fbpx

Pet najvećih ekoloških problema u Srbiji

Možemo li, uopšte, govoriti o bilo kakvim benefitima za društvo ako sa druge strane stoje katastrofalne posledice za prirodu?  
Autor/ka Snežana Pajkić

16. June 2020

Ustavom republike Srbije, svaki građanin i građanka ima zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu. Ekološki problemi koji najviše pogađaju našu zemlju, po rečima stručnjaka su: velika količina zagađenosti vazduha, deponije, izgradnja malih hidroelektrana i zagađenost reka, kao i nekontrolisana seča šuma. Svi ovi problemi međusobno su povezani, a do njih u najvećoj meri dolazi usled neadekvatnog delovanja različitih industrija koje u trci za ostvarivanjem profita zanemaruju štetu koju nanose prirodi.

Po podacima Fiskalnog saveta, javnu kanalizaciju koristi samo 62% stanovništva, dok više od tri miliona ljudi još uvek koristi septičke jame. Nedostaje oko 10 400 kilometara kanalizacione mreže. Prečišćava se samo 12% otpadnih voda i potrebno je izgraditi 350 postrojenja za prečišćavanje. Godišnje oko 350 hiljada tona otpada završava na 1600 registrovanih smetlišta, dok o divljim možemo samo da nagađamo. Približno 2,5 miliona ljudi živi u oblastima sa prekomerno zagađenim vazduhom.

Primer očiglednog nemara koji se odnosi na brigu o zaštiti životne sredine, a o kome je pisao Voice,  ogleda se u izgradnji fabrike automobilskih guma Šangdong Linglong u Zrenjaninu za koju nije urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a koja je neizostavni deo ovakvog projekta zbog štetnih uticaja koje će proizvodnja ove sirovine imati na okolinu. Dolazak kineske firme predstavljen je kao početak ekonomskog procvata Zrenjanina, dok se ekološki deo gotovo i ne spominje. Čini se da je to šablon po kome funkcionišu i ostale grane privrede. Isticanjem „dobrih“ strana maskiraju se one loše. Možemo li, uopšte, govoriti o bilo kakvim benefitima za društvo ako sa druge strane tasa stoje katastrofalne posledice za prirodu?  

Zagađenost vazduha

Izvor: AFP/Andrej Isaković

U Srbiji je vazduh najzagađeniji u Beogradu, Pančevu, Nišu, Užicu, Valjevu i Boru, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, a kako prenosi Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje, Srbija je u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu. Pogrešno se veruje da je razlog tome saobraćaj, iako stari automobili, pogotovo oni koji koriste dizel gorivo, imaju uticaj na zagađenost vazduha, oni ne predstavljaju glavni uzročnik količine štetnih supstanci u vazduhu koji udišemo. U jeku vanrednog stanja i pandemije virusa korona, kada je na ulicama bilo znatno manje automobila nego što je to uobičajeno, merenja su pokazala da je u Beogradu vazduh bio jako zagađen, čak i više nego što je to slučaj u redovnim okolnostima. Glavni zagađivači zapravo su termoenergetska postrojenja koja su najveći emiteri zagađujućih materija u Srbiji. Kao zamena za termoelektrane preporučuju se solarni paneli. Srbija, ipak, nastavlja sa izgradnjom termoelektrana, te je EPS u martu ove godine potpisao ugovor sa kineskom firmom Power Construction Corp. of China za izgradnju termoelektrane Kolubara B.

Problem deponija

Izvor: https://www.novosti.rs/

Kada govorimo o deponijama, gotovo svakome prva na pamet pada Vinča. Iako postoji bezbroj deponija koje su divlje, suštinske razlike između njih i većine registrovanih – nema jer ni jedne ni druge ne ispunjavaju potrebne sanitarne uslove. Dakle, od 1600 registrovanih deponija, tek tridesetak ispunjava sanitarne uslove potrebne za pravilno odlaganje i skladištenje otpada. Vinča nije jedna od njih. Ti uslovi uključuju: zaštitu zemlje koja sprečava da đubre i štetne materije prodru do podzemnih voda, gasne bunare za sakupljanje štetnih gasova, sistem za kompostiranje, kao i postrojenja za preradu otpadnih voda. Neadekvatnim odlaganjem otpada, zagađuje se ne samo zemlja, nego i voda, a paljenjem istog – i vazduh. Nova Strategija upravljanja otpadom za period 2019-2024. godine Republike Srbije označava prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Neće se više ići na koncept regionalnih sanitarnih deponija, već regionalnih centara za upravljanje otpadom, gde će se vršiti reciklaža svega što može da se reciklira. Ugovor o javno-privatnom partnerstvu koji je Grad Beograd zaključio sa kompanijama „SEUZ” iz Francuske i „ITOČU” iz Japana, doveo je do osnivanja domaće firme „Beo čista energija”. Ugovor predviđa sanaciju i zatvaranje postojeće deponije u Vinči, izgradnju nove sanitarne deponije i postrojenja za tretman građevinskog otpada, izgradnju kombinovanog postrojenja za tretman otpada i proizvodnju energije, kao i tretman deponijskog gasa koji će potom biti korišćen za proizvodnju energije, kako je preneo Studio B.

