Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Patent Aleksandra Vujčića – rukavica koja prevodi znakovni jezik

O položaju gluvih i nagluvih ljudi i rukavici kao potencijalnom rešenju komunikacione barijere
Piše: Marija Milić

22. November 2021

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Da li ste znali da u Srbiji zajednica gluvih i nagluvih broji oko 10.500 članova? Koliko puta ste se zapitali kako gluvi i nagluvi ljudi komuniciraju sa ostalim ljudima koji ne znaju znakovni jezik? Jeste li ikada razmišljali na koji način će oni pozvati hitnu pomoć, policiju, taksi ili poručiti hranu iz restorana?

Aleksandar Vujčić je dvadesetdvogodišnjak iz Mladenovca koji je osmislio potencijalno rešenje za ovaj problem. Naime, on je patentirao rukavicu koja će prevoditi znakovni jezik. Nakon što osoba koja koristi znakovni jezik stavi rukavicu na ruku i njom pokaže znak, rukavica, odnosno sistem unutar nje, prevodiće nam znakove. Komunikacija je dvosmerna, te program ima mogućnost da naše reči beleži na telefonu u pisanoj formi i tako prikaže ono što govorimo. Aleksandar je još u trećoj godini srednje škole uočio problem sa kojim se susreću gluvi i nagluvi ljudi i od tada svakodnevno radi na razvoju rukavice. Za sada je ona prototip, jer je potrebno ubaciti znakove u sistem, a za to mu je, kako kaže, potrebna podrška zajednice koja će mu pomoći da se ova rukavica „nahrani“ podacima i konačno počne da se upotrebljava.

Sa Aleksandrom smo razgovarali o procesu razvoja rukavice, preprekama sa kojima se sureću gluvi i nagluvi ljudi, kao i o njegovoj potrebi da pomogne zajednici.

Aleksandar Vujčić

Kada si počeo da razmišljaš u smeru društvenog aktivizma?

Aleksandar: Još od osnovne škole sam u IT-ju, bavim se programiranjem i mikroelektronikom. Bio sam član Centra za talente još od osnovne škole. Kroz srednju školu sam učestvovao na raznim radionicama i takmičenjima, takozvanim smotrama istraživačkih radova. Generalno, akcenat je u većini slučajeva bio da se napravi nešto što ne postoji u svetu ili što još uvek nije prisutno u velikoj meri, a može da ima uticaj na društvo. Odmalena sam bio usmeren ka tom načinu razmišljanja.

Da li učestvuješ i na drugim poljima društvenog aktivizma?

Zapravo, da. Pošto sam ja iz Mladenovca, ovde je nedavno pokrenuta inicijativa oko koje se okupljaju mladi ljudi iz različitih sfera. Cilj organizacije je da se radi nešto konkretno za grad, da li manifestacije, koncerti, humanitarne svirke – to ćemo još da vidimo.

Kako se mladi u tvojoj lokalnoj sredini ophode prema pitanjima od društvenog značaja?

Mladenovac je dosta mali grad. Svi se znamo. Do sada nije bilo prevelike inicijative. Muzičari su se, na primer, uvek odazivali kada je u pitanju neki humanitarni događaj. Nova inicijativa koju sam pomenuo, Zeleni presek, je tek u fazi okupljanja, ali to je za sada jedan korak ka pokretanju lokalne sredine. Sviđa mi se što se većina mladih priključila tome.

Kako si došao na ideju da patentiraš rukavicu koja prevodi znakovni jezik?

To se desilo u srednjoj školi, u trenutku kada sam imao dovoljno dobro poznavanje mikroelektronike i kombinacije programiranja, te sam tražio gde bih mogao da primenim tako nešto. Na samom početku sam uvideo da osobe koje koriste znakovni jezik ne možemo da sretnemo svakog dana. Tada sam shvatio da je to problem i da postoji velika komunikaciona barijera između ljudi koji koriste znakovni jezik i ostalih koji nemaju potrebe da znakovni jezik nauče.

Kako je teklo istraživanje? Šta si sve saznao u toku tog procesa?

Danas je sve relativno pritupačno, te nije bilo teško doći do podataka, ali, kao i za većinu stvari, svest o tome nije bila dovoljno podignuta. Tek kada sam uvideo koliko tih ljudi postoji u Srbiji, a kamoli u svetu, shvatio sam važnost i značaj koji bi rukavica mogla da ima za te ljude. Njihove zajednice su dosta izolovane, oni samo međusobno komuniciraju, odsečeni su od čitavog društva.

Šta je bio tvoj prvi korak nakon što si se upoznao sa problemima gluvih i nagluvih ljudi?

Moj prvi korak u tom trenutku bio je da napravim rukavicu koja prevodi znakovni jezik. To je bilo uspešno. Na državnoj smotri sam osvojio prvo mesto, čime sam dobio plasman za Internacionalnu konferenciju mladih naučnika. Ona je tada bila održana u Beogradu, bilo je učesnika iz čitavog sveta, a tu sam osvojio drugo mesto. Nakon toga, usledila je pauza od dve – tri godine. Tek sada sam se opet aktivirao kada sam malo zreliji i kada sam prošao i kroz taj biznis deo, kako realizovati projekat. Jedno je napraviti i imati ideju, a drugo je sprovesti to u delo.

A kako je izgledao proces od ideje do realizacije patenta?

Trenutno je projekat u fazi prototipa, što je daleko od gotovog proizvoda. Rukavica je napravljena i funkcionalna je, ali samo u svrhu demonstracije. Tu nailazimo na jednu od većih prepreka u projektu, a to je potreba za velikom količinom informacija i ljudi koji poznaju znakovni jezik. Oni treba da „nahrane“ program i da algoritam nauče svim njihovim znakovima i svim varijacijama. To je ono što nedostaje.

Kako izgleda proces programiranja rukavice?

Sve ide preko programskog jezika. Koristeći kompjuter, kada stavim rukavicu, svojom rukom pokažem jedan znak i usnimim ga da prevede to što znači. Mogu da se prave i neke varijacije, da oni sami ubacuju neke znakove koji ne postoje u zvaničnom znakovnom jeziku, već imaju neke skraćenice, nešto što koriste u svakodnevnom životu, kao i mi. Malo ko zna da oni mogu da voze kola i da su, zapravo, jako dobri vozači. Međutim, nemaju mogućnost da pričaju putem telefona. Na primer, da pozovu hitnu službu ili da čuju neku sirenu za opasnost. To su sve stvari koje razmatram.

Kako ćemo mi moći da koristimo tu rukavicu ako želimo da im se obratimo? Ima li rešenja za to, da komunikacija bude dvosmerna?

Kada gluvi pokazuju znakove, rukavica ih prepoznaje i šalje njihovo značenje aplikaciji na telefonu koji izgovara umesto njih. Jedna od glavnih prednosti je ta što se može birati jezik na kojem će telefon pričati, time rušeći i sve jezičke barijere. Komunikacija je dvosmerna, što znači da telefon sluša sagovornika koji ne poznaje znakovni jezik i ispisuje ono što on govori u vidu teksta na ekranu gluve osobe.

Da li se desila neka situacija koja te je podstakla da se baviš ovim?

Ništa konkretno. Nemam ja nekog bliskog ko je gluv ili ima problema sa sluhom. Jednostavno sam uvideo problem i istražio da vidim šta postoji na tržištu, da li postoje neka rešenja. Kroz to sam se upoznao sa njihovim problemima. Kada sam odgledao par snimaka nekih vlogera koji su gluvonemi, oni su mi približili njihov život, kroz šta prolaze i sa kakvim se preprekama susreću svakodnevno, to je u meni probudilo želju da barem probam nešto da uradim. Za sada je u pitanju rukavica, ali ko zna, možda me dalje istraživanje odvede u drugom smeru. Glavna ideja mi je da pomognem toj zajednici ili rešim bar neki od njihovih problema.

