali iskustvo koje ćete tamo doživeti će svakako biti autentično. Jeftino putovanje, upoznavanje druge države i grada iz perspektive lokalaca, sklapanje prijateljstava sa ljudima širom sveta, učenje na sve moguće načine, sem na ustaljeni školski, osamostaljivanje – glavni su razlozi zašto morate da odete na neki od ovih programa, a nisu svi pobrojani!

Iz tog razloga, sada znate za šta da štdite novac i na šta da ga usmerite nakon pandemije!

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi