fbpx

Pandorina kutija Amerike – šta je sve posledica nasilnog ponašanja policije?

O protestima u Sjedinjenim Američkim Državama koji se šire van njenih granica, vezi umetnosti i društvenog konteksta u kojoj nastaje, ulozi institucija i o platformi HEKLER razgovarali smo sa umetnicom iz Užica Natašom Prljević, koja živi u Njujorku
Autor/ka Milica Grbić

9. July 2020

Nataša Prljević je sa umetnicima Jelenom Prljević i Jošuom Nierodžinskim osnovala kolaborativnu platformu HEKLER, koja se fokusira na kritičko ispitivanje gostoprimstva i konflikta putem korealizovanja umetničkih, edukativnih, rezidencijalnih programa, i open source arhive. U toku je HEKLER Assembly, serija okupljanja u transnacionalnom prostoru za radnike u kulturi i umetnosti, organizatore i istraživače, u kom se razgovara o postojećim i novim oblicima institucionalizovanja koje se bazira na samoorganizovanju, potrebama zajednice, kritičkom mišljenju, političkom obrazovanju, distribuciji resursa i isceljenju kao odgovoru na represivne politike.

HEKLER je platforma na kojoj možete da se raspitate o literaturi relevantnoj za istraživanje na kome radite, upoznate ljude sličnih interesovanja koji žive na različitim krajevima sveta, saznate mnoštvo informacija koje inače niste u mogućnosti usled ograničenosti obrazovnih i informativnih institucija.

Sa Natašom smo pričali o protestima na kojima učestvuje i pruža podršku u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), razlozima za pobunu i borbu, neraskidivoj vezi umetnosti i društvenog konteksta i o ulozi institucija u nestabilnim vremenima.

Protesti se šire i van granica SAD-a, čime je borba za jednakost, pravdu, pristup zdravstvu i pristojnom životu evoluirala u univerzalni fenomen.

U Sjedinjenim Američkim Državama se odvijaju masovni protesti (sada i kod nas) o kojima čujemo iz raznih izvora, ali me zanima slika o protestima iz tvog ugla, kao nekoga ko je u centru dešavanja i doživljava nešto o čemu mi samo čitamo. Da li je jedan tragičan događaj zabeležen fotoaparatom, kao što je to bila smrt George Floyd-a, jedini način da se veliki broj ljudi okupi i zajedno bori protiv nepravde? Za šta se protestanti bore?

Nataša Prljević: Protesti su snažan odgovor na jako komplikovanu ekonomsku i ustavnu situaciju kroz koju prolaze Sjedinjene Američke Države, gde se na istorijski ključan način otvorila pandorina kutija suočavanja sa genocidnom prošlošću i nastavka ljudskog dispozibiliteta koji konstituiše američki demokratski kapitalizam. Pored snimka ubistva George Floyd-a, jedne u nizu žrtava normalizovane rasističke policijske brutalnosti, bitan razlog zbog kog su necentralizovani protesti protiv rasističkog kapitalizma buknuli u 50 država jesu mere vlasti prema Kovid-19 pandemiji gde su bahato prioritetizovani korporativni interesi umesto javnog dobra, kao što je slučaj i u Srbiji.

U Njujork Sitiju je klasno-rasni jaz do te mere očigledan da su lokalne i državne (NY) vlasti prvi put to javno priznale zbog disproporcionalne izloženosti i smrtnosti od kovida po rasnoj liniji u direktnoj vezi sa klasnom distribucijom resursa i privilegija. Kovid aktivira postojeće zdravstvene teškoće koje su, između ostalog, rezultat nepovoljnih životnih i radnih uslova kao direktnih posledica sistemske diskriminacije. Statistike pokazuju najveću ugroženost kod imigrantskih zajednica, prateći tranzitne trase „esencijanih radnika“, koji mahom pripadaju afromaeričkim i latin zajednicama zastupljenim u Bronx-u, Queens-u i istočnom Bruklinu. Za ovo vreme su belački komšiluci dobrim delom prazni, naročito na Manhatnu, jer privilegije omogućavaju odlazak iz grada, povlačenje u vikendice, neometan rad od kuće, i prihvatanje „nove normalnosti“ odvojene od individualne socio-političke odgovornosti.

Pandemija je učinila nepravde i političke manipulacije ekonomskom recesijom vidljivijim, a velika nezaposlenost je omogućila masovnu prisutnost na protestima.

Protest u Grand Army Plaza, Bruklin. Datum: 4. jun 2020.
Foto: Vladan Sibinović

Do čega su sve dovele državne mere u SAD-u?

Državne mere su dovele do enormnog kršenja radničkih i imigracionih prava, nezaposlenosti pedeset odsto stanovništva, nedostatak zdravstvenog osiguranja, koje je i u „normalnim“ okolnostima nedostupno većini. 80% Njujojrčana čine podstanari koje čekaju zakonski procesi iseljenja zbog kirija neplaćenih u ovom periodu, koje nisu pauzirane pošto se zaštita nekretnina kao stabilnog resursa stavlja ispred ljudskih zivota. Svi ovi činioci, a pre svega kontinurana istorijska interdisciplinarna borba za jednakost i ljudska prava, neprestana organizatorska i politička edukacija su učinila da pokret Black Lives Matter donese rezultate koji su se pre pandemije apsolutno činili nemogućim. 

Protesti traju već skoro dva meseca i predstavljaju najveći pokret za ljudska prava i protiv policijske države u američkoj istoriji. Krov nad glavom, kvalitetno lečenje i nega, obrazovanje, zdrava životna sredina i mir ne smeju biti uslovljeni identitetom, klasnim položajem ni državnim aparatom vec dostupni svima. Ovaj proces takođe otvara prostor za zahtevanje reparacija i restutucija zajednica ostećenih federalnom i spoljnom politikom SAD-a, koji je do sada bio skoro neprisutan. Jedan deo procesa je uklanjanje kolonijalističkih i konfederativnih spomenika.

Ja smatram ovu borbu neophodnom gde god se ona dešavala, jer mi sada jasno vidimo rezultate plaćeništva vojske i policije koja čvrsto stoji na strani diktature dok se izmučen narod opet bori za slobodu pod pendrecima.

Veimouth, Dorset, Velika Britanija, 7. juna 2020, Black Lives Matter protest

Na koji način se sredstva savremene tehnologije poput društvenih mreža, fotoaparata i kamera koriste u distorziji stvarnosti? (u kontekstu ovih protesta a i inače?) Da li su oni najjače sredstvo za slanje poruke?

Vizuelni sadržaji igraju ključnu ulogu u organizatorskim, društvenim i pravnim procesima. Informacije o protestima se mahom dele preko društvenih mreža što je omogućilo horizontalnu organizaciju i kontinuirano okupljanje. Svi gore navedeni problemi u odsustvu odgovornosti vlasti rešavaju se građanskim inicijativama koje podrazumevaju aktivnu komunikaciju, rad na terenu, razgovor i razumevanje lokalnih zajednica, identifikovanje problema, edukaciju, umrežavanje, prikupljanje i distribuciju resursa putem mutual aid mreže. Pored toga, omogućavaju i konstantno informisanje o zakonima i pravima što podrazumeva saradnju različitih struka, pravljenje open source platformi gde se ove informacije čine dostupnim. Na taj način su protesti postali platforma gde mnoge inicijative, aktivisti i organizatori mogu podeliti svoje planove, potrebe i poziv na učešce širem stanovništvu.

Mi živimo u vremenu gde je vizuelni sadržaj dokaz, a mi učesnici događaja gde je antirepresivni vid dokumentarnog aktivizma neophodan jer mediji i institucije služe autokratskim vlastima.

Veimouth, Dorset, Velika Britanija, 7. juna 2020, Black Lives Matter protest

A koliki uticaj imaju na vršenje pritisaka na pojedince na pozicijama moći?

Da građani, među njima i umetnici, ne vrše pritisak na vlast i pojedince na pozicijama moći, mnogi institucionalni zločini bi ostali nevidljivi ili zakonski neprocesuirani. Svi znamo da policajci i vojska bivaju procesuirani samo pod ogromnim pritiskom i da ni snimci zločina često ne pomažu da se zločinci izvedu pred lice pravde. Spinovanjem i prekrajanjem istine država zataškava i normalizuje zločine, konstruiše imaginarne neprijatelje hraneći već postojeće predrasude i strahove sa ciljem da društvo što vise podeli i onemogući političku transformaciju. Konkretan primer koji je zajednički u obe zemlje (Srbija i SAD) je kriminalizacija građanskih protesta i kriminalizacija rase putem medija. Apsolutno svako obraćanje javnosti od strane vlasti, podkupljene struke i medijskog aparata u Srbiji je kriminalno i kancerogeno, razvedeno od zdravog razuma i odgovornosti. Tako Trampovi necenzurisani tvitovi, mahom budalaštine, kao npr. da je ANTIFA teroristička organizacija, ohrabruju njegove podanike da se suprotstave nenasilnim protestima izlazeći naoružani u javnost.

Vesti o paljenju imovine i pljačkama u toku protesta daleko brže i dalje putuju medijskim kanalima uključujući i društvene mreže, povezujući ih sa postojećim rasističkim predrasudama kao sto je rađeno u prošlosti u svim borbama za jednakost.

Zaštićeni prozori na radnjama poznatih brendova. Lokacija: Midtown Manhattan i Upper East Side
Foto: Vladan Sibinović

Da li su u masu implementirani ljudi sa zadatkom da prave nerede?

Kada su protesti počeli u Mineapolisu, štetu su pravili uglavnom tinejdžeri anarhisti, belci koji su dolazili iz predgrađa da se izdivljaju, kao i policajci u civilu kako bi se protesti što pre diskreditovali. Među protestantima je zabeleženo prisustvo pripadnika neonacistickih grupa. Ujedno se potiskuju prikazi fenomenalne pokretačke oslobodilačke energije ogromnog broja zajednica koje su spremne da kontinuirano rade za nove institucije i drugaciji sistem vrednosti koji ne centrira kapital i ekspolataciju.

Društvene mreže su korporativno vlasništvo zbog čega bitno utiču na političke tokove jer oblikuju shvatanje realnosti korisnika kreirajući javno mnjenje putem ekstrakcije informacija i algoritamskom kontrolom. Jedan od poslednjih razgovora koji smo imali u okviru HEKLER Assembly-ja fokusirao se na civilni prostor i kolektivnost gde smo izmedju ostalog razgovarali o problematici i potencijalu shvatanja društvenih mreža kao javnog prostora. Pandemija je poslužila kao sjajan eksperiment za implementaciju i testiranje tehnologije nadzora, hipernormalizujuci sužavanje i gubitak privatnog prostora pod okriljem vlasti, vojske i IT industrija uspostavljajući kontrolu nas našim telima i psihom.

Veliki broj ljudi je konstantno na e-mejlu, zoom-u, servira nam se neophodnost konstantnog online prisustva koje je usko povezana sa prekarnim radom. Obrazovanje prolazi kroz apsolutni šok, dok nastavnici bivaju eksploatisani da nađu načine za uspešnu tranziciju nametnutu od strane državnog aparata koji zanemaruje činjenicu da su internet i privatni računar privilegija.

Naomi Klajn pravi dobar pregled korporativnih i drzavnih interesa u tekstu Screen New Deal za Intercept naglašavajucvi opasnosti od potencijalne distopijske budućnosti koju kreiramo:

It’s a future in which our homes are never again exclusively personal spaces but are also, via high – speed digital connectivity, our schools, our doctor’s offices, our gyms, and, if determined by the state, our jails.

(Naši domovi u budućnosti neće biti isključivo privatni, intimni prostori usled visokog nivoa digitalne povezanosti, već će se transformisati u škole, doktorske ordinacije, teretane, i ukoliko država odluči – i zatvore.)

Koju ulogu igraju institucije u sistemu u kome živimo? Na koji način nas oslobađaju ili ograničavaju,kontrolišu?

Mi živimo kontinuriani kolaps institucija.

Kapitalizam se ubrzava kroz profitiranje na katastrofama, povećavajući broj žrtava ove predatorske politike, pojačane pod Trampovom adminsitracijom u sinhronizitetu sa ostalim autokratskim vlastima i (neo)kolonijalnim politikama, uključujući i Srbiju. Ono što je sjajan potencijal u globalnom kretanju kroz ovaj portal kako ga je nazvala Aranduti Roj, je masovni poziv na individualnu i kolektivnu odgovornost, preispitivanje sopstvenih privilegija, načina na koji individualno doprinosimo represivnim politikama kroz nesuočavanje sa sobom i posledicama nacionalih politika i pre svega koje vrednosti odlučujemo da nosimo sa sobom u novi ciklus.

Nacionalni interes ne postoji, već isključivo lično protivustavno gomilanje kapitala, krađom, ponižavanjem, i nasiljem nad stanovništvom koje za sve to krivi kičmu i gubi život. Obrazovni sistem u Srbiji decenijama unazad slavi patrijarhalnu autoritarnost preko izmišljenih autoriteta koji ciljano onemogućavaju razvoj kritičkog mišljenja. Nepotizam i korupcija su oblikovali društvo, svako ko postavlja pitanja biva kažnjen i ponižen. Univerzitetima i akademijama umetnosti vladaju porodične dinastije netalentovanih, snishodljivih pojedinaca i njihovih porodica, režimskih pijuna, koji sebi daju za pravo da se vređaju sadašnjom situacijom koju su sami stvorili. Ćuti se o ucenama i seksualnom uznemiravanju koje je postalo moneta.

U kojoj realiciji su institucije i mladi umetnici?

Akademici koji nemaju ništa drugo do svojih prašnjavih ukradenih fotelja daju sebi za pravo da prete mladim umetnicima da „može biti samo jedan“ postavljajući međusobno takmičenje kao normu.

To je jedan od razloga zasto umetnici često nemaju hrabrosti da otvoreno kritkuju pojedince i institucije koje ih zloupotrebljavaju, nego kopiraju njihove modele ponašanja.

Malograđanska elita vrši pritisak na mlade umetnike da nastave recikliranje tržišnih (zapadnjackih) modela savremenosti koji se ne dovode kritički u pitanje niti se osvrću na lokalni kontekst.

Osiromašena omladina koja sa entuzijazmom misli i stvara u društvu gde se sistemski vrši genocid nad radničkom klasom 30 godina, biva gaslajtovana od strane privilegovane manjine, koja od tog genocida profitira, cinično im servirajući laži da umetnost zavisi od dostizanja tržišnih standarda produkcije, rezidencijalnih programa, galerijske reprezentacije i submisivnosti prema institucionalnoj hijerarhiji. Umetnička sloboda i hrabrost su ključni faktori u kreiranju slobodnog društva, zbog čega je profesionalizacija umetnosti naišla na ogromnu investicionu, akademsku i tržišnu podršku kao strategija okupacije slobodne misli.

Šta misliš da je potrebno da se dogodi da i u Srbiji ljudi budu ujedinjeni oko nekog cilja, pošto smo u sve većoj meri podeljeno društvo, nesposobno da se ujedini oko ideja koje bi omogućile bolji kvalitet života za sve nas? Šta pojam rasizma znači za tebe, i kako ga možemo razumeti mi koji živimo u Srbiji?