Izgradnja malih hidroelektrana

Foto: Tijana Jevtić

Možda su događaji oko izgradnje malih hidroelektrana u najvećoj meri i podigli svest građana o ekološkim problemima koji nam se dešavaju. Razni investitori počeli su da dolaze u mala, gotovo napuštena mesta u Srbiji i regionu u čijoj se blizini nalaze brze, planinske reke sa ciljem da, zatvarajući ih u cevi, proizvode struju. Selo koje je prvo odbilo to, u medijima selo Rakita, ili Raćita, kako ga zove lokalno stanovništvo, pokrenulo je jak otpor ka MHE, a Desimir Stojanov, zvani Desko, postao je simbol otpora i hrabrosti. Više se ne brani Stara planina, brane se sve planinske reke. Većina izgrađenih i planiranih MHE su u zaštićenim prirodnim dobrima, gde su ekosistemi fragilni i nosioci su biodiverziteta. Takođe se nalaze pored naseljenih mesta, što uništava šanse za opstanak meštana. U izgradnji malih hidroelektrana učestvuju svi građani Srbije plaćajući stavku 6 na svojim računima za struju. Količina struje koja se proizvede je zanemarljiva u odnosu na štetu koju MHE nanose čitavom ekosistemu, zbog čega se njihova izgradnja naziva i tihim ekocidom. U ovom kontekstu, Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj se traži od Vlade Srbije da preduzme neophodne mere za očuvanje zaštićenih područja u pogledu razvoja MHE u ekološki osetljivim područjima i preporučio javne konsultacije sa stanovništvom, kao i dubinske procene uticaja na životnu sredinu na osnovu standarda EU.

Zagađenost reka

Foto: Profimedia/AFP

Ključni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja ispuštenog u reke dolazi od industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja. Veliki zagađivač voda Srbije su i, kako smo već napomenuli, neuređene deponije. Podzemne vode zagađuje i preterana upotreba veštačkog đubriva, kao i korišćenje štetnih pesticida i supstanci otrovnih za prirodu. Ponovo se kao glavni zagađivači navode veliki proizvođači i termoelektrane. Većina vodotokova u našoj zemlji, izloženi su zagađenjima organskog i neorganskog porekla, a veoma često je prisutno kombinovano organsko i neorgansko zagađenje industrijskim ili komunalnim zagađenjima. Kako prenosi nationalgeographic.rs, Trepča zagađuje Moravski sliv preko Gračanke i Sitnice, dok se iz reke Pek otrovni otpadi šire u istočnu Srbiju i Dunav. U najzagađenije reke spadaju i Stari plovni Begej, Toplica, Veliki Lug, Lugomir, Crni Timok i Borska reka, kao i kanal Vrbas – Bečej.

Nekontrolisana seča šuma

Foto: CINS

Nedostatak šuma i nestanak drveća negativno utiče na klimatske promene, eroziju zemljišta i izvore pijaće vode. Na to u najvećoj meri utiče nekontrolisana seča šuma. Seča stabala se može vršiti isključivo u skladu sa planskim dokumentima, nakon obeležavanja stabala za seču. Zabranjeno je da se posečeno drvo stavlja u promet dok se ne označi šumskim žigom i dok se ne izda otpremnica koja prati drvo u prometu. Seča šume se može obavljati u toku cele godine, osim kada su u pitanju seče u svrhu obnavljanja šuma, koje se sprovode u vreme mirovanja vegetacije, odnosno u toku jeseni i zime. Trenutno se nekontrolisana seča drveća u najvećoj meri obavlja na Fruškoj gori, ali se seku i drvoredi u gradovima širom Srbije. Podsetimo se primera Košutnjaka, park-šume „Borići“, Kalemegdana, Ušća, Niša, Aleksinca… Iako akcije pošumljavanja postoje, one nisu u dovoljnoj meri zastupljene kako bi se nadoknadila šteta preterane seče, pogotovo ako se u obzir uzme vreme potrebno da posađena stabla porastu i „zamene“ posečena. Ukoliko neko od građana misli da je izvršena ili je u toku bespravna seča, to može prijaviti najbližoj šumskoj upravi. Broj telefona šumskih uprava možete naći na sajtu srbijasume.rs.

Svi ovi problemi čini se da su naterali građane i građanke Srbije da se ekološki osveste i uvide probleme koji se javljaju kao posledica dugoročne nebrige i nemara, kada je o ekologiji u Srbiji reč. U prilog tome govori i protest pod nazivom „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja“ koji je u subotu, 13. juna ispred Vlade Srbije okupio više od hiljadu ljudi. Skup su organizovali ekolozi i ekološki aktivisti, a trajao je nešto više od dva sata. Okupljenima su se obratili stručnjaci sa fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i pojedinci ispred ekoloških organizacija. Oni su kao najveće ekološke probleme u Srbiji naveli loš kvalitet i veliku zagađenost vazduha i izgradnju malih hidroelektrana.

Da bi se situacija znatno promenila, međutim, nije dovoljno samo angažovanje pojedinaca i organizacija. Potrebne su ozbiljne i radikalne mere države, kao i promene u zakonima da bi planeta opstala. Tu se prvenstveno misli na izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o klimatskim promenama… Na isti način na koji su u prirodi povezani vazduh, voda i zemljište, povezani su i problemi zagađenja koji se javljaju u vezi s njima, a kako u prirodi sve kruži, ovaj problem treba posmatrati globalno. Na pojedincima je, pak, da ukazuju na postojeće probleme i da udruženi deluju u cilju opšteg podizanja ekološke svesti, do momenta kada nam za eco friendly ponašanje neće biti potreban nijedan zakon.

Autor fotografija: Stefan Knežević

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *