Ovogodišnji Fire stejdž na Lovefestu otvoren je setom mlade DJ-ice Kataline. Ova novosađanka razigrala je brojne posetioce svojim prvim nastupom na main stejdžu velikog festivala.
Iako je veliki tremaroš, nastup joj je bio jako prijatan, što zbog energije publike, a što zbog stejdža koji pruža osećaj ušuškanosti, uprkos tome što je masa ljudi ispred vas.
Katalina studira dizajn zvuka, dok je DJ-ing počeo da je interesuje još u osnovnoj školi. Ubrzo se upisala u DJ školu u Novom Sadu kod Vladimira Aćića i Peleta Drezgića u kojoj je naučila sve osnove ovog posla, ali koja je dosta uticala i na njen muzički ukus. Katalina je i pobednica Let’s Mix It takmičenja za neafirmisane DJ-eve. Upravo iz tog razloga, ističe da je od presudnog značaja pružiti više prostora za afirmisanje svim mladim ljudima koji počinju da se bave ovim poslom.
Sa Katalinom smo razgovarali o omiljenom mestu na kojem voli da pušta, značaju muzičkih takmičenja, izazovima sa kojima se susreću mladi DJ-evi na početku karijere, ali i o tome da li je konačno razrušen stereotip o ženama za DJ pultom.
Privatna arhiva
Kakvi su utisci, kako si zadovoljna svojim nastupom na glavnom Fire stejdžu na Lovefestu?
Katalina: Prezedovoljna sam. Generalno sam jako samokritična, retko se dešava da siđem sa seta i stvarno nemam nikakvu zamerku. Desilo se da mi je ispao miks par puta, međutim, takve greške se odmah koriguje, tako da nije bilo ništa strašno. Atmosfera je bila super! Ovo mi je prvi put da radim veliku binu, main stage, tako da je ovo za mene velika stvar. Iz tog razloga sam očekivala da će biti mnogo strašnije, međutim, kako se stage nalazi u uvali, osećala sam se ušuškano i bilo je izuzetno prijatno.
Pomenula si izgled stejdža, koliko je važno imati takozvanu safe zonu dok puštaš?
Važno je, meni baš znači jer sam jako veliki tremaroš. Kad znam gde treba da puštam, znam šta me očekuje, to definitivno smiruje anksioznost.
Imaš li omiljeno mesto na kom puštaš ili festival?
Pošto sam iz Novog Sada, Exit naravno, ali obožavam Drugstore. Ljudi su tu, što se tiče muzike, uglavnom upoznati i znaju na šta dolaze. Postoje neka nepisana pravila ponašanja, a isto tako, svi su fini, normalni, opušteni. Kad sam počela da izlazim u Beogradu, to mi je bila jedna od prvihstvari koje sam zapazila i sećam se da sam odmah pomislila u sebi – kako su ljudi ovde fini.
Koliko se razlikuju Beograd i Novi Sad, kada govorimo o klabingu?
Mislim da u Beogradu ima više izbora i mesta, logično, veći je grad. Tehno scena je razvijenija uprkos tome što je Novi Sad poznat po Exitu, ali festivali nisu ti koji održavaju klabing već klubovi, a mi (u Novom Sadu) skoro pa da nemamo nijedan tehno klub. Imamo klub Tunnel gde s vremena na vreme budu odlični tehno lajnapi i par tehno događanja poput Etom žurki koje organizuje moj kolega DJ i prijatelj Muhi u K9 Station-u i Green Love Festival, ali iako se svi trudimo mislim da je za održavanje i dalje razvijanje tehno scene potrebno više događaja i da oni, pre svega, budu učestaliji, kao i da postoji određen prostor gde će se oni održavati.
OSC Visual
Kako si ti počela da se baviš DJ-ingom?
Bila sam osnovna škola, tada su bili popularni Avicii, Calvin Harris, to se vrtelo po radiju. Tada mi je to bilo fascinantno, kako oni sami stvaraju muziku, i nije u pitanju bend gde svako svira svoj instrument, kao i taj elektronski futuristički prizvuk i stvaranje muzike uz pomoć mašina, to mi je zainteresovalo. Momentalno sam se oduševila i krenula da istražujem. U tom istraživanju sam pronašla da postoji DJ škola u Novom Sadu. Odmah sam se upisala i tako je sve počelo.
Koliko ti je ta škola DJ-inga pomogla? Uglavnom DJ-evi sami uče, istražuju i napreduju, dok je ovo ipak jedan vid neformalnog obrazovanja?
