Prošle godine ste mogli da čitate o prve dve sezone komedije Only Murders in the Building, tako da će se ovaj tekst fokusirati na nedavno završenu treću sezonu (sve epizode dostupne su na platformi Disney+). S obzirom na to da je u pitanju serija koja je po žanru i murder mystery, postavlja se pitanje da li su autori Stiv Martin i Džon Hofman uspeli da zadrže čarobnu formulu prethodnih sezona, a naročito prve. Rekla bih da i te kako jesu, ali ne na način na koji se možda očekivalo.
Only Murders in the Building od početka ima metadramski element, odnosno pored glavne priče ima i priču u priči: pratimo trio njujorških suseda (Stiv Martin glumi Čarlsa, Martin Šort glumi Olivera, a Selena Gomez Mejbl) u pokušaju da reše ubistvo koje se desilo u njihovoj zgradi, istovremeno snimajući podkast o tom ubistvu. Druga sezona nastavlja priču u istom maniru (postoji running joke da Arkonija, zgrada u kojoj žive, ima najveću stopu ubistava na Menhetnu), a čak se i uvode likovi koji vode konkurentski podkast. Cela serija je zamišljena kao parodija true crime žanra koji je poslednjih godina postao izuzetno popularan među publikom, kako dokumentarnih serija i filmova, tako i podkasta. Međutim, u trećoj sezoni snimanje podkasta pada u drugi plan, a u prvi plan istupa pozorišna produkcija mjuzikla Death Rattle Dazzle u Oliverovoj režiji.
Martine Šorte, od iste smo sorte!
Ovaj mjuzikl, kao priča u priči treće sezone, na prvom mestu funkcioniše kao parodija brodvejskih komada, a na drugom i kao kontrapunkt glavnoj priči. Apsurdna radnja mjuzikla o nerešenom ubistvu u svetioniku, čiji su svedoci samo tri bebe tzv. Pikvik trojke, predstavlja paralelu ubistvu koje likovi pokušavaju da odgonetnu. Scene iz mjuzikla koje su raspršene tokom sezone nekada služe kao kontrast glavnoj priči, a nekada kao dopuna. Ovaj postupak nije nimalo revolucionaran, zapravo malo je i kliše, ali zbog neagresivne montaže, povremenih samoironijskih komentara i naročito muzike, postaje najbolji deo slagalice nove sezone. (Omiljeni detalj mi je to što pozorišna kritika ovog mjuzikla, nešto za šta malo ko mari u pravom životu, predstavlja jedan od ključnih pokretača zapleta.)
Which of the Pickwick Triplets Did It – hit godine!
Interesantno je i kako se u trećoj sezoni provlači motiv broja tri: osim tri glavna junaka, imamo i tri bebe iz mjuzikla, prvi put se pojavljuju tri nova ljubavna interesa (po jedan za svakog junaka), rešavaju se tri ubistva (u glavnoj priči je žrtva ubijena tek iz drugog pokušaja, pa je to jedno neuspešno i jedno uspešno ubistvo, a treće se dešava u mjuziklu), postoje tri para majki i njihove dece (dva u glavnoj priči i jedan u mjuziklu) čiji se odnosi razvijaju kroz celu sezonu, na određen način imamo i tri Čarlsa Hejdena Sevidža (jednog pravog koga glumi Stiv Martin, njegovu kaskaderku Sez koju glumi Džejn Linč, i Metjua Broderika koji nakratko zamenjuje Čarlsa u mjuziklu), tri lažna hapšenja, a verovatno ima još primera koji su mi promakli.
Prema nekim američkim kritičarima, misterija ove sezone razrešena je na nezadovoljavajuć način, ali po mom mišljenju, sloj serije koji se bavi rešavanjem ubistva se „raslojio“ već u drugoj sezoni. Prva sezona je pružila savršen spoj komedije i detektivske intrige, dok se druga sezona trudila da se našlepa na priču prve i razrešenje ubistva me na kraju uopšte nije ni zanimalo. Čak sam i zaboravila ko je ubica! Drugoj sezoni nije pomogao ni sijaset gostujućih glumaca koji su, iz moje perspektive, svi do jednog bili iritantni (a najviše Majkl Rapaport i Tina Fej). Srećom, treća sezona izmešta zaplet iz preiskorišćenog okruženja Arkonije u novo okruženje pozorišta. Ovo, kao i gostujući glumci koji se zapravo fino uklapaju u redovan ansambl (Meril Strip stoji postojano kano klisurina!), povratili su šarm debitantske sezone. I naravno, skaredna radnja mjuzikla. Obično priče unutar priča predstavljaju najdosadniji deo serije ili filma, ali u ovom slučaju mjuzikl Death Rattle Dazzle je maltene zasenio glavni tok radnje.
Ništa bez Pikvik trojki!
Ipak, glavni adut ove serije od samog početka – čak ni u prvoj sezoni koja je strukturalno bila savršena – nikad nije ni bilo murder mystery parče priče, već likovi i njihovi odnosi. Mejbl je tu najslabija tačka, jer je njen karakter najmanje razvijen, plus Selena Gomez glumački ne može da parira svojim kolegama. Ali Stiv Martin i Martin Šort su dobitna kombinacija, naročito Šort koji je eksplozivno harizmatičan i nemoguće je odoleti i ne nasmejati se njegovom izvođenju. Hemija dva Martina je neporeciva, a u njihovom prisustvu čak i Selena Gomez ima prihvatljive momente. Dinamika između dve različite generacije je svakako još jedna pozitivna strana serije, i ona ne bi bila ni upola toliko dobra da su sva tri lika jednako stari tj. mladi. A ni da su svi istog pola!
0 Comments