To se već događa, sjajnom energijom i predanim radom pre svega mladih ljudi koji odbijaju da se slože sa toksičnom kukavičkom politikom vladajuće elite. Osnivanjem sjajnih lokalnih inicijativa i pokreta kao što su Krov nad glavom, Ne davimo Beograd, Solidarna kuhinja, Čuvari/ke vatre, portala Mašina i LiceUlice koji centriraju leve ideje, ženska, manjinska, radnička prava i antifašističke vrednosti, došlo je do uspostavljanja infrastrukture koji se odupire represiji vlasti kroz borbu za izgubljenu državu, dostojanstvo i ljudska prava u nemogućim uslovima. Ovakav rad treba aktivnu podršku i jeste pravac u kom Srbija treba da ide. Studenti opet pokazuju da se ne može svačija budućnost potkupiti ni oblikovati bez borbe. Ljudi su ujedinjeni oko mnogo različitih ciljeva jer je očigledno da institucije ne funkcionišu ili direktno rade protiv građana. Institucije pripadaju građanima Srbije i moraju biti oduzete iz ruku nestručnih korumpiranih podanika koji su se umnožavali decenijama unazad.

Misliš li da su ljudi spremni na kolektivnu, ali i ličnu promenu?

Želim da verujem da će uskoro dovoljno ljudi biti otvoreno da odbaci toksičnu patrijarhalnu heternormativnu muškost i princip dominacije kao normu. U najgorem slucaju taj strah prelazi u agresiju koja se najjace ispoljava prema transrodnim osobama čija rodna fluidnost apsolutno ugrozava rigidnost agresorske pozicije. Kako je Toni Morison rekla obracajuci se belcima ako neko mora da bude na kolenima da biste se vi osećali dobro i snažno, onda imate ozbiljan problem koji morate sami resiti. Rasizam je duboko prisutan i najocigledniji u odnosu prema romskoj zajednici, naročito Romkinjama koje ujedno doživljavaju rodnu, rasnu i klasnu diskriminaciju koja onemogućava dalju društvenu integraciju i samostalan razvoj. Značajan broj nastavnika, roditelja i dece ih svesno ili nesvesno vidi kao manje vredne. Često se projektuje manjak talenta i inteligencije na osnovu drugačije boje kože. U SAD je to jako izraženo pa dovodi do tzv. school to prison pipeline gde ogroman broj nebele dece biva targetirano kao problematično i demotivisano da se dalje školuje, a rezultira upadanjem u probleme i dalje rasno targetiranje od strane policije koje se završava zatvorom u ranom dobu. Odnos prema migrantima u Srbiji je komplikovan hibird straha od siromaštva i nezaposlenosti, islamofobije, rasizma i reakcije prema drugacijoj kulturi kao atak na sopstvenu. Pitanje je na koji način će se nastaviti prekarajanje granica prema Srbiji i u svačijem je interesu da se migrantima u ovoj jako teškoj situaciji pomogne kako bi se omogućila bezbedna tranzicija ili funkcionalan ostanak u zemlji. Rasizam nije samo problem u Srbiji vec i u srpskoj dijaspori koja mahom projektuje svoju rasnu i nacionalnu superiornost iz potrebe da se nadomesti osecaj inferiornosti i pojača osećaj pripadanja belačkom americkom snu, zaboravljajući na dispozibilitet migrantih radnika i imigranata sa ex-Yu prostora kojima i sami pripadamo.

Veliki problem koji bi trebalo da rešavamo je potreba idenitifkacije sa moći umesto sa marginom koja zapravo donosi odgovore na koji način se društvo treba menjati na bolje.

Volonteri dele vodu i energetske užine protestantima.
Foto: Vladan Sibinović

Na koji način policija ima opresivan uticaj na stanovništvo? Da li je pitanje institucionalne moći najsnažnije?

Dok ovo pišem u Beogradu paravojne formacije mlate goloruke građane, bacaju na njih suzavce i šok bombe. Vrši se nacionalna mobilizacija vojske i policije da bi vrhovni gazda zaštitio svoj imaginarni položaj I ukradenu imovinu, za koju je spreman da pobije narod kom treba da služi. Ljudi se okupljaju širom Srbije opet krećući ka Beogradu u novu, nadajmo se drugačiju revoluciju u istorijskim kontinuitetima I godišnjicama narodnog ustanka protiv fašizma i nikada priznatog genocida u Srebrenici. Mi biramo trasu na kojoj se nalazimo, više ne možemo zatvarati oči i normalizovati dehumanizaciju, ponizenje i autogenocid. Moramo zajedno zaustaviti sistemski teror nad stanovnistvom kriminalaca koji decenijama vladaju nesposobnoscu, pohlepom i zlobom. Svako u svom kapacitetu i solidarno.

Policajci sa neljudskim samopouzdanjem ubijaju i maltretiraju civile pred kamerama jer ih sistem u kom je normalizovano nasilje nad stanovništvom štiti. Policija u SAD je osnovana kao robovlasnička brigada i kao takva nikada nece služiti narodu. Proteste policija i integrisane klerofašističke grupe čine nasilnim što se kasnije medijski spinuje zarad diskreditovanja protesta. Policija je u potpunosti militarizovana i nastupa koristeći vojne taktike, mahom tokom noći- nisko leteći helikopteri koji zaslepljuju i rasteruju protestante raznoseći otpad i prašinu, ispaljivanje gumenihmetaka, šok bombi, suzavaca (tear gas.) Suzavac se ilegalno koristi, upotrebljavan je u Iraku i Avganistanu i ima mnogo gori uticaj na zdravlje žena i transrodnih osoba jer izaziva hormonski disbalans. U taktike spadaju i „osvajanje srca i umova“prijateljskim gestama kao što su pridruživanje protestantima, klečanje sa ljudima, pesma itd. To je kolonijalna taktika kojoj ne treba verovatni. Policija nigde nije oformljena da štiti stanovništvo, već je produžena naoružana ruka države.

Iz ovih razloga je jako bitna horizontalna organizacija kako se protestanti ne bi centralizovano štitili.

Prvi dan protesta u Beogradu, Foto: Ema Bednarž

Šta je horizontalna organizacija?

Neki od primera horizontalne organizacije protesta u Njujorku su redovno organizovanje u manje grupe putem društvenih mreža, Slack, Signal aplikacija, volontersko raznošenje besplatne vode, energetskih užina protestantima, maski za lice i asepsola, kretanje biciklista sa strane kolone koji bi osmatrali kretanje policije, pravljenje i deljenje flajera kako se zašiti u toku pandemije i bezbedno protestovati.

Potrebno je informisati protestante o načinima oporavka od povrede suzavcem, pripremanje ljudi na hapšenje jer se to ne moze izbeći, orgnizovanje računa za donacije koje će pomoći protestantima da izađu iz pritvora, da plate advokate, kao i medicinske troškove. Instrukcije kako pomoći jedni drugima u masi ukoliko dodje do konflikta. Među protestantima bi bile grupe medicinara koji bi se aktivirale da pomognu ako nekome pozli ili biva povređen pri sukobu sa policijom. Bitno je naglasiti da se izbegava frontalno fotografisanje protestanata u toku mirnih protesta, jer oni kasnije mogu biti trekovani od strane policije i hapšeni. U ovom slučaju su se maske pokazale kao dobar alat za onemogućavanje nadzora i identifikacije. Delovanje policije i integrisanih grupa treba dokumentovati telefonima na airplane mode-u.

Bezbedno protestvovanje, šta obući, šta poneti, a šta ne. Flajer koji je podelila kongreskinja Alexandria Ocasio Cortez

Policiju u SAD, kao i u Srbiji, dobrim delom čine ratni veterani sa različitim stepenima PTSD-a, ratni zločinci, plaćenici, ljudi skloni nasilju, demonstracijama toksične muškosti i superiornosti.

Policajci su podčinjeni autoritetu, tako da čekaju liniju komande umesto da odgovorno reaguju na nepravilnosti, kao u slučaju policajaca koji su stajali pored Chauvin-a dok je ocigledno gušio George Floyd-a bez ikakve reakcije, ili reaguju nasilno iz straha. U SAD-u se od frizera i kozmetičara zahteva duža i rigoroznija obuka nego od policijaca, a prvi su se pokazali kao daleko odgovorniji u svom poslu uz daleko manje benefite.