Kako ljudi iz tvoje zajednice reaguju na to što radiš, posebno mladi, tvoji vršnjaci?

Za sada, najveći uspeh ovog projekta, iako je u fazi prototipa, je to što barem imam neki feedback od društva, posebno iz moje neposredne okoline. Vidim da ljudi uopše nisu uviđali taj problem ranije. Nekada nemamo vremena da razmišljamo o tim stvarima, zato je potrebno da neko podigne svest o tome. Drago mi je što sam dobio tu povratnu informaciju od svake osobe sa kojom sam pričao ili koja je videla o čemu je reč na mom profilu. Takođe, video sam i dobar odaziv ljudi iz te zajednice. NJih desetak je na društvenim mrežama podelilo moj projekat, pozivali su i druge ljude da podrže. To je već jedan od uspeha.

Na koji način možeš da realizuješ izradu rukavice, imaš li neku ideju, ili ti je za to potrebna nečija podrška, finansijska pomoć, saradnja?

Pre svega je potrebna finansijska pomoć. Treba dosta sredstava da bi se to realizovalo – što pisanja samog algoritma za rukavicu, što za dizajniranje i tehnički deo. Druga stvar je što mi treba velika podrška te zajednice. Bez njih je suludo raditi bilo šta.

Da li si već pokušao da preko nekih progama dođeš do pomoći kako bi izrada rukavice što pre bila realizovana? Šta ti vidiš kao najbolje rešenje?

Postoje razne mogućnosti. Za sad sam samo bio na jednom programu –  Social Impact Award. Mislim da nije preostalo još mnogo takmičenja do kraja godine, ali biće ih početkom sledeće. Inovacioni fond takođe radi finansiranje projekata koji su ovog tipa.

Koliko ti je Social Impact Award idejno pomogao?

Čitav taj program mi je pomogao da oblikujem ideju i da razgraničim u kom smeru treba da idem i na koji način. Takođe, i oko biznis plana i istraživanja tržišta. Upoznao sam dosta ljudi koji su tu sa istom željom, da pomognu društvu i ugroženim zajednicama.

Koliko je važno imati nekoga ko će ti pomoći i u tim biznis stvarima? Jesi li ti na počeku imao sliku da će i to biti neophodno, pored dobre ideje, s obzirom da si krenuo jako mlad?

U trenutku kada sam dobio ideju, nisam razmišljao o tim drugim stvarima, bio sam dosta mlađi. Kada skapiraš šta sve treba da uradiš i koliko ima posla oko same relizacije, može čovek malo i da se uplaši. Možda i povuče, jer svi se mi plašimo neuspeha. Međutim, mislim da neuspeh nije nešto najstrašnije na svetu, već je strašnije ne pokušati.

Šta bi bio tvoj plan za dalje?

Sledeći i najvažniji korak je istraživanje tržišta i potreba gluvih ljudi. Za sledeće korake ne mogu da kažem koji su dok ne završim to istraživanje. Tek nakon toga ću tačno znati u kom smeru treba ići. Nastavljam dokle god mogu da izguram!

Ostaje samo da pozovem svakog ko misli da može da pomogne ovom projektu, da li znanjem, iskustvom ili finansijski. Svi su dobrodošli, jer jedan je cilj, da uspemo da promenimo nešto i dopinesemo ovoj zajednici.

Fotografije: Privatna arhiva
Ton: Marko Đukić, Digimedia

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

2 Comments

  1. Avatar

    Zdravo, kako mogu doci do ovog momka Aleksandra Vujičića? Mogu da ga povežem sa nekim ljudima iz Poljske. Koji rade u školi za gluvoneme. Mogu biti zainteresovani za njegov projekat. Pozdrav

    Reply
    • Oblakoder magazin

      Poštovani, javite nam se na naš mejl oblakodermagazin@gmail.com kako bismo vam ostavili Aleksandrov kontakt.

      Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!