DJ-ing zahteva poznavanje i muzike i tehnike i u tom smislu mi je zaista mnogo pomoglo. Praktično, put koji ume da bude jako dug, upisom u školu on biva skraćen na svega jednu školsku godinu. Naravno, nakon toga zahteva se još mnogo samostalnog rada na sebi, ali je škola svakako jako dobar head start. Izuzetno mi je značilo to što te upoznaju sa svom mogućom opremom, a i moj muzički ukus je zahvaljujući njima doživeo preokret za 180 stepeni.
Pobedila si i na Let’s Mix It takmičenju, koliko ti je to iskustvo bilo interesantno i koliko je značajno za mlade DJ-eve?
Takmičenje je bilo izuzetno značajno jer je praktično to bila moja odskočna daska za sve što je došlo kasnije. Smatram da su ovakve i druge slične manifestacije značajne jer na početku, kada kreneš da se baviš ovim poslom, ne znaš kome da se obratiš. Na takmičenju sam dobila priliku da se upoznam i pokažem pred bitnim ljudima za našu scenu koje ne znam kada i gde bi me videli i čuli. Tada je lopta počela da se kotrlja i više nije stala. Generalno celo takmičenje je bilo predivno. Ono je takođe i sjajna prilika da se mladi ljudi sa sličnim interesovanjima skupe na jednom mestu, a svima nam je to bilo preko potrebno, pogotovo nakon cele situacije sa koronom. Iako smo se takmičili, svi smo bili zajedno u tome. Stekla sam i prijatelje, a mogu da kažem da sam i najboljeg druga tamo upoznala. Da, na takmičenju sam konačno srela i DJ prijatelje (smeh).
Autor fotografije: Matija Borbelj
Kako bi ti definisala svoj muzički pravac, da li još uvek istražuješ, šta tebe najviše privlači od muzičkih žanrova?
Gledam da se ne ograničavam, pogotovo na početku. Uglavnom otvaram, pa ne mogu da puštam jači tehno kom trenutno gravitiram, ali to mi je super jer me tera da istražujem i druge muzičke pravce, što mi jako prija. Uglavnom više se usmeravam ka tehnu i njegovim raznim nijansama.
Šta ti voliš da slušaš?
Kod kuće generalno slušam raznu muziku, ne samo elektronsku. U poslednje vreme često slušam R&B, džez, soul, funk, hip-hop… Trudim se da i van DJ-inga sebe muzički istražujem.
Koji bi bili neki izazovi ovog posla, posebno sada na početku? Nešto što bi moglo da se unapredi?
Recimo, da se više šanse daje ljudima koji nisu afirmisani, jer kako ćeš postati afirmisan, ako nemaš šansu? Zato mislim da su takmičenja jako bitna. I da se generalno uspostavi komunikacija na nekom višem nivou, jer i van DJ-inga u Srbiji stvari funkcionišu preko poznanstva i kontakta koja nemaš kada si na početku — i opet tako dolazimo do toga da se da šansa nekome ko nema priliku i još uvek nije izgradio poznanstva i kontakte. I, naravno, više klubova. Molim vas ako je neko u mogućnosti da to realizuje i čita ovaj tekst, jedan novosadski Drugstore moliću (smeh).
Žena za DJ pultom definitivno više nije retkost, kako ti gledaš na poziciju žena u ovoj muzičkoj industriji?
Ne vidim to kao neki veliki problem. Međutim, i dalje ovo važi za muški posao, ali u poslednje vreme uvidjam kako se prisustvo žena na sceni sve više i više normalizuje, nema toliko predrasuda. Naravno, uvek ćeš naići na osobe koje su mišljenja da ako si žensko automatskine umeš da se baviš DJ-ingom, ali je taj broj toliko mali, da je zanemarljiv.
Čiji set je na tebe ostavio najveći utisak ove godine?
Malo je reći da sam uživala. Prve noći festivala na Energy stejdžu je ceo line up bio tačno po mom ukusu. Ako neko ima Rodhad-ov set, neka mi ga pošalje na mejl, želim da slušam svakog dana. Paquita Gordon mi je takođe bila jako prijatno iznenađenje. Jako volim na festivalu da čujem nekog koga do tada nisam slušala.
Da li uskoro pripremaš svoju traku?
Pošto još uvek nisam producent, to je jedan drugi set problema sa kojim još uvek nisam upoznata, ali se nadam da ću biti uskoro. Kada je reč o pripremi trake, često krenem, pa stanem i nikako da uspostavim kontinuitet. Imam neke projekte i ideje, studiram dizajn zvuka, pa je čudno kako još uvek to nisam uradila, ali biće uskoro, nadam se.
Naslovna fotografija: Green Love Festival, Marko Obradović Edge
0 Comments