Zloupotreba položaja se dešava konstantno: u javnom prevozu, na ulici, po kafanama, trgovanje narkoticima i oružjem, seksulno zlostavljkanje, ubijanje maloletnika, maltretiranje samohranih majki i beskućnika. Od SAD, Cilea, Brazila, Balkana, Palestine do Kine, vojna industrija mobiliše i naoružava psihički labilno stanovništvo da se bori protiv sopstvenog naroda sprovodeći diktaturu, sejući strah i praveći profit. Neophodno je smanjenje budžeta policije i zahtevanje redistribucije resursa zajednicama koje su najugroženije kao i institucijama koje omogućavaju boljitak života građana. Nekoliko država uključujući Kaliforniju i Njujork su u ovome uspele zahvaljujući protestima i pritiscima na predstavnike vlasti. Abolicionisti se bore za potpuno ukidanje policije i kazneno-popravnih institucija koje bi se postepeno zamenile drugačijim ekosistemom nege od strane članova zajednice. Kriminal je usko vezan za siromaštvo, diskriminaciju i pretrpljeno nasilje koje država perpetuira. Mi vrlo dobro znamo da su nadzor i kontrola stanje uma koje je normalizovano uvođenjem korekcionih ustanova, opresivnim ponašanjem i nadomeštanjem nemoći.

HEKLER: platforma za radnike u kulturi, istraživače i organizatore

U sklopu platforme HEKLER organizuješ razgovore sa fokusom na važne društveno političke teme. Razgovorima prisustvuju umetnici i teoretičari iz različitih oblasti. Na koji način je ovaj vid komunikacije važan i šta omogućava?

Pre par meseci smo započeli HEKLER ASSEMBLY, seriju virtuelnih okupljanja i transnacionalni prostor za stare i nove prijatelje, radnike u kulturi i umetnosti, organizatore i istraživace, u kom razgovaramo o postojećim i novim oblicima institucionalizovanja koje se bazira na samoorganizovanju, potrebama zajednice, kritičkom mišljenju, političkom obrazovanju, distribuciji resursa i isceljenju. Poseban fokus je na kolaborativnim edukativnim, umetničkim i organizatorskim praksama koje nastaju kao odgovor na represivne politike. Bitan aspekt razgovora je uloga umetnosti koja se transformiše i nastaje pod uticajem radnih uslova i kao odgovor na potrebe zajednica u kojima se stvara.

Prvobitan plan je bio okupljanje u fizičkom prostoru, ali smo se prebacili na zoom od kada je počela pandemija, što se pokazalo pozitivnim jer omogućava internacionalnu razmenu iskustava, metodologija i nalaženja različitih vidova podrške. Radimo u ograničenim kapacitetima, kako smo i mi pogođeni ekonomskim merama, imamo i nemamo poslove, a ipak privilegovani da fokusirano radimo na ovakav način. Deo kolektiva je trenutno u Srbiji, a deo u Njujorku. Ovo prilikom želimo da iskažemo solidarnost u pobuni protiv diktature, daljem radu ka organizovanom i pravednom društvu. Pored odlaska na proteste i deljenje materijala po društvenim mrežama, pod solidarnošću podrazumevamo fokusiran kritički i duhovni rad na sebi, rad i briga prema zajednici i samoobrazovanje po pitanju manifestacija opresivnog ponašanja, načina na koje ga upražnjavamo, institucionalne odgovornosti, zahtevanje distribucije resursa od strane državnih i korporativnih elita, insistiranje na abolicionističkim procesima i transnacionalnoj solidarnosti. Ova borba je intersekcionalna i u srži mora biti feministička, s obzirom da su sve žene, narocito nebelkinje, na udaru heteronormativne patrijarhalne institucije koja se mora ukloniti kao norma. Mi smo otvoreni za saradnju, pišite nam.

Naslovna fotografija: Nataša Prljević

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *