fbpx

Pad Berlinskog zida u popularnoj kulturi - II DEO

Pad Berlinskog zida u popularnoj kulturi - II DEO

Ogroman doprinos ovom istorijskom događaju dala je i grupa Pink Floyd, sa Rogerom Votersom na čelu. Veliki koncert pod radnim nazivom The Wall (live from Berlin) održali su u leto 1990, (dakle periodu između pada zida i konačnog ujedinjenja Nemačke) podno Brandenburške kapije, na Laipziger plazu.

DvD spektakla "The Wall" - Uživo iz Berlina, koji se održao 1990. na Laipziger Platz-u

Dvd spektakl "The Wall" - Uživo iz Berlina, koji se održao leta 1990. na Laipziger Plaz-u

Spektakl 

Na ovom kolosalnom spektaklu bilo je 200.000 ljudi, prštao je vatromet, padali baloni, motorima su ulazili na scenu... Zvanični logo bila je ruka koja drži čekić, simbolično - ruka naroda koja je srušila zid. Gostovali su i pevali Cindy Lauper, Bryan Adams, Van Morrison, Joni Mitchel. Učestvovali su i Skorpionsi i Rudfunk orchestra y choir. Zanimljivo da je saxofon svirao Garth Hudson, koji neodoljivo podseća na Karla Marxa. Kad su na kraju koncerta pevali "Another brick in the wall" ljudi u crnom su već uveliko slagali ciglu po ciglu na ogromni nedovršeni zid, koji je krasio scenografiju iza muzičara. Tek kompletno popunjenog srušili su ga u paramparčad, uz reči pesme

"Goodbye cruel world":

"Zbogom okrutni svete, ostavljam te danas, zbogom.
 Svi vi ljudi, ništa ne možete reći da bih se predomislio.
Zbogom!"

Saksofonista i harmonikaš - Garth Hudson koji neodoljivo podseća na Karla Marxa - autora "Kapitala"
Saksofonista i harmonikaš - Garth Hudson koji neodoljivo podseća na Karla Marxa - autora "Kapitala"

The Wall

Inače album "The Wall" Pink Floyda izdat je još 1979. godine. Bio je konceptualan i revolucionaran. Uvršten je u knjigu "1001 album koji treba da preslušaš pre nego što umreš", a našao se i na "RolingStone-ovoj" listi od "500 najboljih albuma svih vremena". Rađene su koncertne turneje, gde su izvođene pesme samo sa te ploče, jer su zamišljene kao celina i performans.

Priča iza scene sa dve svrhe

Ovaj mjuzikl ilustruje dečaka Pinka, koji živi u neskladu sa društvom od najranije mladosti. Izgubio je oca u II svetskom ratu. Majka zato previše brine o njemu, to ga guši, kao i represivni učitelj u školi. Usled pobune tim pritiscima postaje rok pevač, ali zbog burnog načina života, zapostavio je ženu koja ga zbog toga vara. On onda gradi zid da se skloni od tako surovog sveta. Ciglu po ciglu, (Another brick in the wall) koje simbolično predstavljaju svaki taj životnih krah. Ali, čovek je ipak društveno biće. Sam iza zida počinje da ludi halucinira. Zamišlja da je fašistički diktator, a  njegovi koncerti neo-nacistički skupovi, gde naređuje svojim ljudima da pobiju sve nepodobne - Jevreje, Slovene, Komuniste i crnce... Posle svega, savest mu ne da mira, odlučuje da samom sebi sudi, da sruši zid i okrene se prema svetu. Dakle ovaj performans sa "berlinskog koncerta" osmišljen je još 80e kao lična borba i za potrebe turneja grupe. Naknadno je, savršeno poslužio i za predstavu pada Berlinskog zida, pa su u njemu u godini nemačkog ujedinjenja uživali svi radosni Berlinci.

Čuveni zid od belih cigli, kao deo scenografije na koncertu i kao omot istoimene ploče iz 1979.

Još jedna pesma ove slavne grupe peva o dominantnom osećanju svakog Berlinca tih dana, o osećanju slobode. Opevan je 9. novembar '89, taj veliki dan za slobodu. Radi se o istoimenoj numeri

"A great day for freedom"
Veliki Dan za Slobodu

Na dan kada se zid srušio
Bacili su brave na pod
I sa čašama visoko uzdigli smo plač
Za slobodu koja je došla
Na dan kada se zid srušio
Brod ludaka se konačno nasukao
Obećanja su osvetlela noć
kao papirni golubovi u letu

U2 na jubilarnoj godišnjici

Dvadesetogodišnjica pada Berlinskog zida obeležena je na "MTV Europe Music Awards", novembra 2009. To je bila svojevrsna komemoracija kraju hladnog rata. Bono Voks je otvorio nastup čestitavši Berlincima rođendan, otpevavši hit "One", za koji je spot sniman u Berlinu, sa ploče "Achtung Baby" koja je snimana inspirisana čitavim događajem. Naslovnica ploče bila je slika istočno-nemačkog automobila trabanta. Album je 1993 dobio gremi nagradu, a te večeri, na jubileju U2 su odneli nagradu za najbolju živu izvedbu, a igrale su se i predstave o ljubavi i slobodi.

Delovi iz spota grupe U2 snimanog u Berlinu za pesmu "One" (Brandenburška kapija i istočno-nemački trabant)

Trabant sa omota ploče "Achtung baby" grupe "U2"

Brandenburška kapija bila je omiljeni koncertni prostor raznim muzičarima i tokom i nakon Hladnog rata. Majkl Džekson je recimo nastupao na zapadnoj strani zida '88, a dok je pevao navijači su bacali flaše i baklje preko zida. To je bio njihov način pobune protiv komunističke vlasti DDR-a.

Bouvijeva rola u rušenju zida

Nemerljivi doprinos u sagi o konačnom kraju Hladnog rata dao je i David Bowie. On je poput gore-pomenutog kolege Majkla, još '87 zajedno sa grupama "Euritmics" i "Genesis", održao trodnevni rok spektakl na zapadnoj strani, a iako su bili upozoreni, istočni Nemci su se okupili kod zida i slušali koncert u borbi za istu stvar. Međusobno su slali podršku jedni drugima, iako se nisu videli. Kako kaže, taj nastup pamti kao jedan od najemotivnijih i najomiljenijih u čitavoj karijeri. Ni sam ne zna tačan broj ljudi koji su došli da ga čuju sa one strane, ali osećao je hiljade. U suzama je pevao.


Koncert Dejvida Bouvija u Berlinu 1987, dve godine pre pada Berlinskog zida

Plodni berlinski dani

Početkom sedamdesetih godina Bowie je živeo u Berlinu. Radio je na svojoj "berlinskoj trilogiji" (ploče "Low", "Heroes" i "Lodger"), koje su završene i objavljene krajem te dekade. On se na svom trobrzinskom biciklu vozio duž zida i maštao kako jednog dana neće biti opkoljen brojnim sovjetskim trupama. Najveću popularnost dostigla je pesma "Heroes" zahvaljujući upravo Berlinskom zidu, jer peva o ljubavnicima koji su se sreli u njegovoj senci. Radi se o muzičkom producentu, aranžeru i pevaču Toni Viskontiju i njegovoj devojci Nemici.


Dejvid Bouvi peva "Heroes" na koncertu u Berlinu 1987.

Smrt

Kada se početkom 2016. proširila vest o Bouvijevoj smrti, Berlinci su pohrlili da odaju počast njihovom preminulom Heroju, te su ostavljali cveće, poruke i palili sveće ispred ulaza u apartman u kom je nekada živeo. Takođe, nemački ministar spoljnih poslova na svom Tviter nalogu oprostio se od veliakna uz zahvalnsot za napore koje je uložio da se zid sruši.

"Heroes"

Ja, ja ću biti kralj
A ti, ti ćeš biti kraljica
Iako ih ništa neće oterati
Možemo da budemo heroji, samo jedan dan
Da budemo mi, samo na jedan dan
Ja, ja se sećam
Stojim pored zida
i pištolji, pucnjava iznad naših glava
 mi se ljubimo, kao da ništa nije moglo pasti
A stid je bio na drugoj strani
Možemo ih nadmašiti, zauvek i zanavek
Onda bismo mogli da budemo heroji, samo jedan dan

Elton John i zabranjena ljubav 

Omaž velikom istorijskom događaju, na svoj način dao je i Elton John, u metaforičnoj pesmi koja opeva "zabranjenu (hladnoratovsku) ljubav" između njega Amerikanca i Ruskinje Nikite, omeđenu bodljikavom žicom, zidom i vojnicima. Zanimljivo pesma je izdata četiri godine pre pada zida  na ploči "Ice on fire".

"Nikita"

Hej, Nikita, je li hladno
u tvom malom delu sveta?
Možeš obići ceo svet,
al' nikad nećeš naći tako toplu dušu.
Oh, videh te pored zida
kako pratiš deset vojnika u redu,
sa očima koje se tope kao led na vatri.
Ljudsko je srce osvojeno na snegu.
Oh, Nikita, nikad nećeš znati ništa o mom domu.
Nikad neću znati koliko je lepo držati te.
Nikita, tako mi trebaš!
Oh, Nikita, jel je vreme na drugoj strani sada
da prebrojiš svojih deset vojnika?
Da li me ikada sanjaš?
Da li si ikada pročitala pisma koja sam pisao?
Kada pogledaš gore iznad bodljikavih žica,
Nikita, da li brojiš zvezde noću?
Kada bi došlo vreme
da oružje i kapije ne mogu da te zadrže
i ako budeš slobodna da samo izabereš put,
samo pogledaj ka zapadu i naći ćeš prijatelja.

Rezime 

Da rezimiramo - Berlinski zid trajao je od 13. avgusta 1961. do 9. novembra 1989. Nijedan svetski događaj nije bio toliko snažan da inspiriše ovoliko umetnika širom kugle zemaljske. Pored filmske, pozorišne i muzičke umetnosti zid je možda najpogodniji za "street art" stvaralaštvo i artiste koji su muralima ulepšali tako važan komad betona koji krasi muzeje nekoliko kontinenata. U prestonici Islanda, Rejkaviku nalazi se najveći deo Berlinskog zida koji je težak čak četiri tone. U Kingstonu, na Jamajci postoji specijalno izgrađen dom u kom je izložen još jedan komad, koji je dodeljen slavnom atletičaru iz te zemlje - Juseinu Boltu. Još jedan deo može se naći u predsedničkoj biblioteci i muzeju bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, koji mu je poklonjen 1990. Takođe, postoji velika galerija na istočnoj strani Berlinskog zida, a mi smo za vas izdvojili 10 najinteresantnijih murala.

Leave a reply